Noćas nas je u 82. godini života napustio slikar Ljubomir Ljuba Popović, jedan od najpoznatijih i najpriznatijih savremenika srpskog slikarstava.

Rođen je 1934. godine u Tuzli, a svoj bogat umetnički i intimni život proveo je na relaciji Valjevo, Beograd, Pariz stvarajući slikarsku magiju. Za člana SANU izabran je 1991. godine.

Valjevski đak

Popović je gimnaziju završio u Valjevu gde je stekao i prva crtačka i slikarska iskustva.

- U gimnaziji sam dosta naučio od profesora crtanja Bogdana Bakića, kod koga nikada nisam imao pet, nego pet minus. Jer, sa mnom je učio Toma Martinović, koga smo zvali Foto Toma. On je bio genijalan, za deset minuta je pravio takve akvarele, da je to bilo neverovatno i niko nije mogao da ga prevaziđe.

2015. izlazi monografija jednostavnog naziva "Ljuba"

- Unutrašnji bunt mi je pomogao u pronalaženju puta kojim ću ići - napisao je Ljuba Popović u jednom od svojih tekstova sadržanih u monografiji „Ljuba“.

Impresivna knjiga (izadavači „Službeni glasnik“, RTS i „Pariski krug“) sadrži 113 reprodukcija, iscrpnu biografiju i bibliografiju Ljube Popovića, fotografije iz života slikara i tekstove deset autora.

Unutrašnji bunt

Naročita poslastica u ovoj monografiji su tekstovi koje je Ljuba sam pisao o svojim slikama.

Pišući tako, na primer, o platnu „Pitanje histeričnih objekata“ koje je naslikao 1972. napomenuo je:

-Nastojao sam da se na svoj način izborim sa snagom svetlosti. Postavljao sam je tako kao da se širi iz središta samog stola. Hteo sam da oko nje stvorim scenu sa ljudskim likovima stopljenim u užasu, bićima opčinjenim njenom zaslepljujućom privlačnošću. Stigavši do tog stupnja pomislio sam da vladam situacijom. Međutim, iznenada, osetih da u meni raste gnev prema samom sebi, pošto se užasavam, i oduvek sam se užasavao, ponavljanja i stvaranja već viđenog. Zahvaljujući tom unutrašnjem buntu počeo sam da tragam kako izaći iz ćorsokaka".

Neznana žena

Pričajući o slici „Ukrotiteljica“ (1975/1976) veli Ljuba da je radeći na njoj osetio neodložnu potrebu da naslika ženu „nagu, ali drugačiju, neznanu (...)“.

Ležerno i upečatljivo u isti mah opisuje svojevrsne muke kroz koje je prolazio slikajući, kako je šta i kada prepravljao, a kad je urađenim postao zadovoljan: „I tada, upravo u tom trenutku me je ‘ukrotiteljica‘ pogledala i izgovorila nekoliko reči. Ostvario sam izuzetan kontakt s njom. Istog časa sam se zaljubio.“

Posle izvesnog vremena bio je pozvan na otvaranje neke izložbe u kvartu Sen Žermen. „Šta sam usred zvanica tada ugledao. Onu ženu! Istovetnu ženu s moje slike. Kakav sam šok doživeo!“, kaže Ljuba.

Inovator
Foto:
Sliku „Kosmička svest“ prati i odrednica da je traganje filozofskog tipa, a pišući o njoj Ljuba Popović kaže: „U to vreme čitao sam knjige na tu temu i to je u meni proizvelo tenziju koja me je vodila stanju ošamućenosti u pokušajima da predstavim odblesak ili rezonancu, što se uspostavlja između beskrajno malog ljudskog bića koje u sebi sadrži beskrajnu veličinu univerzuma".

Pišući o Ljubi Gustav Rene Hoke je istakao da je on „među retkim inovatorima umetnosti“, dok Andre Pjer Mandijarg navodi da njegovo slikarstvo "očarava posmatrača jedinstvenim zanatskim umećem, dok se njegova maštovitost pridružuje inventivnosti najvećih vizionara koji su nam poznati“.

U intervjuu za Blic koji je dao pre tri godine, Popović je otvoreno pričao o stanju slikarstva u Srbiji, ali i u svetu i na kakve je sve izazove nailazio u svojoj bogatoj i dugoj karijeri.

- Srbija malo stenje u ovom trenutku na planu kulture i postoje samo individualni napori nekoliko pojedinaca koji pokušavaju da toj oblasti daju neku injekciju - kaže poznati slikar i akademik Ljuba Popović.

Slobodan čovek i anarhista

- Luvr je pun golih žena i slikarstvo je manje-više erotizovano izuzev kod onih slikara koji su imali neke komplekse pa nisu smeli da naslikaju nagu ženu ili njen intimni deo tela. Ja sam apsolutno slobodan čovek i anarhista. Nisam imao stipendije, nisam prihvatao nagrade i živeo sam kako sam želeo. Moja generacija je vaspitavana drugačije i bilo je dovoljno da vidimo žensko koleno pa da umiremo od uzbuđenja. Danas to više nije tako i ja moram da prihvatim ovu epohu kakva jeste - objašnjava poznati umetnik.

O Srbiji i nacionalizmu

Znate, ja volim Srbiju, nisam nacionalista, ali sam u Francuskoj postao jer su nas toliko pljuvali da sam morao da postanem nacionalista i činjenica je da bi moja izložba trebalo da doprinese kulturi u Srbiji, ali ne mogu ja to da finansiram i time da se bavim. Neko drugi mora da se zauzme za tu avanturu - priznaje Popović.

Mladim umetnicima danas je teško da se afirmišu, za šta krivi obrazovni sistem.

- Likovna akademija nije više kao što je bila u moje vreme, a takav je i Bozar u Parizu pa mladi nemaju gde da nauče slikarstvo. Sećam se kada sam otišao u Pariz 1963. godine na Sen Žermenu je bilo 12 galerija, a danas tamo više nema nijedne, od šest knjižara ostale su samo dve, ali zato imate modne radnje, frizerske salone... Tako da i u Francuskoj propada kultura ako je Srbima za utehu. I tamo umetnik mora da radi svašta da bi mogao da opstane - zaključuje Ljuba.