Савез српских друштава Словеније, Савез српске дијаспоре Словеније, Словенска Унија, Национални савет српског расејања и најновији Савез Срба Словеније, све кровна до кровне организације, деценијама су јахали српски народ у Словенији. Јахали па неки од њих заспали и стровалили се из народског седла.
Не, није Драгу Војводића, Сашу Гајића, Николу Тодоровића, Марка Сладојевића и остале српске лидерчиће збацио српски живаљ са своје грбаче, већ као што написах, јахачи из Добоја, Санског Моста и осталих босанских села и заосека настањени у Словенији, један другом љубоморно поизмицаше фотеље. Није српски верни народ у Словенији захтевао ни смену Протојереја Ставрофора Бошковића због његових силних проневера у цркви већ је и он због својих поступања сам склизнуо. Огрезли у лажима и међусобним играма око властитих позиција, преварама и подметањима, у настојању да што дуже изигравају неког и нешто, овог пута, за председника Савеза Срба ископаше Загрепчанина Кокановића. И опет упозорење. Чувајте се Срби! Времена за губљење нема, јер су нам га подметнути људи деценијама крали жељни сопствене промоције и додворавања словеначкој и српској власти.
Кокановић млад човек, углађен, кажу школован, пливач и џудиста наставио је певати исту песму коју су нам годинама уназад певали поменути самозвани српски лидери. Сећам се, колико само задње две године, ту исту тралала ноту, певао нам је и хашки „одвијетник“ Марко Сладојевић, да би некако после силних обећања, врло брзо нетрагом нестао са сцене. Упркос подршци Српске Православне Цркве и подршци амбасаде Р. Србије у Словенији Марко је отпао из дружине као тринаесто прасе. Његове тралала песме нису могле пронаћи пут, јер су биле немоћне да једном за увек из српских редова отерају ротаријанца Драгу Војводића, Сашу Гајића, Рада Бакрачевића, а нарочито бившег словеначког државног службеника Николу Тодоровића који им упорно као играча подмеће кукавичје јаје Данијела Игреца, док ови упорно ћуте.
И ништа ја ово не бих писао, да не прочитах вест о Кокановићевој ономадашњој посети новоизабраном директору Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, господину Арно Гујону. Сазнадох да је Владимир Кокановић, по ко зна који пут, баш као и његови претходници, на састанку са Гујоном „истакао“ низ тралала проблема за које су чули и врапци на грани, па врло често уместо џив џив, зацвркућу тралала, тралала, јер и српске самозване вође у Словенији немају ништа ново рећи, а камоли отпочети радити.
Због тога бих питао Владимира Кокановића!
- Не паде ли Вам на памет да случајно приупитате господина Гујона како он гледа и какво је његово мишљење у вези најављеног удара државе на дијаспору у вези великих пореза за све оне који примају новац из иностранства?
- Како он гледа на увођење регистра оних из дијаспоре који шаљу новац у Србију и регистра оних који га примају?
- Како он гледа на стање у којем Србин ради у некој земљи и тамо добије потврду да је платио порез, да ће и у Србији морати платити некакав допринос?
- Зашто га не приупитасте; Због чега морамо са најрођенијима правити уговор о позајмици, уколико им желимо послати новац, или ако им желимо новац поклонити, и то више од 100.000, оо динара у календарској години, морамо платити допринос у износу од 2,5 одсто?
- Нису ли ова питања мало актуелнија од ваших којима се хвалите како ћете ви ово учинити или оно?
- Не сматрате ли да би био ред да са тралала пређете мало на џив џив, како би Срби у Словенији, за промену, ипак слушали нешто друго?
Када смо већ код тралала не би било на одмет да знате народну причу о договору ђавола и Швабе да један другог носи на кркачама све дотле док онај који јаше не испева једну песму. И тако ђаво узјаше Швабу и запева најдужу песму коју је знао. Кад је песму завршио он сиђе, па Шваба узјаха ђавола, али уместо песме Шваба започе тралала, тралала, а песми ни краја ни почетка, па ђаво мораде цео дан носити Швабу.
Да ли ће, колико још дуго и кога ће српски народ у Словенији носити на својим леђима, ђавола, Швабу, или обојицу, остаје да се види. Стрпљење се ближи крају!
***
Господину Гујону, човеку пре свега, искрене честитке на новој и изузетно одговорној функцији у влади Србије, јер Срба у расејању има нешто мало мање од Срба у Србији.
Радован Б. Милић
Словенске Коњице, 7. 12. 2020
