Poštovano uredništvo eSTVARNOSTI.
Objavljivanjem ovog članka na stranicama vašeg i našeg portala, članovi Srpsko slovenačkog društva Sretenje iz Slovenskih Konjica upućuju apel na savest i svest onih koji bi da zbog svoje materijalne dobiti unište ono što smo kao narod nasledili ne samo od naših predaka već i od stvoritelja svega na ovoj planeti.
Radovan Milić
У свакодневној борби за биолошким преживљавањем, у трци са временом којег на жалост све мање имамо због наметнутог темпа живота, све чешће се суочавамо са заборавом ко смо, одакле смо и где смо кренули, па последично и са губитком колективног историјског памћења на трагичну али бурну и витешки часну српску историју.
Како не би баш све до краја било заборављено и како би се ипак очувало сећање на последњег српског деспота Павла Бакића, у Аранђеловцу, сада већ давне 2007 године основано je Удружење „Павле Бакић“ које на свеопшту срећу и радост постоји и у данашњим данима. Упркос томе да је тај честити Србин, јунак и ратник столовао на падинама планине Венчац код Аранђеловца, на данашњем локалитету „Дворине“ власници венчачких каменолома извршили су како рече публициста и истраживач Владета Коларевић: „невиђени атак на мермерно благо“, претећи да немаром униште не само врх планине, већ и да трајно униште трагове остатака откривених зидина двора деспота Павла Бакића из 16. века које су мештани назвали Дворине. Минирањем и рушењем планине, не само да би били уништени остатци Бакићевог двора, већ би апсолутно било избрисано и свако сећање на постојање овог Србина који се борио за ослобађање Шумадије и Србије од Турака, али и који је са својим ратницима бранио и Беч и Европу од отоманске најезде.
Истовремено, због недомаћинског односа према природи, били би уништени и трагови постојања монументалне средњовековне цркве на том истом Венчацу, цркве која је била већа од Грачанице (27 х 14 метара) и која представља задужбину цара Душана.
Због свега тога, због спасења српске историје од заборава, по идеји Драгана Тодоровића председника удружења „Павле Бакић“ из Аранђеловца, Србин из Словеније, оснивач и предесдник Срско словеначког културно хуманитарног друштва Сретење из Словенских Коњица Радован Милић и Срби из аустријског главног града Беча: Снежана Михаиловић, Никола Станић, Драган Стајић и Бобан Радовић формирали су истраживачки тим који би покушао у аустријском државном архиву ископати што више доказа о улози и војничким заслугама Павла Бакића који је повељом Фердинанда I Хабсбуршког одликован звањем српског деспота достојног да буде на челу свих Срба.
Како би уопште могли и помислити приступити одређеним архивским документима, Радован Б. Милић, писац и публициста из Словеније, окупио је око себе вољне и способне особе, које су како се испоставило, мукотрпним, напорно исцрпљујућим радом, који је изискивао и прилична новчана средства успели учинити оно што вековима није успела држава Србија, ни све установе културе и науке, од историчара до академика. После комплетно спроведене коресподенције између истраживачког тима и Државног архива у Бечу, „борбе“ за сваки сегмент архивске грађе везане за Павла Бакића и придобијање различитих одобрења која су строго усторојена, руководство бечког архива дозволило је приступ документима по прецизно дефинисаним правилима једне од најзначајних и најстаријих установа у Бечу. На крају једномесечног рада у државном архиву је пронађено више од 20 оригиналних докумената о Павлу Бакићу, са неколико десетина исписаних страна на латинском језику. Оригинална драгоцена збирка, првих копија докумената биће уручена у трајно власништво Удружењу „Павле Бакић“ из Аранђеловца.
-Од циља се није смело одустати. Иза нас је стајала витешка српска историја, која је морала бити спашена заборава, а испред, ако неким случајем не би успели, зацаровала би заборавност и поклекнуће национа што би многима одговарало, а самим тим било би настављено и безочно рушење планине као и затирање трагова изузетно вредног културно историјског наследства. Откриће ових историјски важних докумената, макар на тренутак ће зауставити безумнике у накани уништења не само природе, већ и свега онога вредног што што Србина чини Србином и издваја га од осталих - поручио је вођа истраживачког тима Радован Б. Милић, Србин из Словеније.
