Rođen 1955. u Gornjoj Lupljanici, Derventa, BiH
Diplomirani politikolog, grafički dizajner
Samostalni književnik
Živi u Beogradu
Član Udruženja Književnika Srbije
Član Svetske akademije za poeziju, Verona /Akademija nastala pod patronatom UNESCO, okuplja 60 istaknutih pesnika iz celog sveta, među kojima i Nobelovce: Sojinka, Volkot, Hini..., jedini pesnik-član iz Srbije i sa Balkana/
Koordinator Svetske akademije za poeziju za teritoriju slovenskih zemalja
GlOdUr Književnog salona "Poezija Stenka"
Publikuje od 2008., radovi su mu objavljeni u mnogim antologijama, zbornicima, almanasima, književnim časopisima...
izveo više samostalnih književnih performansa
Objavio 11 knjiga, 9 knjiga poezije/ sedam samostalnih/ i dve knjige kao koautor Almanaha
Pesme i priče su mu nagrađivane
PROVINCIJALKA
Siđem tako do Karađorđeve da se nadišem ženskog rumenila.
Ako se oženim, biće to s pešačkog kod glavne autobuske.
S ulice kojom u grad uvire sveža lepota.
Gde se Beograd prikopča na dozu uvrele devojačke krvi.
Privenčaću damu što pati od milovane nesanice,
a danju osmejava uspavanu krasotu.
Uz vatromet i mnogo buke, na Kalimegdanu obznaniću zaruke
s mladicom, što iz nedara na petrovske miriše jabuke.
Zahvatiću te iz reka prituljene erotike, bistrijih od Save,
stidnim crvenilom skure ulice što plave.
Ubraću te s pločnika, u jaro jutro grada istočnika.
Ja, vodič Beograda za početnike, buduće zavičajne setnike!
Vodiću te na krov beskraja, odakle čaršija najviše se beli -
prah s patišpanja, krilom ga prekrili anđeli.
Odabraću te naslepo, bez dodira.
Prepoznaću te iz nozdrva, bićeš mi prva, kojoj neću pesmariti,
životom, raskošnu tebe, ću svečariti.
Usvojiću te, gospođice provincijalko, trošiti škrto, po malko,
da mi ne ponestaneš.
I predaću sve iz sebe beogradsko, za saće tvoje bagremarsko.
Dok se iz larve zbunjene provincijalke,
ne izleže gizdavi leptir gospođe Beograđanke!
U STROJU LJUBAVNOG PROLETERIJATA
Pobunu podižem, revoluciju obznanjujem,
Glavu uzdižem, zastavu ljubavi razvijam,
protiv zamrlog sebe ustajem.
Miris žene po meni se razliva,
muško u meni se propinje.
Okove tuge raskidam, u ruke oružje osvete,
nemiri nek me posete, koritom ljubavi nose,
životu prkose.
Napred!
Na bedeme, ljubavi plivati što brane!
Iz rova pospanosti na barikade,
neka se lome kosti i pucaju arkade
vekovne učmalosti.
Neću život da gledam sa strane,
ja, ubogi proštac.
U kline s njim, sa njim u koštac!
U ruke pendrek i marš na barikade!
U istom stroju, damari, treptaji, nade,
pravac u boj, za ljubavi promenade.
Dole otužne maškerade, bez cilja tirade!
Na knjige istorijata,
u stroju ljubavnog proleterijata.
Sve moje snage,
atomi, maštanja i fantomi, ujedinite se!
I pravac u zemlju utopiju -
vodite duplu čovekoliku škorpiju.
Ljubavi da se nadiše, u pesmi da se zapiše -
voleo, voljen bio, umirao, al’ i živeo.
Napred ljubavne brigade!
U ruke baklje, na čelo istine petokrake!
Pesma uz korake - jen-dva, jen-dva!
Damari, slutnje, neka nam telom biju,
pa pravac u besmrtnost!
Pravac u POEZIJU!
