Откако је Владимир Кокановић на челу Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, у поступању према захтевима „Трагова“ бележимо промену: у више предмета тражене копије докумената не стижу, а уместо њих добијамо позиве да из Словеније дођемо у Београд на ограничен увид.

Променило се и поступање Николине Милатовић Поповић, овлашћене за приступ информацијама од јавног значаја. Раније је достављала документацију, чак и поштом. Данас потписује одговоре којима потврђује да документа постоје, али их не прилаже.

Поседујемо њен потписани допис број 11-4-2/30-2023/01 од 25. маја 2023. године, достављена документа и коверат са печатом Управе, упућен препорученом пошиљком RE 445 597 139 RS. Реч је о документацији о пословању Савеза Срба Словеније у време када је његов председник био Кокановић. Део тих папира објавили смо 21. марта 2025. године.

Зашто је достава тада била могућа, а сада се обим документације наводи као разлог да копије не добијемо?

Један од примера је одговор о финансирању удружења из Нице, датиран 16. октобра, који смо примили 20. октобра 2026. године. Управа потврђује да поседује тражену документацију и наводи да су исплате за два пројекта извршене 28. априла и 21. јула. Уместо копија, нуди лични увид у просторијама Министарства спољних послова, уз присуство запослених и највише један сат током радног дана.

Од тражиоца који живи у Словенији очекује се да путује у другу државу и за сат времена прегледа документацију коју сама Управа описује као обимну. То озбиљно отежава проверу трошења јавног новца.

Ради тачности, рокови за завршне извештаје о ова два пројекта, према одговору Управе, истичу 2027. године. Њихово кашњење зато није предмет наше критике. Предмет су недостављене копије постојећих докумената о одобравању и исплати средстава.

Ница је само један од предмета. У другим случајевима, у којима су рокови реализације и извештавања већ истекли, тражимо извештаје и доказе о утрошку. Добили смо и податке Трезора о уплатама фирми Милоша Симића током 2025. и 2026. године, али за проверу оправданости тих исплата неопходни су уговори, фактуре, спецификације и докази о извршеним услугама.

За Друштво избрисаних становника Словеније, којем је одобрено 500.000 динара, исправили смо референтни број пријаве истог дана када је Управа указала на грешку. У преписци којом располажемо нема накнадно достављених тражених копија.

У оквиру истраживања постављамо и питања о куповини два стана у Словенији, коју повезујемо са Кокановићем и његовом породицом на основу имовинске документације којом редакција располаже. Власништво само по себи није доказ незаконитости нити открива порекло новца. Зато треба проверити датуме и цене стицања, кредите и друге изворе финансирања.

Ова питања, посматрана заједно са буџетским исплатама и недоступном пратећом документацијом, захтевају испитивање могућих повезаних злоупотреба, укључујући сумњу на организовано извлачење јавног новца. Да ли таква повезаност постоји и има ли обележја организованог криминала, утврђиваће надлежни истражни и правосудни органи, а не „Трагови“.

Кокановић дугује објашњење поступања органа којим руководи, а Николина Милатовић Поповић мора објаснити промену праксе у предметима које потписује, ако и даље остане на досадашњем радном месту, „Трагови“ зато траже да се утврди постоји ли налог или упутство о недостављању копија, ко га је донео и када. Само поклапање промене праксе са доласком директора је разлог да се питање постави и документовано разјасни.

Одговорност мора бити утврђена за сваку незакониту исплату, неистинито правдање или противправно ускраћивање докумената, ако их надлежни органи установе. Ни функција, ни политичка заштита, ни одлазак са положаја не смеју бити разлог да се од тога одустане.

„Трагови“ ће истрајати у захтевима за документа и контролу. Ова питања не престају да постоје зато што Николина Милатовић Поповић одбија да на њих одговори. Зато је морамо учинити познатом.