Tačan broj stanovnika srpske dijaspore godinama je samo u domenu nagađanja, jer cifre koje kruže u javnosti su različite i kreću se od dva do pet miliona. Zato je platforma Tačka povratka, kako za „Vesti“ otkriva njen direktor programa za cirkularne migracije Ivan Brkljač krenula u „mapiranje“ srpskog rasejanja.
Misija Tačke povratka je da rasejanju pruži informacije o načinima stupanja u kontakt sa maticom.
– Proces mapiranja podrazumeva istraživanje i utvrđivanje podataka na osnovu kojih možemo bolje da razumemo demografsku strukturu dijaspore, a sve kako bismo uspostavili efikasnije kanale komunikacije i pomogli u izgradnji sistema razmene informacija, ali i načina za saradnju na akademskom, naučnom i stručnom nivou. Imajući u vidu da godinama nije bilo zvaničnih inicijativa da se sazna ko sve čini našu dijasporu, prepoznali smo priliku da otvorimo tu temu i počnemo istraživanje – pojašnjava Brkljač.
Anonimna prijava
Na ovom poslu Tačka povratka sarađuje sa Institutom za razvoj i inovacije iz Beograda koji sprovodi anketu, a kontaktirali su i dijasporske organizacije, klubove i grupe da bi se proširio poziv za popunjavanje onlajn formulara. Anketa je anonimna, namenjena svim punoletnim građanima u dijaspori, pa kako pojašnjava Brkljač, svi koji žele kontakt sa ovom platformom ostavljaju mejl adresu i tako se, između ostalog, dolazi do podataka o rasejanju.
Cilj da se utvrdi broj građana Srbije u inostranstvu, kaže Brkljač, dvostruk je.
Lekari za primer
– Sa jedne strane će bolje razumevanje strukture i potreba dijaspore otvoriti dijalog o nizu pitanja od interesa za dijasporu. S druge ćemo otvoriti vrata za saradnju i povezivanje lokalnih talenata iz dijaspore i matice i inicijativa iz dijaspore na sadržajniji način. Plan je da ova faza istraživanja traje do kraja ove godine kada ćemo napraviti presek stanja, posle čega ćemo nastaviti da bi se baza stalno punila informacijama.
A da Tačka povratka ima uspeha u svojoj misiji, pokazalo se kada je zbog pandemije korona virusa pozvala lekare srpskog porekla da pomognu matici. Ivan Brkljač kaže da se prijavilo više od 350 zdravstvenih radnika se iz celog sveta.
– Hteli su da pomognu u različitim kapacitetima, od razmene informacija do pomoći u sanitetskom materijalu. Neki su ponudili da pomognu lično volonterski tokom godišnjih odmora – priča Brkljač.
Saveti uspešnih
Tačka povratka je pokrenula podkast (digitalnu biblioteku) u kom učestvuju oni koji su živeli ili još žive van Srbije, a može da se prati na istoimenom Jutjub kanalu.
– Reč je o novom načinu da sa širom publikom podelimo inspirativne priče o uspešnim predstavnicima naše dijaspore i povratnicima u Srbiju. Sa našim istaknutim ljudima u zemlji i inostranstvu razgovaramo o povratku i odlasku i planovima za budućnost – kaže Brkljač i dodaje da je sudeći po onima koji im se javljaju, taj sadržaj vrlo gledan.
Ima nas 11 miliona
Srbija, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ima 6.945.000 stanovnika. U regionu je oko 1,6 miliona Srba. Od toga najviše u BiH, odnosno Republici Srpskoj, gde ih je više od milion.
Prema nekim podacima od zemalja EU, naviše građana Srbije je u Nemčakoj, njih oko 450.000. U Austriji ima oko 300.000 Srba, u Švajcarskoj je blizu 200.000, Francuskoj 100.000, Velikoj Britaniji oko 80.000. U SAD je 650.000 građana Srbije, Kanadi 180.000, Australiji oko 90.000, a u Aziji skoro 100.000.
Radi od kuće bilo gde u svetu
U toku je i kampanja „Work from home, Work from Serbia“, (radi od kuće, radi za Srbiju), a prema rečima Brkljača osmišljena je kao odgovor na promene na globalnom tržištu rada, gde sve više ljudi dobija instrukciju da radi od kuće u narednih godinu dana, a možda i duže.
– Sa promenama koje su vodili veliki IT giganti iz Amerike, shvatili smo da je dobitna kombinacija za deo naših građana da iz Srbije nastave rad za poslodavca. Postavili smo sajt sa idejom da objedinimo najbitnije prednosti povratka i života u Srbiji, a kako bi približili ideju rada od kuće. Tu smo da pomognemo sa informacijama koje mogu da budu važne za poslodavce povratnika, da bi rad iz Srbije zaista bio koristan za sve strane – priča Brkljač.
Ciljna grupa su, objašnjava, pre svega zaposleni u IT i velikim kompanijama širom sveta koje su se najbrže adaptirale na pandemiju korona virusa i organizovale u punom kapacitetu rad van kancelarije.
– Sa opcijom rada sa bilo koje lokacije na svetu Srbija postaje odredište za našu dijasporu. Mi smo kroz razgovor sa potencijalnim povratnicima otkrili koja su to sve pitanja i dileme koje mogu uticati na odluku o povratku u ovakvoj situaciji. Počev od prednosti koje su infrastrukturne, preko poreskih i carinskih povlastica, podacima o poslovnnom prostoru i kancelarijama za male timove… Naš povratnik ima sve najbitnije na jednom mestu – objašnjava Brkljač.