Забележила: Славица Јовановић
Друштво Полицијских Ратника Р.С.
УПРАВНИ ОДБОР ДРУШТВА ПОЛИЦИЈСКИХ РАТНИКА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ, УПУЋУЈЕ:
Ј А В Н И П О З И В
СВИМ ЗАИНТЕРЕСОВАНИМ АКТИВНИМ, ПЕНЗИОНИСАНИМ, КАО И БИВШИМ ПОЛИЦИЈСКИМ
СЛУЖБЕНИЦИМА ЗА УЧЛАЊЕЊЕ И ПОМОЋ ОКО ОСНИВАЊА БОРАЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ
ПОЛИЦЈСКИХ СЛУЖБЕНИКА.
На седници одбора, удружења бораца полицијских службеника, Републике
Србије 1990-2001. године одржаној дана 24. марта 2014. године на
златибору одржана је оснивачка скупштина ДРУШТВА ПОЛИЦИЈСКИХ РАТНИКА
РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ које окупља, активне и пензионисане, полицијске
службеника, као и грађанска лица која су учествовала у одбрамбеним и
безбедносним оружаним акцијама на територији бивше СФРЈ И СРЈ у оквиру
полициских јединица као резервисти као и других лица који су стекли
статус борца у војним јединицама а сада су на раду у МУП-у или су
пензионери МУП-а. На поменутој седници је разматран досадашњи однос
већ постојећих, борачких удружења, чији су чланови и неки активни и
бивши припадници полиције, и том приликом дошло се до закључка да
постојеће борачке организације не решавају на задовољавајући начин,
проблеме бораца бивших и активних припадника полиције. Уместо да
решавају социјалне проблеме, бораца, ратних војних инвалида, као и
проблеме породица погинулих бораца, многе борачке организације, су се
посветиле политичком и страначком раду као и међусобним сукобима око
поделе буџета државе Србије који је предвиђен за борачку популацију.
У периоду од 1990. године, па до 2001. на територији бивше СФРЈ и СРЈ
догодило се пет оружаних сукоба у коме је учествовало више милиона
грађана на разним зараћеним странама. Сведоци смо да су наши тадашњи
непријатељи у послератним периодима посебну пажњу посвећивали статусу
и социјалној бризи према учесницима ратова. На територији Републике
Србије у претходном периоду та брига је била веома недовољна, а у
неким случајевима и никаква. Такво понашање државе и друштва према
бившим борцима није никакво изненађење јер је у нашој српској историји
низ примера када су друштво и држава заборављала на своје ратнике. Од
задњих оружаних сукоба који су се догодили на тлу бивше СРЈ на југу
Србије па до данас прошло је тринаес година. Жртве које су поднеле
генерације учесника ратова почињу полако да се заборављају. На нама је
да не дозволимо да се забораве. Због небриге према борцима, а поготово
према рањенима и породицама погинулих.
Како би се поправио статус и у потпуности извршиле обавезе државе
према поменутим угроженим групама, донешена је одлука да се у наредном
периоду интезивирају напори, на стварању једне струковне борачке
организације која би уз помоћ својих чланова, државних органа и шире
друштвене заједнице, приступила решавању нагомиланих проблема борачке
популације.
Поред решавања социјалних проблема, организација има за циљ неговање
традиције, и истицање позитивних примера, хуманости и патриотизма
њених чланова како би позитивни примери из наше историје остали
запамћени за млађе.
Да би успели у остваривању наведених програмских циљева потребно је
омасовљење организације ради стицања што веће репрезентативности.
Уједно позивамо све заинтересоване активне и бивше полицијеке
службенике као и полицијске резервисте, који испуњавају услове за
стицање статуса борца, породице палих бораца полицајаца и све
добронамерне грађане организације као и полицијске синдикате, да дају
свој допринос.
ЧЛАНСТВО У УДРУЖЕЊУ
На основу Статута Полицијког Удружења Бораца Републике Србије члан
удружења може бити бивши или актвни полицијски службеник, као и лице
које је у складу са законом своју војну дужност вршило у ЈНА и Војсци
Југославије а сада је активни или бивши радник полиције, лица која су
учествовали у оружаним сукобима у одбрани српских територија у бившим
полицијским јединицама на територији СФРЈ, као и лица која су МУПУ као
резервисти вршили у складу са законом војну дужност. а коме је по
закону о борачко инвалидској заштити признато право:
члан 3.
1) Бораца,
2) Ратни војни инвалиди;
3) Породице киднапованих, погинулих и несталих у оружаним сукобима;
4) Страни државњани учесници отаџбинских ратова;
5) Заробљеници и логораши.
Чланови удружења не могу бити: издајице, дезертери.
Као доказ у остваривању права на статус борца може се користити
следећа документација:
1) Оверена фотокопија војне књижице прва страна са фотографијом и
страна уписа учествовања у рату.
2) Оверена фотокопија потврде војног органа или другог државног органа
на основу кога се јасно може видети да лице испуњава услове из члана
2. 3. 4. 5. Закона о основним правима бораца, војних инвалида и
породица палих бораца.
3) За ратне војне инвалиде медицинска документација за рану, озледу,
повреду и болест.
4) Уколико није могуће обезбедити напред наведену документацију из
оправданих разлога као доказ може послужити и оверене изјаве најмање
два пунолетна сведока као сведочанство у вршењу дужности из члана 2.
Закона о основним правима бораца, војних инвалида и породица палих
бораца
На основу Закона о основним правима бораца, војних инвалида и породица
палих бораца под БОРЦЕМ се подразумевају следећа лица.
БОРЦИ
Члан 2.
Борац је југословански држављанин који је:
1) у рату вршио војне и друге дужности ради одбране суверености,
територије, независности и уставног поретка Савезне Републике
Југославије;
5) вршио војне дужности или друге дужности за војне циљеве или за
циљеве државне безбедности у оружаним акцијама после 17. августа 1990.
године за очување суверености, независности и територијалне
целокупности СФРЈ;
Борац је југословенски држављанин који је вршио војне дужности или
друге дужности у вези са учествовањем у оружаној акцији предузетој за
време МИРА ради одбране суверености, територије, независности и
уставног поретка Савезне Републике Југославије.
РАТНИ ВОЈНИ ИНВАЛИД
Члан 3.
Ратни војни инвалид је југословенски држављанин који је задобио рану,
повреду, озледу или болест, па је због тога наступило оштећење његовог
организма најмање 20 %. и то;
1) вршећи војне дужности или друге дужности за војне циљеве у рату или
оружаној акцији за очување државне безбедности у миру под околностима
из члана 2. овог закона.
2) при вршењу војних дужности у страној земњи која је у оружаном
сукобу, ако га је на вршење те дужности упутио надлежни војни орган у
оквиру међународних обавеза СРЈ (Р. Србије).
3) за време ратног заробљеништва у које је доспео као борац из члана
2. овог закона односно као лице из тачке 2. овог члана.
Члан 4.
Ратни војни инвалид је југословенски државаљанин код кога је постојала
болест која се погоршала под околностима из члана 2. и 3. овог закона,
па је због тога наступило општећење његовог организма најмање 20%.
Члан 5.
Ратни војни инвалид је и странац код кога је наступило оштећење
организма под околностима из члана 2. став1. тачке 1 и 5 и става 2.
овог закона.
на Златибору УПРАВНИ ОДБОР УДРУЖЕЊА
24. 03. 2014
Друштво Полицијских Ратника Р.С.
25. април. у 10:59
У складу са чланом 8 тачке 1, 2,3, 4, 5 и 6. и чланом 9 тачке 14
Савеза бораца полиције Републике Србије, доносимо:
П Р А В И Л Н И К
о изгледу и условима за додељивање знамења, обележја и ознака Друштва
Полицијских Ратника
I
УВОДНА ОДРЕДБА
Члан 1.
Овим Правилником регулисани су: изглед, начин додељивања, услови за
додељивање и разлози за губљење права ношења спомен-знамења, обележја
и ознака Савеза бораца полиције Србије (у даљем тексту борачке
организације).
Члан 2.
Изглед и јавно ношење знамења, обележја и ознака борачке организације
усклађено је са чланом 5 Закона о одликовањима Републике Србије.
II
ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 3.
Овим Правилником ближе се прописује изглед спомен-обележја, знамења и
ознака, уређује се поступак за њихово додељивање и одузимање, одређују
се права и обавезе носиоца, као и друга питања од значаја за носиоце.
Члан 4.
Спомен-обележја су знаци учешћа у одређеним ратним збивањима. Носе се
на левој страни груди.
Знамења су знаци јавног признања које се додељује за изузетне заслуге
и дела од значаја за борачку организацију. Носе се на левој страни
груди.
Ознаке су знаци припадности борачкој организацији као и знаци
припадности јединицама у којој су чланови борачке организације стекли
право на звање борца.
Члан 5.
Спомен обележја се могу додељивати страним и домаћим држављанима који
испуњавају услове прописане овим правилником.
Члан 6.
Знамења се могу додељивати члановима борачке организације, домаћим и
страним лицима и удружењима у складу са овим правилником.
III
ОБЕЛЕЖЈА
Члан 7.
РАТНИЧКИ КРСТ
Ратнички крст је стилизовани крст емајл-беле боје оивичен златном
ивицом величине 4 x 4 цм. Краци крста налазе се на подлози која
симболизује сунце и засечени су под тупим углом. Подлога има три зрака
златне боје у чијем средишту се налази стилизовани штит Немањића са
крстом и четири осцила. Обележје се налази на ленти плаве боје
квадратног облика 3,5 x 5 цм.Заменица величине 0,5 x 3 цм. је у боји
ленте.
Члан 8.
Ратнички крст се додељује члановима организације који приложе
документацију да су учествовали у неком од оружаних сукоба на
територији бивше СФРЈ и СРЈ.
КОСМЕТСКА ЗВЕЗДА
Члан 9.
Косметска звезда има изглед осмокраке звезде оштрих углова пречника 6
цм. Краци звезде се састоје од по пет зракова различите величине,
златножуте боје у чијем центру се налази стилизовани цвет косовског
божура модроцрвене боје пречника 3 цм. У средишту стилизованог цвета
је стилизовани крст златне боје са засеченим крацима под тупим углом,а
у центру тог крста је округли стилизовани штит Немањића.
Члан 10.
Косметска звезда додељује се свим члановима борачке организације који
су учествовали у одбрани срца свете земље Србије- Косова и Метохије,
од албанских терориста и НАТО агресије, најмање 12 месеци у току 1998
и 1999. године.
Члан 11.
Заменица за Косметску звезду је црвене боје оивичена тробојком
величине 0.5 x 3 цм
МЕДАЉА ЗА ПРОЛИВЕНУ КРВ
Члан 12.
Медаља за проливену крв додељује се у два реда.
Члан 13.
Медаља за проливену крв првог реда има изглед храстовог полувенца
пречника 4 цм златне боје, у чијем се средишту на реверсу и аверсу
налази стилизовани крст црвене боје величине 3цм. Медаља се налази на
правоугаоној црвеној врпци величине 3 x 5 цм.
Члан 14.
Медаља за проливену крв другог реда има изглед храстовог полувенца
пречника 4 цм сребрне боје, у чијем се средишту на реверсу налази
стилизовани крст црвене боје величине 2 цм а на аверсу амблем борачке
организације. Медаља се налази на правоугаоној црвеној врпци величине
3 x 5 цм.
Члан 15.
Заменица за Медаљу за проливену крв првог реда је црвене боје са две
траке златне боје по ободима, за медаљу другог реда је црвене боје са
две траке сребрне боје по ободима, величине 0.5 x 3 цм
Члан 16.
Медаља за проливену крв првог реда додељује се свим члановима борачке
организације који су вршили војне дужности и друге дужности у вези са
учествовањем у оружаној акцији предузете за време рата или мира ради
одбране суверености, територије, независности, и уставног поретка СФРЈ
или СРЈ, као и приликом обављања послова од значаја за безбедност
грађана и њихове имовине у спасавању живота и имовине грађана у
елементарним непогодама.Медаља се додељује и члановима борачке
организације који су вршили послове од интереса за борачку
организацију и притом задобили рану, повреду, озледу или болест, па је
због тога наступио инвалидитет од 80% и више.
Ради стицања овог права, члан борачке организације мора приложити
одговарајућу лекарску документацију.
Члан 17.
Медаља за проливену крв другог реда додељује се свим члановима борачке
организације који су вршили војне дужности и друге дужности у вези са
учествовањем у оружаној акцији предузете за време рата или мира ради
одбране суверености, територије, независности, и уставног поретка СФРЈ
или СРЈ као и приликом обављања послова од значаја за безбедност
грађана и њихове имовине у спасавању живота и имовине грађана у
елементарним непогодама. Медаља се додељује и члановима борачке
организације који су вршили послове од интереса за борачку
организацију и притом задобили рану, повреду, озледу или болест, а да
нема инвалидитета или је он мањи од 80%.
Ради стицања овог права члан борачке организације мора приложити
одговарајућу лекарску документацију.
IV
ЗНАМЕЊА
ВИДОВДАНСКИ КРСТ
Члан 18.
Видовдански крст установљује се у три реда.
Члан 19.
Видовдански крст првог реда има изглед стилизованог крста величине 4
цм чији су врхови оштроугаони, крст је златне боје оивичен ивицом беле
боје, дебљине 1мм. Налази се на подлози која се састоји од 4 грба
борачке организације сребрне боје равномерно распоређених у простору
између кракова крста, са круном окренутом према споља. У центру крста
се налази стилизовани штит Немањића. Крст се налази на правоуганоној
ленти црвене боје величине 3,5 x 5цм. Заменица је величине 3,5 x
0,5цм.
Члан 20.
Видовдански крст другог реда има изглед стилизованог крста величине 4
цм чији су врхови оштроугаони, крст је сребрне боје оивичен ивицом
беле боје, дебљине 1мм. Налази се на подлози која се састоји од 4 грба
борачке организације сребрне боје, равномерно распоређених у простору
између кракова крста са круном окренутом према споља. У центру крста
се налази стилизовани штит Немањића. Крст се налази на ленти 3,5 x 5
цм. Плаве боје. Заменица је величине 3,5 x 0,5 цм.
Члан 21.
Видовдански крст трећег реда има изглед стилизованог крста величине 4
цм чији су врхови оштроугаони, крст је бронзане боје оивичен ивицом
беле боје,дебљине 1мм, налази се на подлози која се састоји од 4 грба
борачке организације сребрне боје, равномерно распоређених у простору
између кракова крста са круном окренутом према споља. У центру крста
се налази стилизовани штит Немањића. Крст се налази на правоугаоној
ленти беле боје, оивичен оквиром црвене боје ширине 2 мм, величине 3,5
x 5 цм. Заменица је величине 3,5 x 0,5 цм.
Члан 22.
Витешки крст се додељује члановима борачке организације, домаћим и
страним држављанима или организацијама за изузетне заслуге у развијању
рада и доприноса борачке организације.
О З Н А К Е
Члан 23.
Ознака борачке организације има облик грба Организације величине 5x5 цм.
Ознака јединице припадности, односно јединице у којој је члан стекао
звање борца, може имати битне детаље јединице којој је припадао члан
удружења, ознака мора
бити величине 4x4 цм.
Члан удружења који је био припадник више јединица носи ознаке свих
јединица којима је припадао.
Ознака борачке организације носи се на десној страни груди , а ознаке
припадности јединица носе се на десној страни груди поред знака
борачке организације, са леве стране знака борачке организације.
V
ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 24.
У случају потребе Управни одбор борачке организације може установити и
друга знамења и обележја посебном одлуком.
Члан 25.
Знамења и обележја додељују се два пута годишње и то на Дан удружења
бораца полиције републике Србије, на Видовдан и на дан МУП-а.
Знамења и обележја могу се у изузетним приликама доделити и поводом
других значајних догађаја која одреди Управни одбор удружења.
Члан 26
Носиоцу обележја или знамења из овог правилника може се одузети право
на ношење истог:
- 1.уколико је дао лажне податке у свом захтеву, а исти су били
пресудни у одлучивању комисије.
- 2.уколико поступи супротно јавном поретку и моралу или из других
разлога који га чине недостојним (доказ о овоме могу бити одговарајуће
судске пресуде за кривична дела против безбедности Републике Србије)
Обележја која имају стечено право као што су Ратни крст, Косметска
звезда и Медаља за проливену крв, могу се одузети само ако је испуњен
услов из 1.тачке овог члана.
Члан 27.
Борачка организација залагаће се да обележја: Ратни крст, Косметска
звезда и Медаља за проливену крв буду увршћене у делу Споменица, кроз
одговарајуће допуне и измене Закона о одликовањима Републике Србије.
Члан 28.
Немају право на Ратни крст и Косметску звезду они који су неоправдано
напустили јединицу својевољним одласком (дезертирањем).
Члан 29.
У оквиру борачке организације за доделу обележја и знамења формираће
се посебна комисија.
Члан 30
Правилник ступа на снагу даном усвајања на седници скупштине Борачке
организације.
Златибор
24.03. 2014. год.
Управни одбор
http://dijaspora.wordpress.com/
http://anti-censura.com/javni-poziv-upravnog-odbora-drustva-policijskih-ratnika-republike-srbije/
