На Косанчићевом венцу обележен Дан сећања на страдање старе Народне библиотеке у Другом светском рату, у нацистичком бомбардовању Београда 6. априла 1941. године
Прикупљањем књига за библиотеке у Србији и говорима Ласла Блашковића, управника Народне библиотеке Србије, Михајла Пантића, председника Управног одбора ове институције културе, министра културе и информисања Ивана Тасовца и књижевника Слободана Зубановића, је на Косанчићевом венцу обележен Дан сећања на страдање старе Народне библиотеке у Другом

светском рату, у нацистичком бомбардовању Београда 6. априла 1941. године.

Ласло Блашковић подсетио је на то да је Иво Андрић у својој ћутљивој храбрости са свог балкона гледао савезничко бомбардовање Београда, на Ускрс 1944. године, а да је и он сам, касније, попут Андрића, био затечен на својој тераси, призором ужасног светлосног трага на небу, од пројектила баченог на недалеки део града.

– Будући да нам је „кућа насред друма”, сличан ужас доживи сваки овдашњи нараштај. Испадне да је истоветан, причамо ли о 1941, 1944. или 1999. години. Може се сваки пут поновити исти текст, подједнако артикулисани вапај. Не могу да претпоставим куда даље иде овај свет, али на концу уобичајене „крваве бајке” дужност је живе библиотеке да сваки тренут сабере, сачува, обелодани, без обзира на прасвршетак о којем нисмо ни сањали. Слично би помислио сваки преживели човек који нема други језик до овог којим говорим, нема друге отаџбине осим ове о којој сања – рекао је Блашковић.

Говорећи и као професор који свакога дана истом трасом иде на Филолошки факултет Универзитета у Београду, и пролази поред места на Косанчићевом венцу где стоје рушевине старе библиотеке, књижевник Михајло Пантић упутио је својеврсну опомену с места некадашње „ризнице свега најбољег што је на српском језику написано”.

Та опомена односи се на згариште некадашње величине похрањеног знања, „а данас у коров и травуљину обрасле рупе, без било каквих трагова о постојању тог спепељеног заједничког добра, које је за свакога ко уме да напише макар прво слово азбуке један симболичан знак испражњеног средишта, у којем деценијама обитава мукла, комеморативна тишина”.

– Сви врло добро знамо да је 75 година, готов људски живот, и да за то време, колико је довољно да се испуни појединачна људска судбина, ниједна власт, градска или државна, сасвим свеједно, без обзира на дужину трајања или на идеологију коју је исповедала, није нашла за сходно да ово место обележи на достојан начин, да га претвори у стуб сећања, у културно светилиште, макар онако како се то чини на другим местима у свету, свуда где су умногостручени, злом историјом клонирани и мутирани херострати подметали пожаре у којима су горели људи и књиге. Тога се, нажалост, нису досетиле ни ововремене скоротече, иначе склоне тобожњем сјају, а стварној разметљивости, заувек пропуштајући дивну прилику да продуже племениту традицију задужбинарства једног Мише Анастасијевића или Луке Ћеловића. Као да је овде реч о зидању царевог града, а не о више него скромном градском здању, које би могло да постане слика државе и трајна стална адреса нашег памћења без ког нема ниједне културе, па ни српске. Ако је свако од нас по једна ходајућа књига, као у филму „Фаренхјат 451”, морало би постојати и место њихове симболичке размене. Бољег места од Косанчићевог венца, за стварни сусрет прошлости, садашњости и будућности не видим – казао је Михајло Пантић.

Министар културе и информисања Иван Тасовац указао је на чињеницу да су данас библиотеке, чини се, важније него икада, у тренутку када Европа проживљава најдубљу кризу свог идентитета, под утицајем економских превирања и незапамћеног таласа миграција, када у многим земљама поново јача екстремна десница, која прети да поништи најважније тековине европске цивилизације.

Тасовац је затим навео податке о томе на који се начин Министарство културе брине о пројектима везаним за књигу:

– У периоду од 2013. до почетка 2016. године, Министарство културе и информисања уложило је близу 2,3 милијарде динара у области књижевности, преводилаштва, издаваштва, међународног представљања српске књижевности и библиотечко-информационе делатности, што је за око пола милијарде више у односу на период од 2010. до почетка 2013. године. Кроз континуирани откуп публикација за библиотеке путем редовног конкурса, у протекле три године Министарство је издвојило 310 милиона динара, што је скоро 4 пута више него у претходне три године. Укупно 180 јавних библиотека, међу којима и Универзитетска библиотека „Светозар Марковић” и Библиотека САНУ, снабдевено је са 590.000 примерака нових издања или за готово 200.000 примерака више него у претходном периоду. Откупом је обухваћено преко 200 различитих издавача – објаснио је Тасовац.

Ово је била прилика за ново подсећање: у бомбардовању Београда 6. априла 1941. године уништено је више од 1.300 средњовековних рукописа и докумената на пергаменту и хартији, 300.000 штампаних књига, комплета новина и часописа из 18, 19. и 20. века.

У Народној библиотеци Србије на Косанчићевом венцу изгорело је и око 2.000 писама књижевника и знаменитих личности српског и других јужнословенских народа, богата картографска и музеолошка збирка библиотеке непроцењиве вредности, комплетна документација и сви инвентари и каталози.

Аутор: Марина Вулићевић
Грађани су донели књиге на место срушене библиотеке (Фото Раде Крстинић)