Akademik, prof. dr Kaplan Burović, rođen u Ulcinju 1934.godine i državljanin Crne Gore, živio je u Beogradu, gdje se i maturirao sa odličnim uspjehom, pa bio i glavni i odgovorni urednik lista ISKRA, ali nikada nije kažnjen za ništa ni administrativno, kamoli krivično. I pored toga srpske su ga vlasti uvele u crne liste, jer 1959.godine je uhapšen i kažnjen u Tetovo (Makedonija) kao disidentni književnik, koji je branio Ustav FNR Jugoslavije i prava nacionalnih manjina, sa pozicija tog Ustava. Suđenje mu je inscenirano iza zatvorenih vrata i na
bazi falsifikovanih dokumenata, što se jasno vidi i iz dokumenata koja je Akademik Burović objavio u Beogradu 2014. u njegovoj dokumentarnoj knjizi TITOISTIČKI SUDSKI PROCES.
Po izlasku iz zatvora emigrirao je u Albaniju, odakle je tražio da pređe u SSSR. Albanske mu vlasti to nisu dozvolile. Naprotiv, radile su na tome da ga vrate jugoslovenskim vlastima, a u zamjenu za svog prebjeglog književnika Martin Camaj. Godine 1970, Srbija, u sastavu Jugoslavije, kao odgovor na potražnju albanskih vlasti za uspostavljanje diplomatskih odnosa na rang ambasada, traži od njih da im se preda živ ili mrtav Akademik Burović, koji je svojim disidentnim romanom IZDAJA (Objavljen u Tirani 1965. i proglašen za remek djelo albanske proze svih vremena), raskrinkao kliku Josipa Broza Tita za izdaju naroda i za uzurpiranje proleterske diktature, koju je ovaj zamenio svojom ličnom socijal-fašističkom diktaturom.
Pošto su im propali pokušaji da ga živog predaju, albanske vlasti su ga sasvim nevinog osudile na smrt, pod optužbom da je u Albaniji pretstavlao ideološku i političku diversiju. Što je istina, događaje romana, koji se odigravaju u Jugoslaviji, čitaoci romana su ih uzeli kao aluziju na Albaniju njihovih dana, jer se ista stvar, uzurpacija narodne vlasti i proleterske diktature od strane Envera Hodže i uspostavljanje njegove lične socijal-fašističke diktature, desila i u samoj Albaniji. Pošto nisu imali čime da opravdaju smrtnu kaznu, pretvorili su mu je u 43 godina monstruoznog zatvora, sa nadom da će u međuvremenu umreti, na čemu su upregnuto radili njegovim tretmanom : morili su ga glađu do nesvesti i kliničke smrti, a pokušali su i učinili sve da ga i umno poremete. O svemu ovome imate dokumenta u njegovoj knjizi ENVERISTIČKI SUDSKI PROCESI, Ulcinj 2016.
Po izlasku iz zatvora Albanski parlamenat mu je priznao punu nevinost, pa mu eto isplaćuje i oštetu. U isto vrijeme, albanske vlasti, preko svojih agenata, organizovale su protiv njega mobing i sataniziranje svakakvim lažima, klevetama, očitim falsifikatima, najprljavijim psovkama i uvredama, pa i pretnjama da će ga ubiti, ne samo njega, već i njegovu djecu. Albanski akademici, pošto je Akademik Burović 10 puta na živo odran u zatvoru Bureli, izjavljuju da je najveća greška Envera Hodže što ga nije fizički likvidirao, dok su albanski Kosovci i preko interneta tražili junaka koji će poći do Ženeve da ga ubije. Preko interneta su mu opjevali i opelo. Primeri ovi bez presedana u istoriji čovječanstva.
Zašto ?
Kad se Akademik Burović dohvatio slobode, izneo je preko medija dokumenta kojima je nedvosmisljeno dokazao da Enver Hodža sa njegovom klikom na vrhu vlasti i partije, ne samo što nisu bili komunisti, već su bili i jedna crna banda, kriminalna i omražena od čitavog naroda, jer nije poštovala nikakve zakone, pravila i principe. Enverovci nisu mogli da mu se suprotstave i pobiju to, pa su iskoristili njegovu izjavu da on nije Albanac ni po nacionalnosti niti po državljanstu, već Jugosloven, srpsko-crnogorskog porekla. Uz to, iako su mu organizovali medijsku blokadu, on je počeo da objavljuje i studije, pa i čitave knjige, kojima dokazuje da Albanci nisu autohtoni ni u samoj Albaniji, kamoli i na Kosmetu, niti sledbenici Ilira, ponajmanje i Pelazga. Enverovci su vješto iskoristili ovo da nahuškaju protiv njega rulju besprizornika i sve one koji su indoktrinirani autohtonomanijom, iliromanijom i pelazgomanijom. Tako su mu pod ovom maskom organizovali mobing i satanizaciju, prikrivajući ovako suštinu njihove omraze.
Podržali su ih u ovome svestrano i titoističke vlasti Jugoslavije, kao i vlasti Srbije, Makedonije i Crne Gore, sve do dana današnjeg. Ali ne i narodi eks-Jugoslavije. Naprotiv, Srbi su ga uveli u svoje enciklopedije i u WIKIPEDIJI, Crnogorci u svoj LEKSIKON CRNOGORSKE KULTURE, a Makedonci i u svoju ENCIKLOPEDIJU. Srbi su ga odlikovali i zlatnim medaljama SRPSKA KRUNA, PEČAT NIŠA IZ III VEKA, pa i ZLATAN LIK Petra II Petrovića Njegoša, dodeljen rukom mitropolita cetinjsko-crnogorsko-primorskog dr Amfilohija. Proglasili su ga i za Srpskog viteza, pa i za Svetog ratnika. I Moskva se oglasila : preko kozačkog atamana pukovnika Vojislava Vidakovića uručila mu je odlikovanja SVESLOVENSKA NIT i ALEKSANDAR NEVSKI.
Akademik Burović je do danas objavi oko 150 knjiga, kojima je kao niko drugi branio integritet i sovranitet Srbije, Makedonije i Crne Gore, posebno Srpski Kosmet. Branio ih i brani samopregorno, dokumentima, naučnom istinom, do koje nije dospeo niko prije njega, zbog čega je navukao na sebe bes Albanaca, zbog čega su ga i proglasili za svog najvećeg neprijatelja, većeg i od turskih sultana, koji su Albaniju držali u ropstvo oko pet vekova, promjenili joj vjeru i zamalo ih i turcizirali. Akademik Burović je doprinio za stvar Kosmeta kao niko drugi. I žrtvovao kao niko drugi! Ne samo sebe, već i svoju djecu !
Prvih dana februara ove godine on je sišao iz Ženeve u Crnu Goru, gdje je objavio četiri nove knjige. Među njima i djelo NJEGOŠ I ALBANCI, kojemu je u Podgorici, 14. februara, učinjena svečana promocija u sali centra MATICA SRPSKA, čiji je član od pre dve-tri godine.
Pošto je razdao na poklon jedan dio tiraža u Crnoj Gori, pošao je za Albaniju, da ih i tamo razdaje. Iako su albanski akademici od vremena i preko medija tražili od albanskih vlasti da zabrane ulazak u Albaniju njegovim knjigama (pa i samom njemu !), one mu do danas ne sprečavaju ni ulazak niti razdavanje njegovih knjiga. Ovo je činjenica i mi je ne prećutkujemo.
Iz Albanije je preko Kosmeta krenuo za Srbiju „inkognito“. To mu je sin tražio željan da vidi Kosmet, vozeći svoja kola i u kola svog oca, koji mu nije dozvolio nigde da stane, ni za nuždu, siguran da će ga albanski Kosovci prepoznati i, ako ga i ne ubiju, učiniće mu svakakve svinjarije. Između ostalih knjiga, u gepeku kola imao je i izdanje MONSTRUOZNI ALBANSKI KULTUROCID, gde se govori o spaljivanju sred Tirane, u štampariji, 2009.godine, njegovih četiri izdanja, sav tiraž, o čemu je blagovremeno pisao beogradski list TABLOID. Prolazeći kroz Kosmet Akademik nije stao ni kod svoje sestre. Nije nikome dodao ni jedan jedini primerak svojih knjiga.
Tako, „inkognito“, ušao je na Kosmet 22.februara 2017, kod prevoja Morina i, pravo sa zapada na istok, projurio je posred Kosmeta do policijskog prelaza u Merdar, gdje opet „inkognito“ prelazi kosovsku policiju i stiže na srpsku policijsku stanicu.
Tu su mu pregledali dokumenta i, dok su dokumenta njegovog sina našla ispravna, za njegova dokumenta mu kažu :
-I vaša su dokumenta ispravna, ali vam hvali lična karta Švajcarske.
-Šta će mi lična karta ?!- začudi se Akademik.- Svugdje po svijetu putujemo sa pasošom. Ličnu kartu obično ostavljamo kod kuće. A i švajcarske vlasti nisu nas obavijestile da za ulazak u Srbiju treba da ponesemo sa sobom i ličnu kartu. Ne vjerujem da i Srbima traže ličnu kartu, kad ulaze u Švajcarsku.
-Ako je oni nama ne traže, mi je njima tražimo !- kaže mu milicioner.- Vaš sin može proći, a vi siđite sa kola i vratite se u Švajcarku, uzmite ličnu kartu, pa dođite opet ovdje.
Akademik Burović potraži šefa te stanice i pretstavi mu se. Pokaza mu i odlikovanja. Reče mu da je Srpski vitez, pa i Sveti ratnik. Na kraju ga stavi na znanje da su ga albanski Kosovci osudili na smrt i da će sada, čim budu saznali ko je, da će ga zgrabiti za grlo i raskomadati.
I najobičnijem srpskom volu da je to rekao, moguće da bi ga razumio, ali ne i šef te stanice. Tako je bio prinuđen da opet prođe natrag kroz ruke kosovske policije i da se vrati na Kosmet.
Tako ga srpske vlasti, u nemogućnosti da ga fizički likvidiraju svojim rukama, ponovo predadoše Albancima da ga oni likvidiraju.
Oronuo od godina i višedecenijskog monstruoznog zatvora, on se opet pope u kola i smjelo krenu u novi susret sa smrću. Moguće je da ga nisu prepoznali, jer ga na Kosmet poznaju pseudonimom RESULI, dok su mu dokumenta, njemu i njegovom sinu, na prezime BUROVIĆ. Sem toga, Akademik puni 83-ću godinu, pa mu se i lični izgled promjenio.
Posred Kosova prošišao je u pravcu Makedonije i Skoplja, pa preko Kumanova izbio opet na srpsku granicu kod Preševa i tu, nesmetano i bez lične karte, ušao u Srbiju. Čim je video da je pod srpskom zastavom, iskočio je iz kola i počeo da razdaje svoje knjige, počev od pogranične policijske stance, preko Preševa i Niša, pa sve do Akademije nauka i umjetnosti u Beogradu. Ovako je ovaj Akademik odgovarao uvijek srpsko-crnogorskim i makedonskim vlastima na njihovu očitu nezahvalnost, pa i na očiti kriminalni tretman. Oni njega kamenom, a on njih hljebom.
Tako se još jednom spasio čeljusti onih koji su mu se zarekli, pa su mu i preko inteneta očitali opelo.
Tako su i srpske vlasti još jednom pokazale i dokazale ko su i da ovog Akademika, Srpskog viteza i Svetog ratnika, drže u crnim listama. Pa i u 83 godini života ! Pa i posle njegovog samopožrtvovanja za Srbiju i srpski narod !
Naglašavamo da je našeg Burovića jedna strana Akademija nauka primila ne samo za običnog člana, već i za počasnog člana, dok Srpska akademija nauka i umjetnosti, do danas ga nije primila ni za najobičnijeg člana, jer se ne upravlja od svojih članova, već od Titoista na vlasti, koji su i u Švajcarsku intervenirali pri Udruženju srpskih pisaca da mu oduzmu zvanje počasnog člana, pa i da ga izbace iz svojih redova. Intervenirali su i kod švajcarskih vlasti da mu se oduzme status političkog emigranta i da se otjera. U Beogradu, gdje je stigao radi objavljivanja svojih djela, inscenirali su mu tobožnje obijanje vrata njegovog stana i poslali mu policiju na čelo sa Albancem za « kontrolu », da bi ga natjerali da napusti Beograd. Preko svega, kad je pao na ulici i razbio nos, iz kojeg mu je odmah procurila krv, nisu mu dali nužnu lekarsku pomoć, već su ga danima ostavili da krvari, dok nisu poleteli avijonom njegovi iz Ženeve, uzeli ga i avijonom preneli tamo, kod njegovog lekara.
Sve ovo nedvosmišljeno govori o protivuzakonskom tretmanu, pa i antinacionalnom i antidruštvenom, antihumanom, koji se čini od srpskih vlasti ovom odanom i odranom sinu srpskog naroda. A kad se njemu to čini, šta možemo očekivati od ovih vlasti mi ostali ?!
Danilo DANČETOVIĆ
