Милка Стефановић Мими

Журим низ Скадарску и у снегу под хладним зрацима уличних светиљки пратим још не залеђене ко зна чије стопе.
Ненадано, нападао је овећи снег па се бојим да књижевно вече промоције Зборника  Међународног фестивала 2017, Милош Црњански из Беча, а у организацији  Културно друштво „Златна реч“ Ласе -  Аустрија, „Српска круна“ Аустрија, и Словеначко српско културно хуманитарно друштво „Сретење“ из Словенских Коњица,  у Ђуриној Кући не буде одложено...        

У најезди пахуља дочека ме Ђура испред своје куће у чаробном снежном руху које му је тако лепо оцртало линије лица и обод шешира. А пре који дан умало нису процветали бокори напупелог цвећа око њега. Закорачих високим степеништем, и отворих стара врата која зашкрипаше као и дрвени под, под мојим корацима. Бљесну нова поставка слика на зидовима у тихом жагору посетилаца, већ рано пристиглог свеколиког културног света, који су заузели места на онижим дрвеним клупама. Овде је привилеговано и омиљено место културе у Београду, и Београд не би био Београд без вечне славе Куће Ђуре Јакшића, Скадарлијске калдрме и старих кафана. Топао и леп дух старине и боемије живо је одисао величанством уметничког простора где су од давнина велики писци изградили темељ културе и њен имиџ, а градња се наставља и данас превазилазећи наметнуте норме језика.
          Ове вечери, изнад свега, у атмосфери простора, лебдео је дух величине имена великог песника и славног свестраног човека Милоша Црњанског и у нашим очима вртео своју кап бескраја и непролаза.
          Две даме и песникиње Славица и Цвијета, неспорно остављеног доброг утиска још у Бечу, иако гошће, биле су у улози домаћина и стрпљиво чекале и поздрављале придошлице из Београда, Хрватске, Црне Горе, Републике Српске, Вршца, Сјенице, Параћина, и још много градова.
За тамним дугим столом, са великом пажњом постављале су у низу књиге Зборника са познатом црнобелом фотографијом великог српског песника Милоша Црњанског, и спремале Похвале и Захвалнице за награђене песнике и одабране учеснике у Зборнику. Пожурих им у сусрет и наша радост поновног виђења и срдачан загрљај испуни нас топлим речима. Питамо се за здравље, књиге, шта има ново и ко ће све доћи. Сетисмо се да је исто овакво време било у децембру на промоцији у Бечу.

Милка Стефановић Мими (десно, први ред)

Посматрам их, жртвовале су дуго путовање по хладноћи и са посебном пажњом се максимално наменски и свечано оденуле за ову прилику. Веселе, као два лептира, блистале су свака у својој свиленој блузи и измамиле моје дивљење. Већина нас је свукла јакне само да се фотографише. Треба их и за тај труд посебно похвалити. И то је био начин да се удостоји величина Црњанског.
          Погледала сам уоколо и схватила да из организације господин, својим делом пера и невероватне космичке енергије духа Радован Б. Милић из Словенских Коњица није дошао. Искрено, радовала сам се да и њега видим после сусрета у Бечу, али ето. Вероватно је спречен.
          Многогласје знаних и непознатих лица у препуној сали , утишао је почетак вечери које су најавиле две поменуте  даме и уз одмерене осмехе љубазно прозивале учеснике заступљене у Зборнику да кажу своју песму, причу или афоризам. Говорило се о духовности, роду, хуманости, захвалности онима који дадоше допринос у тешким српским временима и највише о љубави.
Било је и подсећања ко смо и коме припадамо, критикован је пут којим идемо и давале се смернице којим путем треба ићи даље, где је излаз  и шта нам је циљ.
          Прочитах и ја своју песму Вечна похвала,  Р. Арчибалу Рајсу. Преведена је на немачки језик и помислих како бих је радо објавила у неком немачком књижевном часопису али то не поменух иако сам превод имала у руци.
          Магичност речи, у таласима обавијала је Ђурин лик у ћошку у одразу моћи са једне стране, и друге у полумраку где је поред отворених врата канцеларије, неприметно љубазни директор и домаћин Радивоје Марковић, напетих ушију помно слушао променљиве нарације и без речи померао хоризонт очекивања.
Уплетено многозначје интерпретаторских стихова говорника са рафинираним осећањима оних који друкчије пишу и мисле, и пред чим се не може остати равнодушним, требало је водити до напретка читавог друштва, међусобног разумевања, толеранције, ширења нових сазнања као и колективног свесрпског сачувања памћења. Повремено се утишала рима или прича да засвира гитара испод прстију брзог ритма песника Шомија како га уобичајено ословљавамо.
          Исходиште потске бујице речи литерарне вечери, окончала је заједничка фотографија у ћошку поред Ђурине бисте. Да се забележи догађај сусрета у име Милоша Црњанског, који овом промоцијом у Ђуриној кући заче један нови живот.
На столу на ком су биле књиге, одједном су заблистале просуте Моцартове кугле.
          Још један геније пристигао из Беча љупко нам се смешио док смо обрадовани  пружали руке ка њему.
 
 26.02.2018.
Милка Стефановић Мими