Књижевни алманах који је пред вама поставља низ питања  на која смо ми као организатори међународног књижевног конкурса „Милош Црњански“ дужни одговорити: Зашто име Милош Црњански, како је до књиге дошло, и како се кроз вишемесечни рад књига обликовала до њеног коначног изгледа?

      Познато је да су у Аустријској престоници боравили многи српски ствараоци, великани српске књижевности, почев од Саве Мркаља, Вука Караџића, Доситеја Обрадовића, Бранка Радичевића, Лазе Костића, али и Милоша Црњанског којег је вест о убиству аустроугарског престолонаследника затекла у Бечу. После доживљене одмазде аустријских власти, уместо тамничког одела, Аустријанци му облаче униформу и шаљу га на фронт. Из Галиције, са фронта, враћају га рањеног у Беч, где већи део времена проводи усамљен у соби ратне болнице. Пун идеолошких и књижевних сукоба, несхваћен потпуно исто као и ми, једнако као што је несхваћена и авангардна књижевност коју негујемо у расејању и култури уопште, крећући се новим књижевним теренима, опкољени погрешним људима, патећи за разореном и унакаженом речју, израњављеном земљом, немоћни да било шта променимо, зборником желимо очувати траг лепе писане речи у расејању, незаборављајући Србију која нам је дубоко усађена у срце.
      У знак сећања на боравак Милоша Црњанског у Бечу, у жељи да му на овај начин одамо скромну захвалност за све што је даривао српској, а и светској литератури, Културни клуб „Златна Реч – Српска Круна“ из Аустрије и Културно друштво „Сретење“ из Словеније приступају реализацији пројекта под називом „Међународни књижевни конкурс „Милош Црњански“ – Аустрија 2017.
      Треба рећи, да је свакодневна мисао о настанку једне овако свеобухватне књиге у расејању тињала у нама већ дуже време, и да је уродила плодом потпомогнута несебичним доприносом Цвијете Марковић, Владимира Гаврилова и Метке Зоје Обрул.
       Слободно можемо рећи, да је овакав пројекат први који је настао на подручју Аустрије, али и Словеније, ако не и први у Европи, са жељом да се чује глас остварених ствараоца на подручју књижевности, али и афирмације мање познатих прегаоца, јер су баш они ти, који увек потегну краћу сламку у покушајима заузимања виднијих позиција у свету књижевности. Сматрали смо да ће једна оваква књига у истом маху ослободити различите песничко приповедачке, али и афористичке енергије  које би здружене, између јединствених корица, остале потпуно независне једна од друге или треће, чинећи фантастичну целину књижевних радова. Тако се и догодило. На конкурс се јавило више од триста педесет аутора из целог света, са преко хиљаду пристиглих радова који су обиловали различитошћу у дијапазону од врхунско израженог поетско приповедачког набоја и бритког афористичног духа до оних који би требали тек пронаћи своје место на небу књижевног Парнаса. Кроз радове се провлачила општа нота и жеља да сваки од алманашког прилога представља репрезентативни домет учесника.
       Свесни, да се  није лако ухватити у коштац селектирања радова, одлучујемо потражити помоћ врхунских познавалаца домаће и светске књижевности. У сусрет, као чланови жирија су нам прискочили: Проф. др. Вјера Рашковић Зец, проф. др. др. Волфганг Рохрбах из Беча – Аустрија као и проф. др. Каплан Буровић – академик из Женеве – Швајцарска. Пред њима је био тежак и дуготрајан рад избора најквалитетнијих радова, а који би што веродостојније представили ауторе пуним именом и презименом. Избором су допринели да се у књижевном алманаху нађу заједно заступљене високо интелектуална поетика, али и радови аутора који су показали завидан степен квалитета који би требали даљим радом и усавршавањем тек досећи ниво претходних. Жири је у првом моменту одабрао двеста радова, од којих је накнадном процедуралном формом због неиспуњавања конкурсних услова одбачено око двадесетак, али је истовремено гледао да изађе у сусрет и оним ауторима који због објективних разлога нису били у могућности да у целини испоштују прописане услове.
      Чланица жирија Проф. др. Вјера Рашковић Зец је записала:
       Литeрарни конкурс за Зборник "Милош Црњански" у потпуности јe успeо. Својe радовe, привучeни имeном вeликана српскe књижeвности, послали су писци из свих крајeва Србијe мeђу којима, наравно, и с Косова и Мeтохијe, почeвши од оних из нeпознатих сeла, прeко градова (Новог Сада, Новог Пазара, Зрeњанина, Смeдeрeва и других)  до Бeограда, као и оних из Боснe и Хeрцeговинe (најбројнији из Рeпубликe Српскe), Хрватскe, Црнe Горe, Македоније, Словеније, Аустријe, Шведске, Норвешке Холандије, Грчке и Немачке па чак из Аустралије, Израела и Јапана, уз чији јe  прeвод пeсмe на српски, навeдeн и оригинал написан јапанском ортографијом.
У Зборнику доминира поeзија врло разгранатe тeматикe и формe. Најбројнијe су, дакако, љубавнe пeсмe, али има доста пeјзажних, родољубних и рeфлeксивних, од поeтичног сeћања на стару школску клупу до носталгичних пeчалбарских тeма и дивљeња бајковитим лeпотама  Бeча, али и "Мрачних ноћи душe", односно посвeћeних "Пороцима који зову".
      Афоризми су много скромнијe заступљeни, но има снажнијих пропламсаја хумора уздигнутог до нивоа сатирe.
      У прозним радовима сусрeћeмо различитe стиловe и садржајe од нeжних, танкоћутних нота до натурализма што би оштар критичар назвао вулгарношћу.
Од прeко  хиљаду радова пристиглих на конкурс, Комисија јe изабрала двeстотинак који улазe у Зборник "Милош Црњански", јeр су досeгли солидан ниво крeативнe писмeности. ХРАБАР  И  ХВАЛЕ ВРЕДАН  ПОТХВАТ (Бeч, 23. новeмбра 2017.)                  
      Циљ Уводног слова је био да пожелимо  књизи сретан самосталан пут у свет читалаца, а не  да представимо уредничко мишљење о заступљеним радовима или пак о ауторима, уз напомену да није лако бити савременик Матије Бећковића, Љубивоја Ршумовића, Миливоја Јозића, Сава Мартиновића и осталих...