”Ти драга моја мислиш да је случај тај који покреће свет, да се човек сам по себи спушта еволуцијском лествицом и да нико не утиче на стварање и испољавање његове слободне воље. Е па видиш, још од времена Апостола постоји група људи која ради на рушењу Хришћанства и успостављању своје апсолутистичке владавине над светом, отимањем света
из Божјег наручја. Тајну делатност тих људи Апостол Павле је назвао ТАЈНОМ БЕЗАКОЊА чега ћемо се и ми придржавати. Главно оружје ове групе људи је новац и њихово одлично познавање економске науке. Од овог оружја успели су да направе универзални кључ који отвара готово све браве.
Да би остварили свој основни циљ, апсолутистичку владавину над светом, они као прво морају бити власни над духом човечанства око кога ће се месо само обавијати. Зато, кроз историју многи велики духови припадају њиховом братству. Многи их називају слободним зидарима, зато што, кажу зидају некакав храм три пута рушен, једном, последњи пут по пророчанству Господа Христа. Једни говоре да се ту ради о храму цара Соломона, други да је то храм посвећен Мамону богу богатства, а трећи да је у питању вавилонска кула. Постоје чак и мишљења да ће тај храм прво бити сазидан духовно па ће тек касније бити материјализован у почетку живим људским месом а тек касније каменим блоковима. Постоји пак и друго не мање бројно мишљење, да је духовно већ сазидан а да у ово наше време добија и месо. Тај храм стоји на стубовима носачима конструкције храма и ја ћу покушати да ти опишем те стубове, бар онолико колико сам ја о њима сазнао, а ти после о свему промисли по своме.
Камен темељац овог екуменског храма зове се наднационални капитал и он је сконцентрисан у рукама највећих мајстора зидара храма. Овим капиталом покрећу се многи програми многих земаља дужника са велике листе економиста и банкара.
Носећи стубови храма су политичка елита, наднационална интересна организација, устројена по угледу на секташке посестримске организације, које су такође један од стубова. Из самог врха политичке елите као низ камене зидове пирамиде слива се мито и корупција и служи као проверени везивни материјал, који, хтео не хтео, не сме да попусти.
Други стуб је црква лукавих и сачињавају га они људи у цркви који претпоставише добитак Истини, неправду Правди, форму Суштини, злато Богу, пролазно вечном и продаше Христову Истину за Јудине сребрњаке.
Трећи стуб су медији који се издржавају индиректним, прикривеним финансирањем од ТАЈНЕ БЕЗАКОЊА и који делују по захтевима својих финансијера и послодаваца. Без њихове објаве ништа што се десило није се десило, а десило се све објављено па била то и монтажа. Основни задатак овог трећег стуба је континуирана производња забуне навођењем такозваним аналитичким текстовима, оне већине која се одрекла самосталног размишљања ради неких пречих и мање болних потреба. За стабилност овог стуба, као уосталом и свих других стубова ТАЈНА БЕЗАКОЊА нимало не шкртари, тако да и поред тога што се многи часописи и дневне новине непрочитани враћају на прераду старог папира, штампе је сваког дана све више и она покрива теме од, ко је кога, па до високе светске политике. У овом стубу арматуру чини телевизијски програм који има највећи утицај на ”јавну мисао”.
Четврти стуб је култура претворена у антикултуру, противкултуру класичној култури која је стваралачки корен налазила у Хришћанству. Ова садашња у великој мери сведена на подкултуру и забаву за широке народне масе, безблагодатна, као и многе цркве и у оним ретким случајевима када је стварана надахнућем, надахнитељ су јој пали демонски духови а не онај Свети Дух Божији. И баш, чудне ли игре случаја, таква дела постају тражена, рекламирана и продавана, за разлику од дела која надилазе време а у времену нису ни виђена”.
И док је гост из 213 настављао да прича о спорту, моди, музици, синдикатима, филмовима, наградама… Над београдским небом изненада је почела да дува јака кошава и онемогућавала ме да чујем даљи разговор. Дуго сам био будан размишљајући о изнетим тврдњама које сам чуо. Као што већ рекох на почетку ове приче, те тврдње на мене нису оставиле други утисак до фантастични, али ми и поред тога нису дале сну на очи. Када ме је коначно те ноћи умор савладао, заспао сам тврдо и ујутру сам спавао дуже него обично.
Око десет и петнаест, при одласку, пролазио сам поред собе 213, врата су била отворена. У соби је била собарица, мењала је постељину. Одјављујући се са рецепције питао сам рецепционара, може ли да ми каже, који је гост био у соби 213, нашта се он насмејао питајући ме, да није и мене залуђивао неким бесмисленим причама а затим ми одговори да је, колико му је познато, некакав руски писац и погледавши у књигу гостију, рече да се зове Јуриј Лошчиц, а затим ми исприча како је њему са великом убедљивошћу приповедао да су пре двеста година четири висока руска политичара, наплатили седам милиона дуката за издају Карађорђа у првом србском устанку и ту се рецепционар насмејао до суза.
Тајна безакоња
Рајица Марковић - ”Галерија” Горњи Милановац 2005.
