Илустрација урађена уз помоћ Ал платформе
Званична решења Агенције за привредне регистре откривају до сада мало познат део пословне биографије Владимира Кокановића, данашњег вршиоца дужности директора Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону.
Према решењу АПР-а број БП 13386/2014 од 7. фебруара 2014. године, Владимир Кокановић регистрован је као предузетник ресторана под пуним пословним именом „Vladimir Kokanović PR Restoran Kafana Anemona Beograd - Voždovac“.
Седиште радње било је у Булевару ослобођења 73, а као претежна делатност уписана је шифра 5610 - делатности ресторана и покретних угоститељских објеката.
Није, дакле, реч о гласини, туђем сећању или произвољној тврдњи. Владимир Кокановић је, према званичној евиденцији Републике Србије, био регистровани предузетник у угоститељству и носилац „Кафане Анемона“.
Пословна прича, међутим, није дуго трајала. Кокановић је већ 29. априла 2014. године пријавио прекид обављања делатности, што је АПР наредног дана регистровао решењем БП 43424/2014. У решењу је наведено да ће прекид трајати до регистрације наставка рада. У документацији коју су „Трагови“ до сада пронашли нема решења којим је регистрован наставак делатности.
Кокановић је потом 15. априла 2015. лично поднео пријаву за брисање радње. Решењем БП 38927/2015 од 16. априла 2015. године „Кафана Анемона“ избрисана је из регистра, а као разлог престанка обављања делатности наведена је одјава. Према томе, радња је пре пријављеног прекида формално пословала нешто мање од три месеца, док је коначно избрисана нешто више од годину дана након оснивања.
Само бављење угоститељством и сечење лука није ништа спорно нити понижавајуће. Поштен рад у ресторану, кафани, неком словеначком киоску или било којој другој делатности не умањује ничије достојанство и не спречава човека да се касније образује и професионално напредује. Чињеница да се Кокановић у биографским представљањима наводи као економиста и магистар сама по себи није у супротности са тим што је раније био предузетник у угоститељству.
„Трагови“ располажу и наводима да је Кокановић у Копру био повезан са киоском за продају хране „Kaiserknödel” и да је касније разматрао отварање угоститељског објекта у љубљанском Трновом. За те околности још прикупљамо проверљиву документацију и зато их у овом тренутку не представљамо као утврђене чињенице. За „Кафану Анемона“, међутим, више нема никакве недоумице: постоје три званична решења АПР-а која показују оснивање, прекид делатности и брисање радње.
Ово откриће није важно зато што би некадашње бављење угоститељством дисквалификовало Владимира Кокановића за јавну функцију. Не дисквалификује га. Важно је зато што јавност има право на потпуну и истиниту биографију човека који руководи државним органом, располаже јавним новцем, одлучује о пројектима дијаспоре и представља се као саговорник српских организација широм света.
Пут од малог угоститељског предузетника до вршиоца дужности директора Управе може бити пример личног напредовања, без обзира колико то можда некоме чудно звучи. Али јавност има право да зна како је тај пут изгледао, које су квалификације на њему стечене, ко их је проверио и по којим је критеријумима човек са таквом професионалном биографијом постављен на чело Управе.
АПР је сада дао један део одговора: Владимир Кокановић био је регистровани угоститељ и носилац „Кафане Анемона“. Остатак његове истините професионалне биографије тек треба сложити, наравно из само проверљивих докумената.
