Kad je Englez Toni Buzan 1974. ustvrdio da ljudi umesto 200 mogu čitati više od 1.000 reči, Hrvatska i Srbija bile su 16 godina daleko od građanskog rata, iako je bio donet čuveni Ustav kojim je republikama data mogućnost

otcepljenja. Vojislav Šešelj imao je samo 20 godina i nije bio srpski četnički vojvoda niti je planirao kumstvo s Vukom Draškovićem, a još manje je razmišljao o pravljenju Srpske radikalne stranke. Slobodan Milošević je tek bio zaseo u direktorsku fotelju “Tehnogasa”, preuzimanje Saveza komunista Srbije od Ivana Stambolića nije mu bilo ni nakraj pameti, a za Gazimestan je znao samo iz epskih pesama. Radovan Karadžić pisao je pesme i nije poznavao Biljanu Plavšić. Ratko Mladić tek se bio upisao na Vojnu akademiju. Svi zajedno bili su daleko milione svetlosnih godina od Haškog tribunala.
Buzanov izum brzog čitanja bio je svima od pomoći kad su se našli u Hagu, pod optužbom za ratne zločine, kao i sudijama tog tribunala te Suda pravde u Strazburu, pred kojim Srbija i Hrvatska jedna drugu optužuju za genocid.

Obeshrabrujuća računica. Naojbimniji predmet kojim se sud u Hagu bavio jeste predmet protiv Vojislava Šešelja. Kako tvrdi Zoran Krasić, šef njegovog pravnog tima, svi dokazi protiv lidera SRS-a broje oko 27 miliona strana. Na jednu stranicu u proseku staje oko 290 reči, a toliko prosečan čitalac pročita u jednom minutu. Šešelj i sudije Haškog tribunala morale su da pročitaju 7.830.000.000 reči. Običnom čoveku za taj posao potrebno je 27.000.00027.000.000 minuta ili 450.000 sati. Brojano u danima, običnom čitaocu treba 18.750 dana, 616 meseci, ili 51 godina i tri meseca.
Ako se pretpostavi da su i Šešelj i njegove sudije savladali napredne tehnike brzog čitanja više od 1.000 reči u minutu, njima bi bilo potrebno 6.750.000 minuta, odnosno 112.500 sati, ili 4.687 dana, 154 meseca, odnosno 12 godina i osam meseci. I to pod uslovom da čitaju dan i noć bez prekida, da ne gube vreme na spavanje i obroke.
Haško tužilaštvo godinama je dopisivalo optužnicu protiv Šešelja. Najpre je napisana optužnica, pa su potom pribavljani dokazi.

U registraturi. Od prikupljenih podataka formirani su registri od po 500 strana, ukupno zauzimaju šest i po kubnih metara prostora! U kvadratni metar stane devet registratora, a potrebno ih je tačno 54.000 da pokriju fudbalsko igralište veličine sto sa 60 metara. Kad broj registratora pomnožimo sa 500 strana koje svaki sadrži, dobijemo neverovatnu brojku od 27 miliona strana dokaznog materijala.
– Registratora je dovoljno da pokrije fudbalski stadion – objašnjava šef pravnog tima za odbranu Vojislava Šešlja Zoran Krasić.
U dokaznom materijalu ima svega, od vojničkih ljubavnih pisama do uputstava za razmeštanje kreveta. Šešelj je dokazni materijal primao sedam godina.

Autori: Ivan Jović i Zoran Surla