Одлука цариградске Патријаршије о судбини "украјинске цркве" не ишчекује се само у Русији. Патријарх српски Иринеј упутио је писмо патријарху цариградском Вартоломеју у коме указује на одлуке које могу бити опасне по јединство православља у свету.
Архијерејски Сабор цариградске Патријаршије - Синакса требало је да се заврши пре два дана, али је потрајао дуже него што је планирано. Разлог је очигледан - признати или не украјинску цркву. Осим питања - да ли ће непризната црква у Украјини, коју и не само Московска патријаршија сматра расколничком, ипак добити аутокефалност - на званичном дневном реду су и тачке које се директно тичу и Српске православне цркве. Пред архијерејима Цариградске патријаршије је разматрање такозване македонске цркве. Иако питање непризнате македонске цркве не прати и политички ангажман великих сила, као што је случај по питању цркве у Украјини, када је реч о Православљу, ово питање није ништа мање битно. Непризната македонска црква на Сабору цариградске Патријаршије појављује се у две тачке дневног реда - "Историјско истраживање Цркве Охрида у односу на нови идентитет" и "Канонска и еклисиолошка обнова Скопске цркве". Овог пута, када је реч о непризнатој цркви у Скопљу, на цариградском Сабору изостао је до сада коришћен термин - расколници.
Поглавар Српске цркве Иринеј упутио је писмо цариградском патријарху Вартоломеју. Често критикована у домаћој јавности, Српска црква је, међутим, на међународној сцени уважавана, у последњој деценији повлачила је врло одговорне потезе и добро дипломатски "играла" на релацији великих и у латентном сукобу Москве и Цариграда. СПЦ се није отворено и неаргументовано ставила ни на једну страну. Суштина патријархове поруке цариградском патријарху је указивање на опасност од увођења принципа давања аутокефалности новонасталим државама, односно нацијама. Овакав принцип, како је на више од десет страница образложио поглавар СПЦ, директно може нарушити јединство Православне цркве. У писму које је патријарх послао пре почетка сабора у Цариграду, наводи се и бојазан примене истог принципа на расколничку македонску цркву. Патријарх српски се успротивио стварању услова да практично свака новонастала држава може тражити своју цркву, а давање аутокефалности на овај начин је кршење канонских и историјских права Цркве.
Чињеница је да се Сабор у Цариграду прати у Македонији, али је повампирио и духове у Црној Гори, иако и није чак ни на дневном реду. О томе како се одлуке у Цариграду могу одразити на просторе СПЦ, јереј ставрофор др Велибор Џомић, који је стручњак за црквено право, каже:
- Заговорници такозване аутокефалије у Црној Гори ових дана ревносно прате активности цариградске Патријаршије по питању признавања аутокефалије расколнику Филарету (Демисенку) и такозваној кијевској патријаршији. Они у овом једном великом и важном унутрашњем питању Цркве сматрају да се и њима треба доделити аутокефалија од Васељенске патријаршије. То је, наравно, немогуће - поручује Џомић и додаје:
- Код многих у Цркви постоји бојазан да ће се једностраним одлукама цариградске Патријаршије о аутокефалности која, међутим, неће бити свеправославно потврђена могу изазвати до сада невиђени потреси међу аутокефалним црквама у Православној цркви. Управо због тога забринутост је огромна, а последице катастрофалне - истиче јереј Џомић. Период иза нас и пред почетак заседања Сабора у Цариграду пратиле су варнице на релацији две велике Патријаршије. Сусрет двојице патријарха, цариградског Вартоломеја и московског Кирила, свим посматрачима деловао је "крајње затегнут". Незванично са састанка двојице патријарха последњег дана августа је навођено да је московски Кирил "ригорозним тоном" рекао да Цариград обустави кораке ка одобравању аутокефалне цркве у Украјини. На то му је патријарх Вартоломеј узвратио "не претите..." и наводно додао "немам ни новац, ни војску, немам никакву силу. А страх имам само од Бога". Према наводима црквених грчких агенција "Васељенска Патријаршија налази се у изузетно тешком положају и трпи притиске са више страна, међу којима су и турске власти".
Да ли ће Москву коштати став да је најмоћнија патријаршија
Цариградска Патријаршија није се огласила, нити је процурила незванично одлука о непризнатој украјинској цркви. Једна од грешака, која се и добронамерно приписује Московској патријаршији, јесте чињеница да пре две године није учествовала на свеправославном Сабору на Криту. Уместо учешћа и стављања управо питања Украјине, Руси су се једноставно бавили наговарањем других Цркава да не учествују, јер је председавајући Сабором цариградски патријарх. Колико ће Москву коштати став да је најмоћнија Патријаршија, остаје да се види. Такође, и како ће одлуке цариградског патријарха, који, мора се признати, ипак имати примат, утицати на Православну цркву генерално.
