Српска Православна црква је коначно и јасно рекла да поделе Космета не сме нити ће бити! Свако ко би се дрзнуо да то покуша учинити биће анатемисан као велеиздајник.    

       У Манастиру Жича је 6. јуна ове (7528. г  / 2019. године), на Спасовдан, благословом Светог Саве, Архиепископа Српске Православне Цркве и Стефана Првовенчаног Светог Краља Рашког, после 800. година лутања срБског лутања и страданије, проглашена и за сва времена конституисана и утврђена Слободна и уједињена СрБска нација.
       Медији за сада о томе ћуте. Време је да се лудило у Србији заустави! Време је да се разлуче овце, да се вода са својег извора пије. Не обазирите се на тренутну ситуацију у Србији, нити на сумануте „властодршце“ у њој! Ускоро, врло брзо ће проћи „домаће“, а и наметнуто зло. Времена у којима и због којих смо сви од реда трпели, врло брзо ће остати иза нас. Данас, после конституисања срБске свести и савести о СрБској нацији,  време је да се почне размишљати, и време је да се сви до једнога вратимо својим кућама  као поносни СрБи, без ткзв. Југословенства. Србији нема спаса без нас из расејања. Од нас СрБа и наших земаља, настало је неколико данашњих европских земаља. То значи да ми много тога знамо, да ми умемо и можемо све што наумимо.
       „Кулучећи“ код оних који су постали од нас, а који би да нас затру, успели смо изучити додатно знање и вештине, упамтити, а на крају крајева и нешто стећи. Време је да научено и стечено вратимо својој СрБији, због будућности њене и поколења наших! То нам је и дужност и обавеза!
       Ако већ половина света у свом језику као средству споразумевања користи небројено много срБских речи, време је да се вратимо свом изворном Винчанском писму, својој азбуци – ћирилици, да туђина коначно питамо; Господо! А којим ви то језиком говорите, ако у њему има толико срБских речи? Који је то језик? Од кога сте „ваше“ речи позајмили?
       Време је да се и ми сами вратимо себи, да се не стидимо порекла, да се према ближњима односимо као брат према брату, да воду пијемо са срБских извора, јер само наше писмо, и једино наше писмо из којег су настала сва друга, представља молитву.

       Да, наша АЗБУКА је молитва. Причајте својој деци о нашем српском писму, о молитви из Азбуке! То вам је и дужност и обавеза.

С – Слово
Р- Реци
Б – Бог Свезнајући

       Дужност и обавеза су нам да уз помоћ искрених срБских родољуба - стручњака из Србије, ту нашу чемерну и вековима измучену груду уздигнемо на високо. Таквих људи, искрених бораца за срБску нацију има у Србији и они се већ окупљају око светог циља.  
       О потреби повратка на извор душе, како би душу своју у тело своје вратили,  писао сам и 2015. године / 7524.г.
       Ево, сада је време за повратак.

Време и час мојег повратка у родну Шумадију откуцава. У њој ћу бити с'почетка 2020. г  / 7529. Године, па до краја. +++

Радован Б. Милић
Словенске Коњице,
Словенија