Десно: Николина Милатовић Поповић, лице овлашћено за поступање по захтевима за приступ информацијама од јавног значаја.

Када се од Управе за сарадњу са дијаспором и Србима из региона која располаже буџетским средствима затраже основни подаци о организацији којој је додељено 3.250.000 динара из буџета Републике Србије, јавност очекује једноставан и јасан одговор: ко је организација, ко је заступа, где је регистрована и на основу чега је добила новац грађана Србије.

Уместо тога, из Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону стигао је одговор који више открива својом формом него оним што је у њему директно написано.
Одговор је потписала Николина Милатовић Поповић, лице овлашћено за поступање по захтевима за приступ информацијама од јавног значаја.
У самом допису она потврђује да је пројектни предлог организације „АДЕКР“ из Париза испунио формалне услове конкурса и да је одобрен за суфинансирање у области „школе, манифестације и економија“ за 2026. годину. Наводи се чак и број предмета: 94-90/30-2026/01, као и датум одлуке: 15. април 2026. године.
То практично значи да предмет и документација постоји и да је организација АДЕКР прошла кроз поступак бодовања и одлучивања.
Међутим, управо ту почиње оно што јавност има право да примети. Наиме, иако су у захтеву постављена конкретна питања: ко је законски заступник организације, под којим бројем је регистрована, да ли је регистрована у складу са законима Француске, ко су одговорна лица, на основу чега је препозната као организација српске дијаспоре, и за који конкретан пројекат су одобрена средства, ни на једно од тих питања није дат директан одговор.
Уместо тога, подносилац захтева упућује се на: линк са одлуком о додели средстава, и могућност „личног увида“ у документацију у просторијама Министарства спољних послова у Београду.
Посебно је занимљиво што се у одговору нигде не наводи да су тражени подаци тајна, нити да су заштићени законом, нити да њихово достављање није могуће.
Нема позивања на: заштиту личних података, пословну тајну, поверљивост, нити било који законски основ за ускраћивање копија документације.
Уместо тога, наводи се да се документација налази у „већем броју службених докумената“ који су у службеној евиденцији Управе.
Другим речима - документација постоји.
Ако постоји предмет, постоје и: регистрациони подаци, конкурсна пријава, пројектна документација, образложење доделе, и документа на основу којих је неко проценио да организација испуњава услове конкурса.
И управо ту се отвара суштинско питање: ако већ постоји јавни интерес, ако су средства јавна и ако се не тврди да су документи тајни, због чега се основне информације не достављају електронским путем, како је и тражено у захтеву?
Посебну тежину има чињеница да се од подносиоца захтева, који живи у иностранству, практично очекује да ради увида путује у Београд, иако Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја предвиђа и достављање копија докумената.
Овакав модел поступања Николине Милатовић Поповић формално оставља утисак сарадње, али суштински она избегава давање конкретних одговора на питања која су постављена.
Ипак, једна ствар је сада неспорна:
Она је потврдила да организација АДЕКР постоји у службеној документацији Управе, да је Адекр добила 3.250.000 динара буџетских средстава и да се комплетна документација налази у предмету који је под наведеним бројем заведен у службеној евиденцији државног органа.
А када се новац грађана Србије додељује организацијама у иностранству, онда питања о транспарентности нису напад на институције, већ њихова законска и демократска контрола.

У следећем јављању: 
О статусу Николине Милатовић Поповић као вршиоца дужности помоћника директора, још из времена некадашње Канцеларије за дијаспору.

Радован Б. Милић 
Словенске Коњице
20.05 2026