
Влада Србије је 6. новембра 2026. године донела решење којим је Владимира Кокановића поставила за вршиоца дужности директора Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону на још три месеца, почев од 11. новембра.
Претходни пут је, према подацима којима располажу „Трагови“, ново решење уследило тек десет дана после истека претходног. Овога пута Влада је одлуку донела пет дана пре него што је ново постављење почело да важи. Шта се променило па се прошли пут каснило, а сада пожурило? Кокановић је у в. д. статусу дуже од годину дана. Зато се законитост овог постављења мора проверити увидом у сва претходна решења и у документацију о конкурсу за положај директора Управе. Који је правни основ за још три месеца на истој функцији?
Разлика у брзини доношења решења посебно је важна јер Управа истовремено спроводи конкурс за три радна места на неодређено време. Да ли је из централе СНС стигао налог да се по хитном поступку запосле страначки људи док је Влада у техничком мандату? Временски след даје разлог да се то питање постави. Одговор треба тражити у томе ко је давао налоге, ко је доносио кадровске одлуке и да ли су сви кандидати имали једнаке услове.
Још три месеца на челу Управе враћају нас питању које „Трагови“ већ дуго постављају: да ли је управо Кокановић у Управи окупио групу која је службена овлашћења користила за прибављање личне користи и деловала као продужена рука мреже повезане с врхом досадашње власти? „Трагови“ су већ објављивали имена људи чије улоге треба испитати. Треба утврдити и ко је делио задатке и одакле су долазили налози.
Када говоримо о криминалној хоботници, говоримо о сумњи у конкретан образац рада: једни усмеравају послове, други припремају и потписују акте, трећи одобравају исплате, а корист завршава код унапред одређених људи и фирми. Ако су се исти људи и исти поступци понављали у више послова, треба утврдити да ли је иза тога стајао договор.
„Трагови“ су већ поднели низ кривичних пријава против више лица из Управе, међу којима су Владимир Кокановић и Николина Милатовић Поповић. На надлежним органима је да по тим пријавама све испитају до танчина: ко је наложио сваку спорну одлуку, ко ју је потписао, ко је знао чему служи и ко је од ње имао користи. „Трагови“ ће пратити поступање по пријавама, сваки даљи корак Управе и одлуке лица чијим се поступањем бавимо у овом истраживању.
У средишту те провере су улоге Владимира Кокановића и Николине Милатовић Поповић. Које су одлуке наложили, које су потписали и шта су знали о њиховим последицама? Ако се утврди да је Кокановић окупио људе око себе и усмеравао њихов рад ради прибављања личне користи, мора се утврдити и да ли је поступао по сопственој одлуци или по налогу људи изван Управе. Везу са врхом мреже треба утврдити на основу конкретних налога, комуникације и поступака.
Сваку одлуку Владе донету после 25. октобра, као и свако решење о запослењу у Управи донето после тог датума, „Трагови“ ће ставити под посебну уредничку проверу. Провераваћемо ко је акт донео, када, по ком основу и у чију корист. Посебно ћемо пратити одлуке Кокановића и његових сарадника у време техничког мандата Владе, јер последице тих одлука могу трајати и после смене власти.
У том смислу, добро је што је Кокановић остао на месту в. д. директора и што су му његови налогодавци најновијим решењем већ завезали руке. Док је на челу Управе и док је у Београду, моћи ће лично да објасни надлежним органима шта је одлучивао, по чијем налогу и у чију корист. Смена власти не брише потписе, нити још три месеца на функцији затварају питања о ономе што је урађено под његовим руководством.
Српска дијаспора помаже Србији и наставиће да јој помаже. Зато има право да зна да ли је Управа под Кокановићевом управљачком палицом служила послу за који је основана или су њен буџет и овлашћења стављени у службу приватних и страначких интереса. У право време још једном ћемо упозорити надлежне органе. И сами ћемо проверавати улоге Николине Милатовић Поповић и Марка Шћекића у поступању по захтевима које су „Трагови“ упућивали из Словеније. Важно је да се зна ко је припремао одговоре, ко их је одобравао и зашто су поједини тражени документи изостајали.
Кад се постави питање где је отишао јавни новац, одговор мора бити у документу који јавност може да провери. Јавност има право да зна где је отишао сваки утрошени динар и да има увид у рачуне. Где год буде постојао траг да је јавним новцем купљена некретнина у Београду, Словенији или било где другде, нови надлежни органи ће проверити порекло средстава. Исто важи за сваки поклон плаћен из буџета: мора да се зна ко га је купио, коме је уручен и по ком основу. Људи у Управи, а посебно в. д. директора и в. д. помоћнице директора, морали су да науче да су на тим местима због дијаспоре и да државна застава није покриће за приватне рачуне.
Од данас „Трагове - Следи“ можете пратити и на Instagram-у!
Запратите нас на @tragovi.sledi за најаве нових текстова. Чланке у целини и даље читате овде, на сајту „Трагова“.