Радован Б. Милић

Похлепа за влашћу, додворавање, спремност на подилажење различитим интересним круговима на власти, незаустављива алавост на паре су једини кривци за ситуацију у којој се данас налази српска етничка група у овој прекрасној и веома уређеној земљи Европе.

То што су Срби у Словенији, сâми владари сопствене таме је рефлексија ћутања на деловање српских „лидера“ и никога осим самих себе не би требали нити смели осуђивати. Оно што самозванци траже од Словеније, Словенија им омогућава и даје.
А шта „лидери“ траже? Новац. Неко добије мање, неко више, али ипак добију. Они који по правилу добијају најмање, или чак ништа, не буне се нити протествују онолико колико то чине они који добијају много. Тек понеком од „Прворођених“, што рече Никола Којо на протесту у Београду, излети, али ретко, па кажу: „Задовољан сам сарадњом са локалним заједницама у Словенији, у којима су регистрована српска друштва. Задовољан сам и сарадњом на нивоу државе Словеније. Сарадња са Министарством  за културу је врло коректна, а такође и са Јавним фондом за културне делатност, који иначе финансира програме и пројекте српских друштава у Словенији“. То рече 7. јуна прошле године, али пропусти да каже колико је новца добијено. Да ли је намерно, или тек случајно испустио рећи да се ради о износу од близу три милиона евра словеначких давања. Да три милиона евра су добиле српске организације у Словенији, без давања из Р. Србије и Р. Српске!

 
       У ситуацији када се увек једни те исти представљају српским лидерима, када по комунистичком систему „производе“ и промовишу подмладак, наследнике на „лидерским позицијама, не би било лоше одговорити: Где су паре, а где резултати? Због чега је национално питање Срба у Словенији увек у другом плану? Због чега се свакодневно, деценијама праве стратегије унапређења односа са Словенијом, и због чега се свакодневно праве нове и нове платформе деловања српских организација? Зашто још увек Срби у Словенији немају школе на српском језику, радио и тв емисије на српском језику, зашто млади, у кућама, говоре словеначким језиком, зашто се не спречи асимилација, и зашто нико не зна тачан број Срба у Словенији? Када ће бити омогућено гласање путем интернета и још милион других питања? Нису ли словеначка давања гарант  да „Прворођени“ Срби неће захтевати ништа од набројаног, или ако то морају чинити, чиниће због тога да Срби не прозреју њихове лоше намере према роду своме због прикривања правог стања.

Радован Б. Милић
22. 04. 2019
Словенске Коњице.