Од тренутка куповине до раскида уговора није постојала никаква воља у локалној самоуправи за стварање услова како би руинирани објекти били реконструисани и стављени у функцију, тврди инвеститор Мирољуб Алексић. – „Није сада време за ту тему”, поручио је Бојан Радовић, председник општине Аранђеловац
Аранђеловац – На захтев Привредног друштва „Амасис”, власника Мирољуба Алексића, Влада Србије је 27. јула ове године дала сагласност о споразумном раскиду уговора о купопродаји дела

непокретности имовине АД „Буковичка бања”, која садржи некадашње хотеле „Старо здање” и „Шумадију”, „Аркаде”, отворени базен и две помоћне зграде у близини базена. Те објекте је власник хотела „Извор” купио пре четири године за 738.000 евра с намером да целокупан комплекс реконструише и отвори за госте, будући да „Старо здање” не ради од 2005, „Шумадија” од 2010, некадашњи ресторан „Аркаде” од 2011, отворени базен од 1998, а да две помоћне зграде нису у функцији око три деценије.

Обавеза купца је била да обнови ове хотеле, који имају статус културног добра и да изгради нови хотел – депанданс хотела „Извор”, чиме би били створени најсавременији услови за развој конгресног туризма у Аранђеловцу. То се, међутим, није остварило, јер је, према речима Алексића, локална самоуправа перманентно кочила све што је било у њеној надлежности, а тиче се, пре свега, издавања грађевинске дозволе, без које инвеститор није хтео да почне радове.

Кап која је, како тврди, превршила меру била је одлука о изради плана детаљне регулације Споменика природе „Парк Буковичка бања”, коју је општина донела још маја 2013. године, али ни после три године није извесно када ће тај план бити завршен. Инвеститор није могао више да чека, па је уз сагласност Владе Србије одлучио да раскине уговор, рекао је за „Политику” Мирољуб Алексић.

„Од тренутка куповине, до раскида уговора, није постојала никаква воља у локалној самоуправи за стварање услова како би руинирани објекти били реконструисани и стављени у функцију. Тако би на најбољи начин био искоришћен замах, који је направио хотел ’Извор’ са аква-парком, који је вратио статус бање Буковичкој бањи. Иако је Влада Србије прогласила ову инвестицију од националног значаја, усвојила пет закључака и изменила уредбу, чиме су створени услови за реализацију и испуњење уговора, све је то наилазило на потпуну опструкцију од стране водећих људи у локалу”, истиче Алексић.

Челници Аранђеловца, према његовим речима, стално су понављали како је могло да се гради од првог дана, али дозволе да доградњу постојећих и изградњу новог хотела није било могуће добити без плана детаљне регулације, којег нема ни после четири године. Било је, наводи, разних опструкција, па је локална управа давала и решења за реконструкцију објеката у парку, а котларница која је у јавној својини општине уступљена је на коришћење другом правном лицу, иако су сви знали да је тај објекат предвиђен као јединствени део новог хотела.

„Иако више од годину дана нисмо могли да уђемо у посед купљених објеката, редовно су нам стизали порез на имовину и еколошку таксу, а обећали су нам да ћемо бити ослобођени свих тих плаћања, и да ће скупштина донети такву одлуку што је нормално за споменике културе, а и објекти нису били у функцији када смо их купили. Ово је заиста јединствен случај да општински челници игноришу одлуке владе, и да је због неспособности локалне самоуправе влада морала да раскине уговор о продаји руинираних и девастираних споменика културе, отера инвеститора и врати средства купцу”, изјавио је Алексић.

Драган Тодоровић, директор привредног друштва „Старо здање”, које је основано 2012. године ради реализације уговора о купопродаји, за пропаст и инвестиције која је требало да препороди Аранђеловац и Буковичку бању такође оптужује општинске челнике.

„У приватизацији хотела ’Извор’ 2003. године привукли смо најозбиљнијег инвеститора који је у реконструкцију уложио 330 пута више новца од обавезног улагања. Међутим, ни уложених 50 милиона евра у ’Извор’, као и оцена да је ово најуспешнија приватизација у хотелијерству на подручју источне Европе, није била довољна за формирање позитивних ставова представника локалне власти у вези с реконструкцијом ’Старог здања’ и ’Шумадије’, као и изградњом новог хотела. Због тога што су представницима локалне власти били пречи лични интереси од општих, десило се да за четири године нисмо могли да добијемо грађевинске дозволе”, наводи Тодоровић.

Он наглашава да је „многима било важније ко ће кога и где запослити, ко ће где и код кога обезбедити бесплатне ручкове, ко ће с ким и какве пословне комбинације направити по систему: ја теби асфалт – ти мени угоститељске услуге, ти мени гратис смештај – а не мораш да плаћаш порез, нити боравишну таксу” и слично... Представници локалне власти, додаје, нису хтели да потпишу ни протокол о заједничком решавању проблема ради добијања грађевинске дозволе, иако је на иницијативу Владе Србије и надлежног министарства одржан састанак у влади, где је констатовано да би протокол омогућио бржи почетак реконструкције и да је потпуно прихватљив.

„Када смо уз подршку владе успели да изменимо уредбу, којом је августа прошле године укинута заштита на делу парка као споменика природе, онда је општина, мимо закона, доделила израду плана детаљне регулације локалној фирми ’Инфоплан’, која је понудила 13 пута вишу цену. Када је републичка комисија поништила општински одлуку, онда су били принуђени да израду планова повере Заводу за урбанизам у Нишу, који је понудио 13 пута нижу цену. Можемо тек да замислимо каква ће ујдурма да настане када после плана детаљне регулације, као и урбанистичког пројекта и плана препарцелације, на ред буде дошло и регулисање власништва на делу земљишта од око 2,8 хектара које је изузето од заштите. То што је основни, законски, предуслов за добијање грађевинске дозволе управо подношење доказа о решеним имовинским односима на земљишту локалне руководиоце много не занима, као ни то што смо у протекле четири године имали трошкове од око 150.000 евра, од пореских обавеза до израде пројектне документације”, објашњава Тодоровић.

Како бисмо чули и другу страну, обратили смо се председнику општине Аранђеловац Бојану Радовићу, који је пре три дана одбио разговор с образложењем да је био на путу и да му треба времена да прочита одлуку владе о раскиду уговора. Међутим, ни јуче није био расположен за разговор, објашњавајући да „није сада време за ту тему и да не може о томе да говори”. Рекао је и да би требало прво да види шта је Алексић изјавио, па тек онда да изнесе свој став.

Аутор: Љиљана Стојановић