Prof. dr Kaplan Burović akademik

Čitam Nebojše Bakarec-a djelo O otimanju srpskog nasleđa, koje je objavljeno na sajtu www.standard.rs,- dt. 13.09.2019. Zamašna studija, napisana sa najvećom naučnom akribijom i izrazitom željom autora da afirmira istinu i samo istinu.

Problem nije ograničio samo na jedan narod, koji je otimao srpsko nasljeđe. Naprotiv, pokušao je da obuhvati sve, tako da njegova studija prima i jedan tematski opšti karakter.
Tretirajući naslovom svoje studije određeni problem, a baveći se albanskim otimanjima srpskog nasljeđa, Bakarec prevazilazi granice svoje studije, pa se u izvjesnoj mjeri zauzima i porijeklom Albanaca.
On cijeni visoko sve svoje prethodnike, koji su rekli bilo i najmanju istinu u vezi problema koji tretira i – posebno – u vezi sa problemom porijekla Albanaca. On se i silno oslanja na ono što su prije njega rekli drugi. Među njemu poznatim albanolozima on najviše cijeni i navodi kao kredibilne izvore i remek djela istorijske nauke KNJIGU O KOSOVU (1986) pokojnog akademika Dimitrija Bogdanovića, zatim istraživanja akademika, prof. dr Kaplana Burovića, Jovana Cvijića, stranih i domaćih putopisaca iz 19 vijeka Ami Buea, Jozefa Milera, Miloša Milojevića i Tihomira Đorđevića.
Govoreći o precima Albanaca on naglašava da su bili „исувише малобројни да би сe византијска власт, или Словени (Срби, Бугари…), морали сукобљавати или усклађивати са њима. У званичним научним круговима данас постоје две теорије у вези са етничким пореклом Албанаца. Једна, „кавкаска” теорија о пореклу Албанаца, иако за постојбину Албанаца неосновано одређује Кавказ (данашњи Дагестан), преко многих других аргумената потврђује да Албанци нису потомци Илира, или Пелазга и да нису аутохтони на Балкану. Албанске тврдње да Албанци потичу од Илира, нису теорија, због тога што нису засноване ни на једном једином историјском извору, већ искључиво на албанским митовима и утопијама. Илирско порекло је и теза Албанске академије наука, и та теза постоји да би Албанци „доказали“ дa су „најстарији » народ на Балкану.
Најутемељенија је теорија највећег живог албанолога и балканолога, др Каплана Буровића (Ресулбеговић), Улцињ 1934...Буровић је аутор преко 100 научних и прозних дела и низ деценија живи у Швајцарској. Његова теорија доказује да су се преци Албанаца, током велике сеобе народа, доселили са прибалтичког подручја, на делове подручја Албаније, али не директно. Пут их је водио преко Карпата, у Румунији, где су дуго живели уз ране Румуне и Влахе. По наиласку Бугара (Asparuha), Албанци су се опет покренули, и прешли преко Дунава у Тракију, са бугарским племенима, где су живели поред њих.
Албанци су уз Бугаре у десетом веку избили на обале Јадранског мора. Научници Буровић, Чабеј, Пушkариу и Барић се слажу у томе да су преци Албанаца били малобројни и да су их у овим првобитним лутањима по Балкану, држали за неко бугарско племе. Бугарски освајачи сместили су претке Албанаца у брдско планинску област Мат, погодну за гајење стоке...“
Kako vidite iz navedenog citata, Nebojša Bakarec se snažno oslanja na istraživanja Akademika Burovića i piše o njemu s najvećim poštovanjem. Ovim stavom prema stvaranju Akademika Burovića on nije prvi, a sigurno neće biti ni poslednji koji ga tako visoko cijeni. U odbranu albanoloških teza Akademika Burovića ima vremena što su istupili i sami albanski naučnici, istoričari, albanolozi, od kojih je dr Ardjan Kljosi položio i svoj život. Iz dana u dan, jedan za drugim sve više se Albanaca izjavljuje za teze Akademika Burovića, iako albanska mafija, preko svog ološa, nastavlja da ga satanizira, pa i da preduzima atentate na njega i svakakva persekutiranja protiv onij koji se slažu sa njim.
U ime ove naučne istine, značajne ne samo za nas, već i za sve narode Balkana, Evrope i svijeta, mi toplo i svesrdno čestitamo gospodinu Bakarecu, koji smjelo podržava naučnu istinu sataniziranog i prepaćenog akademika, prof. dr Kaplana Burovića.
Krajnje je vrijeme da se ovim problemom zauzme i Srpska akademija nauka i umjetnosti, pa i Makedonska, Crnogorska i Grčka. Problem porijekla Albanaca nije samo njihov problem, već i problem cijeloga svijeta, a u prvom redu njihovih susjeda, ugroženi od albanske bestidno i kriminalno falsifikovane istorije.
Danilio DANČETOVIĆ