Бранислав Нушић ( 1864. – 1938. ) је најпознатији српски комедиограф. Његове комедије су и дан данс на реперторима многих позоришта, а РТС 1 је током јесени 2016. приказивао ТВ серију Сумњива лица која представља модернизовано, данашње виђење Нушића. Стицајем околности, већ је помало заборављено, да је осим комедија, Нушић писао и драме (Тако је морало бити, Јесења киша, Иза Божјих леђа), као и трагедије (Кнез Иво од Семберије, Хаџи Лоја, Наход). Од његових романа (Општинско дете, Деветсто
петнаеста, Аутобиографија) данас је најчитанији и најпопларнији омладински роман Хајдуци. Да само укратко споменемо да је Бранислав Нушић један од значајнијих фотографа свог времена, а такође је и писао о историјату српске фотографије. Током 2017. године навршава се 130 година од настанка комедије Сумњиво лице и 110 година од драме Јесења киша. Ово је добра прилика, да се подсетимо да је Нушић извршио огроман утицај на српску књижевност и културу. Он нам је оставио тако много, а ми можемо да му се тек ту и тамо одужимо кроз неко мало уздарје које није ништа друго него једно од данашњих виђења Нушића.
ВЛАСТ
(драмолет)
НА СЦЕНИ КАДА СЕ УПАЛИ СВЕТЛОСТ НАЛАЗЕ СЕ МЕРДЕВИНЕ СА КОЈИХ ЈЕДАН ГЛУМАЦ СИЛАЗИ И ДРУГЕ МАРДЕВИНЕ УЗ КОЈЕ СЕ ДРУГИ ГЛИМАЦ ПЕЊЕ. ГЛУМЦИ СУ У ОДЕЛИМА, СА КРАВАТАМА. ОНИ ДОБРО ОДМЕРЕ ЈЕДАН ДУРГОГ, ПОЗНАЈУ СЕ.
ВАСА: О, Перо, одакле ти?!
ПЕРА: Па одозго, ваљда видиш.
ВАСА: Па што силазиш? Зар ти је одмилело да будеш горе? Биће да се ниси добро држао на врху.
ПЕРА: Држао сам се ја и ногама и рукама. Закачио се као пијавица. Али, кад падне влада силазе сви. Ти као не знаш.
ВАСА: Па и не знам. Никад нисам био горе, на врху.
ПЕРА: Видим, сад си кренуо... и то скроз горе...
ВАСА: Па неко мора... како ће држава без власти.
ПЕРА: А теби, тобоже, жао државе...
ВАСА: Па већ кад је прилика. 'Ајде да и ја помогнем...
ПЕРА: У, што ћеш ти да помогнеш...
ВАСА: Па видим колико си ти помогао. Брже си сишао него што си се попео.
ПЕРА: Знаш шта Васо, ако ћемо да се вређамо!...
ВАСА: 'Ајде Перо, немој да си накрај срца. Него реци ми како је тамо горе?
ОБОЈЦА СИЛАЗЕ СА МЕРДЕВИНА И СЕДНУ НА ПРВУ ПРЕЧКУ ДА МАЛО ОДМОРЕ.
ПЕРА: (помирљивије) Е, могао би да ти причам и причам... али немам толико времена. Морам да прегрупишем странку, па онда опет у јуриш на власт.
ВАСА: Море какав јуриш?! Ми још нисмо ни засели на врх, а ви би да нас скинете.
ПЕРА: Па кад заседнете, кад се опустите... направите грешку... а ми оп, па вас скинемо.
ВАСА: У, бре,какви сте ви то људи? И то све због неке власти...
ПЕРА: А какви сте па ви? Копали сте и ногама и рукама да нас срушите.
ВАСА: Па имали сте афере... Ми ћемо бранити интересе народа.
ПЕРА: Васо бре, немој да лупеташ. Ја као не знам како се то ради... Прво ћете напунити своје џепове, а за народ шта остане.
ВАСА: Немој тако. Наша странка је први пут на власти.
ПЕРА: Па шта онда? Ви сте као имуни? Власт ће да вас поквари као и све друге.
ВАСА: Ех, зар је баш тако?
ПЕРА: Види се да никад ниси био на власти. Шта ја да ти причам. Ти то не можеш ни да замислиш.
ВАСА: Па реци ми бар нешто...Али, не, не... Прво ми реци како жене реагују. Јел' те гледају друкчије кад си на власти? Јел' те онако... просто прождиру очима? Да се сав најежиш!...
ПЕРА: Па баш кад си навалио... Добро, видим да ништа не знаш. Прво ћу ти рећи о женама, а после о власти. Жене као да намиришу да се пењеш горе, на врх власти. Одмеравају те другим очима. Више није битно да ли си леп или не. Битно је да си отмен. Да им покажеш да имаш стила. Али, најбитније је да се твој политички глас далеко чује. Да те интрвјуишу за новине. Не мораш да се разумеш у важне политичке ствари, али мораш да им причаш о њима. Оне то не разумеју, али воле да чују. Једном речју, ако си марка, жене се к'о муве лепе на тебе.
ВАСА: (чежњиво) У... то сам одувек желео. Па могу да бирам... Хоћу ову, нећу ону. Права милина. А сада Перо, брате слатки, мада су ми жене драге, ипак ми причај о власти.
ПЕРА: Кад кренеш горе. Прво се пењеш кроз маглу, то је због висине. Кад се попнеш и погледаш доле не видиш ништа. А горе сунце, све лепо и на дохват руке. Треба ти ово, узмеш, треба ти оно, све је на изволте.
ВАСА: А како оно са јавним набавкама, лиферацијама и слично... што би се рекло ''испод жита.''
ПЕРА: Мислиш како се намешта?
ВАСА: Да
ПЕРА: По систему мало теби мало више мени. Али, битно је да су све стране задовољне.
ВАСА: Па јел' успева?
ПЕРА: Е бре Васо, па ти к'о да си пао с крушке. Па да не успева не би то ни радили.
ВАСА: А класа?
ПЕРА: Све зависи како се снађеш. Неком баш и не иде од руке, а неки који су вештији ухвате класу и по, или чак две... Али има ту и једна незгодна ствар.
ВАСА: А која?
ПЕРА: Па почне родбина, фамилија, својта, да наваљује. Изради ми пензију, дај државну службу, дај ово, дај оно.
ВАСА: Срећом, ја имам мало родбине.
ПЕРА: Е, пријатељу мој, то ти мислиш. Видећеш како ће се појавити родбина коју ниси никад ни видео.
ВАСА: Значи, морам бити спреман на све. Него, реци ми како народ реагује на сва та дешавања?
ПЕРА: Ма ко пита народ? Па горе нема народа! Горе је само власт.
ВАСА: Па чекај! Кад је све тако лепо и кад се може све наместити, што падосте?
ПЕРА: Е, па опозиција једва чека да те узме на зуб. Почну новинари које плаћа опозиције да пишу све и свашта. Нађе се нека јавна личност, тобожњи сведок афере коју направе новинари, па се то надува. Свако јутро крупни наслови у новинама. Народ чита новине, поверује у причу.
ВАСА: Значи народ је лако преварити?
ПЕРА: Ништа лакше. Сваки политичар има путера на глави... Уз помоћ новина народ може у сваког да посумња.
ВАСА: Па ту више не знаш шта је истина а шта лаж.
ПЕРА: Ма није битно шта је истина. Истина је оно што користи теби и твојој странки. Што јој штети то је лаж. После те новинске харанге опозиција подбуни народ. Почну протести, штрајкови. Почне све да се тресе. И...
ВАСА: И онда држао се, не држао се, паднеш...
ПЕРА: Паднеш него шта. Али, што ја губим време са тобом? Идем, а ти се попни. Али, не надај се да ћеш дуго бити горе. Онда ћу ја сав важан да се пењем, а ти ћеш к'о попишан да силазиш...
ПЕРА УСТАЈЕ И ОДЛАЗИ СА СЦЕНЕ А ВАСА СЕ ПЕЊЕ УЗ МЕРДЕВИНЕ. ЗАТАМЊЕЊЕ.
Оливер Јанковић
