По милости Васељене ластар лозе колена Великог Вука, главара славног Вучјег племена, благородне Пелинове темље.
       Срећник! Рођен 1936. године, у другој половини последњег века другог миленијума,

предодређен, по насљедству, да закорачи кораком од сто аршина у први  вијек Трећег миленијума и буде тужним свиједоком и треће пропасти имена државе краљевства његовог – Сораба! Државе овјенчане славом над славама свих држава Југославије! Искрено вјерује да његов народ потиче из прадавног гнијезда насада Фениксовог. Народ изнад којег, кад год му буде стани-пани наткрили Каган птица доносећи спасење.
       А срећа?
       Најсрећније тренутке доживљава узвишеним чином истраживања и писања Истине о родослову стабла Вучјег племена.
       Без приврженог занимања и стаменијег мјеста скућења, са пером Утве златокриле на шеширу као својим препознатљивим знаком, трага за гнијездиштем Жар птице.
       Крунисан указом Културно историјског центра „СРПСКА КРУНА“ из Крагујевца звањем Српског витеза, носиоца Златне значке Српске Круне, Ордена Ђурђевданског крста првог реда, Мајсторског писма, заслугом Медаље мира војске Уједињених нација, редовни члан Матице српске и Матице русинске у Новм Саду, Друштва географа Србије, уваженик пјесничког Мајсторског пера. Повеље  К.К. „Бранко Ћопић“,награде града Аранђеловца за животно дјело,  Повеље Вијећа синдиката Србије, заступљен у књижевној Енциклопедији Академије наука и умјетности Републике Српске, почасни члан словеначко србског културно хуманитарног друштва „СРЕТЕЊЕ“......
Ословљено живи у граду Немиловцу, у ул

ици од немила до недрага без броја.

Милка Блажић – Бајић
Србац, Херцегов сто, 2012 године
„Отаџбински пјесник“