Ako pomažete četvoronožnim prijateljima, verovatno vam se mnogo puta desilo da budete napadnuti što brinete o njima, a ne o gladnoj afričkoj deci. Pošto mi se od takvog poređenja diže kosa na glavi, ukazaću na neke nedostatke ovog plitkog razmišljanja.
Pre izvesnog vremena drugarica je na facebook stavila sliku psa koji žvaće stari hleb uz molbu prijateljima da ostave pored kontejnera ostatke ručka. Naravno, u komentaru se javio genije koji smatra da je humanije pomoći gladnoj deci iz Afrike, a da su kučići „zapadnjačko pomodarstvo“. Kakve li ironije – dečko iz Srbije piše devojci iz Srbije o pomodarstvu, a sam pominje gladnu afričku decu. Nažalost, ima gladnih i u Srbiji, i to previše. Ali priča o gladnim Afrikancima je malo više „in“, zar ne..? Isti dečko potom predlaže da im se preko UNICEF-a uplati 1000 dinara. Korektan predlog, ali devojka je govorila o ostacima posle ručka, 1000 dinara je ipak malo veći ulog od mrvica sa stola koje svi imamo, a bilo bi malo glupo da ih šaljemo u Afriku.
Kad sam jednom prilikom okačila sliku Džonija Depa sa jednookim konjem kog je usvojio i spasao smrti, moj drug je našao za shodno da prokomentariše (gle čuda) kako je umesto usvajanja konja mogao da nahrani nekoliko gladne afričke dece. Znači kad čovek učini jedno (bez sumnje) plemenito delo, odmah biva napadnut što nije učinio nešto što neko drugi smatra plemenitijim, humanijim i korisnijim. Lako je biti human na tuđ račun. Lako je reći – bolje bi bilo da troši na to i to. Ali s kojim pravom vi osuđujete druge ljude koji pomažu živim bićima?! Na kraju krajeva, možda je Džoni Dep i hranio Afrikance, nisam se time bavila, jer u pomenutom postu uopšte nije bila reč o tome. Da je oteo hranu iz usta gladnom detetu i dao ga konju, pa i da razumem komentar, ali ovako sam ostala bez teksta.
Po tom sistemu razmišljanja možete da napadate i sve druge što su dali pare na odeću, tehniku, izlaske, letovanja, zimovanja i slično. To bi u stvari čak i imalo više smisla jer se svim tim stvarima zadovoljava samo sopstveni interes i doprinosi ličnom zadovoljstvu, pomaganje drugim živim bićima ne donosi nikakvu materijalnu korist. Ali ono, osećaš se lepo što si učinio dobro delo. Dok ne dođe neka budala koja nalazi da ima prava da komentariše tvoje aktivnosti, šalje te u Afriku i raspolaže tvojim novcem.
Zar nema svako prava da odluči u šta će ulagati svoje vreme i novac? Humanije ti je da pomažeš nekom drugom? Super, ali hajde stvarno pomozi! A ne da se to svede na priče kako bi bilo bolje da JA to uradim, dok ti i dalje sediš i kuckaš po svom fensi laptopu, telefonu ili već nekom čudu tehnike koje nisam ispratila jer sam previše okupirana problemima „s kučići i mačići“. Btw, koliko dece si ti nahranio? Koliko usvojenih Afrikanaca trčkara tvojim stanom?
Da su ta sirota deca dobila po jedan dinar za svaki put kad ih je neki vrli dušebrižnik pomenuo, Afrika bi sad bila stanište debelih milionera.
Gladna afrička deca su problem svetskih razmera i neće se rešiti tako lako jer uvek postoji sloj kome je u interesu da ima neobrazovanog i siromašnog stanovništva. Nije poenta samo nahraniti tu decu, već razviti im svest o mnogim važnim stvarima. Ako već 26 godina slušam o gladnoj deci u Africi, pitam se zašto im se pored hrane ne obezbede i sredstva za kontracepciju. No, u Africi još nisam bila, pa neću mnogo da pametujem o tome. Dosta bede gledam i u ovoj nesrećnoj Srbiji i pokušavam da pomognem koliko je to u mojoj moći. Priznaćete da napušteno dete ne mogu da dovedem kući i oglašavam za usvajanje (o sterilizaciji i da ne govorim). Ali mogu da im dam odeću i obuću koje više ne nosim, nešto za klopu i, ako ništa drugo, mogu da budem ljubazna kad ih vidim pošto lepe reči sreću ređe nego hranu. Lepe reči lebde negde na internetu, ali još uvek nisu zasitile nikoga.
Sve u svemu, ja ću nastaviti da pomažem životinjama i pozivam prijatelje da učine isto, kao što ću uvek i da podržim akcije za pomoć deci, starima, bolesnima i drugim ugroženim ljudima. Makar i samo da ih podelim na fejsu ako ne mogu više od toga. Dakle, ja pomažem jednima, ti drugima i naš mikrokosmos će biti bar za mrvicu lepši.
Gala Odanović
