Министар спољних послова Никола Селаковић посету Словенији започео је сусретима у Белој Крајини, посетивши села Милићи и Бојанци која насељавају потомци Срба ускока још од 16. века.

Шефа српске дипломатије упознали су о животу у заједништву и слози коју имају са својим комшијама, чиме дају пример читавом Балкану и овом делу Европе о заједничком животу људи различитих националности и различитих вероисповести.

У разговору са мештанима, Селаковић им је честитао што чувају предање о својим прецима и упознао их са иницијативом да се у Милићима направи Музеј белокрајинских Срба.

Селаковић је рекао да је посетио локацију, где је заваљујући Бизнис асоцијацији Срба у Словенији обезбеђен плац  и поручио да  ће Министарство преко Амбасаде у Љубљани и Управе за дијаспору и Србе у региону максимално подржати ову идеју.

Министар је рекао и да је сазнао да постоје сачувани регистри наших првих досељеника, ускока из 1551. године, са именом, презименом и бројем чланова породице, додајући  да су то невероватни историјски докази које желимо да сакупимо у Музеју и да свако од Срба који долази у Словенију одвоји време да дође у Милиће и да види колико је стара историја Срба на овим просторима.

 „Договорили смо да се паралелно са изградњом Музеја одвија и научно-истраживачки рад на основу којег ће бити формирана публикација о историји наших сународника у овом делу Словеније“, закључио је министар.

Срби у Белој Крајини живе у четири села – Мириндол, Милићи, Бојанци и Пауновићи. Најстарији писани извор о њиховом присуству у овим крајевима потиче из 1530. године.

Према попису Дравске бановине из 1931. године, у Белој Крајини је живело 6.745 православних Срба, а сада се процењује да их има неколико стотина у сва четири села. Према најновијим проценама, у Словенији има око 30.000 Срба.

Прецизних података нема, јер на последњем попису 2011. године није постојала могућност да се становници Словеније изјасне о националној и верској припадности. Српска заједница у овој земљи тражи да на овогодишњем попису то буде омогућено.