Илустрација ChatGPT – „Знам људе" - сатиричног је карактера. Представља уметнички приказ јавне расправе о транспарентности рада институција

Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону објавила је 11. јуна 2026. године Одлуку о суфинансирању пројеката организација из иностранства за области школа и комуникација. Према званичној одлуци, распоређено је 31.950.000 динара.

На први поглед све делује једноставно. Међутим, када се упореди објављена одлука са списком свих пристиглих пројеката, појављују се бројна питања на која јавност за сада нема одговор.
На конкурс је пристигло укупно 110 пројеката организација из иностранства. Средства је добио само 41 пројекат. То значи да је чак 69 пројеката остало без иједног динара подршке.
Истовремено, конкурсом је било предвиђено 35 милиона динара, а распоређено је 31,95 милиона. Поставља се питање шта је било са преосталих више од три милиона динара и по ком основу нису распоређени.
Посебно је занимљив регионални распоред средстава.
Из Словеније су на конкурс стигла три пројекта. Средства је добио само пројекат Штајерске заједнице и то у износу од 200.000 динара. Остала два пројекта нису добила ништа.
Из Немачке је конкурисало више организација, укључујући и Централни савет Срба у Немачкој, али ниједан пројекат није се нашао на списку одобрених.
Слично се догодило и са Шведском и Швајцарском. Пријављени пројекти постоје, али на списку добитника нема ниједног.
С друге стране, Француска је прошла изузетно добро. Више организација добило је средства, а највећи појединачни износ на целом конкурсу од 3.300.000 динара одобрен је Удружењу српских уметника 06 из Нице за пројекат „Српски хоризонти“.
Значајна средства додељена су и организацијама у Црној Гори. Само пројекат „Српски глас Јадрана“ невладиног удружења „Барски портал“ добио је 2.998.000 динара, што га сврстава међу највеће добитнике конкурса.
Северна Македонија такође се налази међу земљама чије су организације добиле значајан број пројеката и високе износе.
Све наведено само по себи не значи да је било каква неправилност постојала. Напротив, могуће је да су сви пројекти оцењени потпуно исправно и у складу са конкурсним критеријумима.
Проблем је у томе што јавност те критеријуме у пракси не може да провери.
У објављеној одлуци нема бодовне листе, нема рангирања пројеката, нема појединачних оцена, нема образложења зашто је неки пројекат добио три милиона динара, а други није добио ништа. Нема ни података колико је бодова освојио први, а колико последњи пројекат који је остао испод црте.
Посебно питање које заслужује одговор јесте ко је конкретно одлучивао о расподели 31.950.000 динара намењених организацијама српске дијаспоре.
Да ли су у раду комисије или радне групе која је оцењивала 110 пристиглих пројеката учествовали Николина Милатовић Поповић, Мирољуб Несторовић и Марко Јакшић?
Уколико јесу, јавност има право да зна на основу којих стручних квалификација, искустава и овлашћења су учествовали у оцењивању пројеката из области образовања, културе, медија и комуникација, као и у предлагању расподеле скоро 32 милиона динара буџетских средстава.
Које су њихове формалне квалификације за вредновање пројеката из ових области?
Да ли су потписали изјаве о непостојању сукоба интереса?
Да ли је постојала бодовна листа и на који начин су пројекти рангирани?
Ко је предложио највеће појединачне износе и на основу којих критеријума?
То су питања која се природно намећу сваки пут када се распоређују значајна јавна средства и када јавност нема увид у начин на који су поједини пројекти добили милионске износе, а други остали без иједног динара подршке.
Управо зато било би корисно да Управа објави:
-ранг-листу свих пријављених пројеката;
-број бодова за сваки пројекат;
-записник радне групе;
-образложење доделе средстава;
-списак одбијених пројеката са разлозима одбијања;
-решење о именовању чланова радне групе;
-изјаве о непостојању сукоба интереса.
Тек након објављивања тих докумената јавност би могла да стекне потпуну слику о томе како је распоређено скоро 32 милиона динара намењених српској дијаспори широм света.
До тада остаје чињеница да је 110 организација конкурисало, 41 добила средства, а 69 остало без њих. Ко је био најбољи, ко најлошији и по ком основу су средства распоређена - за сада знају само чланови радне групе и Управа која је донела одлуку.