Piše: Slavica Klein
Pitam se; Ko sam?
Razmišljam; Gde sam?
Koga volim, kome pripadam,
ko mi je draži!?
A znam gde sam prvi put pala,
kad pustih prvi korak...
Tu mi srce osta,
tu, baš tu pripadam!!!
To je moja zemlja, ljudi,
moje selo, moj Bor grad!
Moj dan i noć, detinjstva zagrljaj!
Pitam se, ne čujem sama sebe,
čujes li ti!?
Ko sam to ja? Gde sam?
Kom narodu pripadam ...?
Ista planeta , isto nebo...
I krv moja teče crvena ... ista.
I ako sam pola crna, a pola
još crnja. To sam ja ... ja, pa šta!
POLA i POLA...
A duša mi jeca, suze krijem;
odgovora nema...
Ne znam kome li smetam!?
Osećam se ko trinaesto prase,
kao dete napušteno od svih...
A htela bi samo malo parče neba
- za tebe, mene, nas…
Ista je krv - crveno obojena…
Godine prolaze, ne menja se ništa.
Samo jedna želja i nada
- pola i pola postane celina
ZAUVEK...da jedno drugom pripada…
