Zorica Zoja Mladenović

Pred čitaocem je novi roman spisateljice Zorice Zoje Mladenović Plavi kamen.

Knjiga neobičnog, rekao bih naratorskog stila pripovedanja. Naslov knjige je već u domenu različitog poimanja „poruke“ reči. Jedno poimanje je dugotrajnost i čvrstina, a drugo metafora koja isključuje osećajnost čovek/kameno srce. Pridev plavi nas upućuje na boju vedrog neba , kao i na „vizantijsko plavo“, što upućuje i na religijske sadržaje pa ovakav naslov stvara radoznalost koja bi da upozna to „plavetnilo kamena“.

Sa dozom autoskepticizma, knjigu Plavi kamen ću nazvati romanom, ali elementi Veda učenja i ezoterije uz elemente autobiografskog od ONDA do SADA otvara pitanje dela koje jezikom filma liči na OMNIBUS... Ono počinje razgovorom/dijalogom i sigurno da bi razgovor odlazećeg sa unukom/ostajućom bio daleko doživljajniji čitaocu da ga čuje. Na samom početku Zoja nas uvodi u „lavirint“ reči i misli, ali u tom lavirintu koliko god lutali, uvek ćete stići do „izlaska“ i sklopiti poslednju koricu knjige. Zoja putuje u daleka vremena i prostore, istražuje ih kroz literaturu i artefakte, ali i putujući u sebe i u najbližu okolinu. Naime ona u „arhetipskom sećanju“ pronalazi fragmente te prošlosti u porukama predaka, kao i u rečima i običajima koji su sastavni deo istorije i njenog postojanja od ONDA do SADA. Ona istražuje da bi dokazala ono što osećajima zna. Ona ne veruje drugima koji bi da stvaraju sliku duhovnosti nje i svih onih pre nje vraćanjem korenima, ona upija sve ono što će je učiniti emotivno celovitom i ta celovitost će biti spomenik i hvala svim precima. Moja tajnovita nedorečenost je namerna i sa željom da vas uputim da pažljivo, usporenim ritmom čitanja, pročitate šta je to Zoja besedila. Koliko god dugo ili kratko budete „putovali“ kroz knjigu, ići ćete svojim putem kroz reči, misli, poruke napisanog i ne primećujući da ste bili u lavirintu. Jasna je njena namera da nas probudi i podseti na prave vrednosti i ono što je važno. Mogu slobodno reći da nas ona ovim delom i uči. Ovo je svakako drugačije delo, ne baš obično i lagano štivo, koje nam donosi ono što nismo očekivali sada.

Branislav Jelić, urednik