Пише: Здравко Лазаревић
      Дијаспора данас преживљава врло тешке и непријатне тренутке. Наиме, нападнути су писци и песници Удружења српских писаца Швајцарске, чији сам и ја члан. Овога пута су нападнути из земље матице. А када напади долазе из матичне груде тешко њеној деци.   

Поштоване даме и господо, љубитељи писане речи, дијаспоро, мајко земљо, чланови скупштинског одбора Р. Србије за сарадњу са дијаспором, председниче одбора г-дине Костићу,  господине Чотрићу!
      Већ дуже време дијаспора трпи разне притиске  од појединаца који су притом плански осмишљени  и оркестрирано делују у пласирању лажи и подвала, са циљем уништења и загађења њених најздравијих делова до коначног нестанка српских удружења са културне сцене Европе. По свему судећи, а по пакленој замисли, појединаца, изгледа да је сада на реду затирање Удружења српских писаца Швајцарске  које постоји и успешно делује дуги низ година, служећи за пример и углед организованог деловања Срба из дијаспоре. Поред писаца и песника, чланови наведеног удружења су професори књижевности, магистри, новинари, лекари, историчари  истраживачи, инжињери, правници и привредници. Удружење Српских писаца Швајцарске је једно од најорганизованијих и најачих удружења наших писаца у западној Европи, које је увек до сада било у тесној вези са матичном земљом, њеним  културним и политичким трудбеницима, и нарочито са представницима Амбасаде Р. Србије у Швајцарској.
      Баш због тога је постало сметња онима који желе да га доведу до срама, јада и бола.
      Председник удружења Милисав Ђурић, и члан одбора Марко Љ. Ружичић, нападнути су ових дана под оптужбом да су плагијатори туђих књижевних дела. Ангажовањем  људи из струке, а пре свега књижевних критичара, оповргнута је и одбачена свака тврдња злонамерника, да се ради о било каквом плагијату, па је сада и научно успостављена  значајна веза између квалитетног књижевног дела Милисава Ђурића и Марка Ружичића са својим читаоцима.

  Милисав Ђурић - председник Удружења српских писаца Швајцарске

Марко Љ. Ружичић - члан одбора удружења

      Са друге стране покретач  хајке је председник Књижевног клуба "Мирослав Мика Антић" из Инђије, чији је председник Златомир Боровница.

      Ево и како је дошло до погоршања односа, па сами донесите одлуке о свему.
 
      Истина је да Удружење српских писаца Швајцарске дуги низ година, можда и пре 2007., учествује на њиховим, али и многим другим књижевним конкурсима. Такође, поменути Златомир је са његовим удружењем био наш издавач, преко којег смо штампали и наша “Завештања”, али и особа преко које су многи од нас штампали своје књиге и књижице. Као учесници расписаног конкурса Књижевног клуба „Мирослав Мика Антић“, и  резултираног штампања зборника, свако од учесника или кандидата је по конкурсним пропозицијама био у обавези да пошаље  од 3. до 5. песама, или других радова, које се конкурсом одабирају и касније штампају. Тако је дошло до такозване крађе нечијег материјала, тј. песме за коју је Марко оптужен као плагијатор. Давне 2008. године узета је туђа песма, а потписана је именом Марка Љ. Ружичића. Уреднику зборника у издању  Књижевног клуба „Мирослв Мика Антић“ то није смело промаћи. Златомир Боровница предлаже решење, по којем би Марко платио износ од 600 евра за ту песму. Међутим, ако је Боровница од тада ћутао, зашто је сада проговорио? Чекао је најмању непослушност Удружења српских писаца Швајцарске или прекид и одбијање сарадње како би активирао сада већ празну причу о плагијату, а који је накнадим вештачењем, књижевни критичар одбацио као неутемељену.          Неприхватањем цене штампања “Завештања” за 2018. годину, на терет Удружења српских писаца Швајцарске се ставља непостојећи плагијат и шире се разне ружне и некултурне речи о угледним представницима удружења, не би ли се преко њих унизило, оспорило, а самим тим и угасило постојање овог еминентног удружења. Упркос томе да је Mарко, својевремено, пре дест година, због мира у кући и сопственог мира прихватио Златомиров предлог, а да је Милисав Ђурић себе одбранио преко онога ко му је писао рецензију, али и стручног саговорника који је одбио сваку сумњу у аутентичност и оригиналну изворност Милисављевог дела  одбацивши тврдњу неуких, а злонамерних да се ради о било каквом плагијату, то ипак није било довољно. Сада се од злонамерника, а притом и те како оспораваних у расејању и нарочито у матици, јављају још нека друга понижења, увреде и претње појединим члановима истог удружења.
      Овакво деловање појединаца нема за циљ само да обезвреди очито доказане вредности виђенијих припадника српског расејања, већ би једноставно речено, да уништи и затре све у Европи што има српски префикс. Тако су већ у самом Штутгарту два клуба доведена у позицију да скоро више и не постоје: Литерарно удружење "Здравко Ђекић", и раније (УРПУТ) “Удружење радник песник у туђини ”.
      На недавној манифестацији дошло је до неких искрица између организатора манифестације и члана клуба Литерарног удружења „ЗдравкоЂекић“, где је организатор, тј. Златомир Боровница  затражио од чланова удружења „Здравко Ђекић“ да из удружења избаце једну младу даму, или ће Књижевни клуб „Мирослав Мика Антић“ из Инђије – Р. Србија,  прекинути сваку даљу сарадњу са Литерарним удружењем „Здравко Ђекић“. Епилог сукоба је избацивање младе даме из чланства литерарног удружења. Потом је клуб „Здравко Ђекић“, преко истих, завршио на суду у Штутгарту и сада се не појављује јавно већ индиректно. Заћутао је и УРПУТ, а циљ је да се исто то пренесе и на Удружење српских писаца Швајцарске.
      Тада смо на жалост сви ћутали, ради мира са сарадником Боровницом, што овог пута није случај, нити ће више икада бити. Као потписник ових редова и познавалац ситуације у српском расејању, устао сам у одбрану Милисава Ђурића и Марка Ружичића, бранећи их од ружних речи и јавног линча, али штитећи и српске организације које би злонамерници да униште по нечијем диктату извлачећи личну корист за себе.

Здравко Лазаревић - Србин, човек који је устао у одбрану српских вредности

      Због моје активности на одбрани вредности, упућене су ми претње електронском поштом у којој се тражи моје јавно извињење до одређеног рока, јер ће у супротном по Марку Ружичићу кренути лавина оптужби широм Републике Српске, па и целе БИХ. Неудостојивши их испуњењем жеља, обрушили су се на мене увредама да сам: кењарош, говно и луда глава. Обраћајући се некоме са “луда главо”, само зато што сам сарджај увредљивог мејла објавио на друштвеној мрежи ФБ, је озбиљна, а може се сматрати и физичка претња. Наравно копију мејла сам свима обелоданио. У следећем мејлу који сам добио, писало је:  - На конкурс се јавило 826. аутора из 29. држава света, и то без тебе и твог штићеника Марка Љ. Ружичића. Из саме БИХ јавило се 42. учесника конкурса, и претња да се ни случајно не појавим на манифестацији.

      Даме и господо из управе удружења "Мирослав Мика Антић"из Инђије!

       Питам ја вас, стојите ли ви сви уз вашег председника и да ли сте сагласни са некултуром  његовог опхођења са нама из расејања? Ако сте сагласни, шта је разлог сагласности? Прећуткујући ово и ви постајете саучесници у прљавим работама, заједно са вашим председником. Ако се неко нађе и мисли да ово није истина, имам мејлове које нико није успео ибрисати нити ће. Сви учесници конкурса „Гарави Сокак“ за 2018., добили сте позив мејлом на линч Марка и Милисава, јер када сам ја добио, а било је циркуларно, морали сте и ви бити упознати са њим.
      Ви који прећутасте алал вам вера, и срећно вам било. Данас су на тапету били Марко и Милисав, сутра ћете то бити ви.
      Господине Чотрићу! Ви сте чест гост наших удружења у Немачкој, те се ту срећете и са свим осталим члановима удружења из дијаспоре. Од Вас тражимо, молимо Вас, да зауставите линч над дијаспором у којој имате немерљив углед.
 
      Даме и господо!

      Обраћам се и вама драги моји из Модриче, Шамца, Пелагићева, Добоја, Дервенте, Прњавора и Бања Луке, и свима вама који сте добили мејлове са позивом на линч, да не јуришате у напад, уз напомену да  пре свакога скока постоји и оно - хоп. Одлуке не доносите исхитрено, јер ваша је дијаспора чиста као суза, и никада није доводила углед своје матице у сраман положај.
      Драги моји! Ми и  по неки од нас можда и јесу неписмени, или полуписмени како нас појединци карактеришу, али међу нама су и ваше колеге, високо образоване личности. Немојте бар ради њих. Ми се узајамно помажемо и дружимо. Заједно смо дијаспора - расејање и заједно тврдимо да ово што наместише Милисаву и Марку и није плагијат.

Драге колегинице и колеге по перу из Удружења српских писаца Швајцаске!

Чланови Удружења српских писаца Швајцарске

Сви сте ви марљиви, лепи, добри, а ја вас све лепо волим, поштујем и позивам да мирног ума одлазите на спавање, и тиме одлучите шта ћемо сутра. Јутро је увек било паметније од вечери. Управа удружења коме и ја припадам је часна, поштена, паметна и бистра, и убеђен сам да неће дозволити расуло, осипање и раздор. Сви ми једни другима требамо, али овим нитковима што кидишу не дозволити успех у науму!
Успех је остати здрав, читав, савјестан и без ампутације делова тела, јер свако ткиво толико је потребно (да није неби га Господ стварао онима који су нехотично стали на супротну страну). Не замерајмо им, помиримо душе, сутра ћемо требати једни другима. Невоље су често иза леђа. Како се сутра срести са неким од вас и окренути му леђа, а наш је? Пружимо једни другима љубав, јер она је увек слађа од мржње. Од мене толико. Све вас лепо љубим и волим, како вас, тако и оне тамо у домовини, од Инђије до Бања Луке, од Косова до Требиња,и све унакрсно.

Ваш
Здравко Лазаревић