Vrline, sigurnosna brava od vecitog pakla zlih dusa
Samo jaki sa tvoje duse
mogu skinuti veciti mrak
na tvom putu posutim trnjem
pomesanim mirisnim cvecem.
Iskrenost i odanost,postala je
odavno necista savest i greh,
ima je sve manje, u dusi
ukleto zlo vlada ,sto im je
bol i slabost , njihova
snaga i hrana,prokletstvo
da lazu i da se svete,
ali im sveta tvoja jacina,
cista dusa i vrlina,
emocije zlata vredne,
potiru zlo, i pakosti beze,
sami sebe satiru,
dobrim uvek savladas
zlu dusu i njenu nameru,
tu je sigurnosna brava,
na putu svetla zivota,
sto spasava od vecitog
mraka zlih dusa.
Raj u dobroti i ljubavi
Gresni nemaju snove,
oni znaju sve unapred,
pravedni stoje izmedju
iskusenja i srece,
nebeski raj ne bacaju
pod noge., imaju milost
prema Bogu.
Oprosti im Boze postojanje,
stvori od gresnih ljude casne,
pomilovane,ociscene,
nek im u misli udju snovi,
nek cine dobra dela,
u njih nek ljubav udje,
da zavole sve ljude,
dosta je bilo zlobe i mrznje,
nek im zivot dodeli dobrocinstvo,
da na gresnim rukama ne osete
krv svoje duse,
nezahvalnicima novi zivot da se rodi,
da s pravednicima odsanjaju svoje snove
u ljubavi i dobroti.
Detelina
(Dvojna poezija; Zdravko Lukanovic Republika Srpska, Marina Milosavljević Srbija)
Detelinu s četiri lista
na livadi tražim sada,
kad je nađem u zagrljaj,
bacam ti se draga tada.
Želja pusta neodlučna,
tajnu skriva, u čekanju
svoju sreću,srećni nađu
kad u tragu sebe nađu.
Detelina s četiri lista,
šapnu, ljubav, tiho banu,
tako kažu stare priče,
ako želis da oprobaš
je li stvarno sve to tačno,
nađi je u svakom danu.
Moja duša tebe sanja
nije tajna, ti si mi mila,
besane su noći bile
detelina skriva tajnu,
mudro ćuti i ne sluti
srce srcu tajne znane
prepoznaje u traganju,
tajnu svoju krije, čuva na poljane
cvetne, drage, livade nam razdragane.
U detelini s četiri lista
pronašla se ljubav nova,
srce moje tajnu znade
i šap'će je u livade,
tad' će snovi postat java
moja duša s tvojom spava.
U njoj poljsko cveće blista,
ko lepota ponosita
koju ljubav iznedruje,
vedra, bistra,skrita
kao trava s četiri lista.
Pronađene duše
Snovi tihe nemire
u mojim očima nastanili,
u mislima, želji,
beskrajni, neobuzdani,
rasplinuti u dugoj noći
dočekanoj u ranoj zori,
u mom buđenju usnuli,
podivljali, traženi san u zbilji.
U tvojoj ruci držiš moje snove,
u mome oku tvoje su želje
mislima ti grlim greh na duši,
krhki su tvoj snovi,
svijeni uz moje,
osmeh tvoj kaže,
moj dah bi da upiješ,
da moje dodirneš snove
i osetiš miris kože i čula.
Tražili smo se u snovima,
grlili u željama,
našli u sudaru nebeskih želja,
izvesnost postali
u ludilu ljubavi
zbunjeni vetrom osećanja
koji prožimaju tela
u koracima zajedničkim
prema spoju naših sažvežđa.
Sanjali smo mesto
u kome duše su se našle
i takle, otvorile vrata
jedna drugoj,
postao si moja polovina duše,
ja tvoja, na pragu duše
srca su se pronašla
u tajni u kojoj si postao Ja,
a Ja Ti.
Zabrani granice vremenu i slobodno voli!
Budan udišeš moju ljubav,
gledaš me i smešiš se,
iz očiju ti isijava ljubav,
upijam je, uzimam,
hrana je duši.
Lopov si koji žmiri nad savešću,
provodiš me kroz život
u slatkoj predaji čula,
ostajem zagubljena trenutkom,
sklapam oči, ne znam
da li je san ili sanjam budna?
Budim se uz tebe,
najslađi san je to,
ostvarena ljubav u svakom danu
pred kojom ne žuriš,
kad ne fali nedostajanje,
jer nema propusta u blizini ljubavi
koja hrani srca u svakom minutu.
Zažmuri.. oseti me...
ispruži ruku... dotakni mi srce...
Čuješ kako kuca..osećaš mu otkucaje
dok ga budiš , ono bi zauvek
da se budi s tobom,
bolelo ga nedostajanje,
nikad te nije bilo dovoljno.
Želim da budem s tobom
bez gledanja na sat,
kad oluja iz nas krene,
pusti vreme da označi
trenutak bez kraja
u kome ne postoje granice za nas.
Tajna ostaje u nama
Naša tajna ostaje u nama
dušama uvezana
i kad ostane samo trag
u pogledu unazad,
kad daljina ugasi svetlo u nama,
priznaćemo da nije lako
skrivati ljubav koja guši
u zagrljaju što bol ostavlja za nama
kad se mora otići,
jer ti pripadaš nekome,
i ja drugome,
realnost je to, ne i nada,
a nije ljubav..al šta sada...
Ljubav je kad ljubiš lice Anđela
i to te slama, a nemaš moć
da ga zadržiš, niti snage
da izmeniš daljinu koja vas razbija
na najsitnije komade
razdvaja srca da bol boli bez kraja,
a znaš da je ovo
nemoguća ljubav koja
svu našu hrabrost slama.
