Генералу Полиције др. Братиславу Дикићу који је током противтерористичке акције 04.06.1999. године на Косову и Метохији тешко рањен.
Брусим речи рубин небрушени , капљом крви што божур залива,
из крвотока вечних божуришта , Извориште , Исток да проклија .
Шкољку коју отворићу сада у њој има хиљаде бисера ,
сваки бисер љубав божанствена , та шкољка је срце и сунце што просија .
Не мирују звери крвожедне , маскиране у троглаве змије ,
ал ја не дам Косово светињу , ни угравирано име свете религије .
Опет змија мења кошуљице , ко птица перје склона митарењу ,
хранилиште орлушинама биће, ко на силу покори ми земљу .
Хтели лелек, живот заустављен , да занеми и певање птица,
нек му језик упадне у грло, нек удави се змија подмуклица.
Капље крви претачем у риме , које свету земљу заливаше ,
хајдучица , детелина горка , Светогорка на њој исклијаше .
Где гинули су људи од нељуди , ко расуто семе и разнето ветром
у кљуновима птица , из њихове крви из бескрвне вене ,
румен са истока умивен у сузи у име слободе и молитве неме .
Надживеће љубав , веру , наду , све и урлик и јецај и рат и векове .
Крвопији мучилиште ће да преседне , надживеће Мир -немире ,
никад пред ратовима да не поклекне , замахнуће крилима бели голубови,
гледајући са висине поскоке, бориће се људи против окова и тамнице,
надживеће љубав и мир, време и невреме и предстојеће векове.
без ногу оста Косово непокорено, али не клечи ,
не клецају колена онима који ногу немају ,
нити они клече, нит се домовине одричу , ни бесмртних
мртвих Срба из "жутих кућа" смрти ...
На срцу ожиљци у маскираним временима
и молитва Василију Острошком у невременима .
И имам противотров против змија отровница- терориста,
а то је вера, мир , слобода и љубав искрена чиста .
Кад се на исукане сабље осмехнеш, из погледа пупољци изникну ,
не устукнеш и не поклекнеш, кад се на њихов кукавичлук ,
храброшћу подсмехнеш, смели брањениче ,
кад ти видарица песмом траварице рањениче, ране извида ,
теби који бориш се за слободу и зору која засвиће
и свако голуждраво птиче , за свако праскозорје и сваку колевку .
Свака капља твоје крви брањениче, мастило је којим се исписује име ,
име слободе и име мира .
Љубав према мајци домовини , супростављајући се свима који нас
означише са мртворођенима , из костију крајпуташа клија ,
Љубав је најважнија од свих религија . Отаџбина је најважнија од свих религија !
Славица Јовановић новинар и књижевник
из књиге "Песмодари мира " 2015 . године
