У Цркви Свете Тројице у Цириху, у недељу 23. априла 2017. године, после недељне литургије, књижевник позоришни писац и режисер Миаодраг Лукић, одржао је своје друго по реду предавање о лику и делу великог српског писца др Лазе Костића.
Прошло педавање, које је такође изазвало велику пажњу, одржано је 10. фебруара 2017. у Светоуспењском храму у Цириху, о ком интернет-портал „Видовдан“, али и многе
друге српске интернет платформе опширно пишу. За разлику од прошлог предавања, у коме је Лукић од преко 100 Костићевих књига издвојио грандиозно дело под називом „Српска Босна“.
На предавању у Светотројичном храму Лукић акценат ставља на поновно актуелизовану тему о којој још давне 1961. године др Лазо Костић писао. Наиме у својој културно-историјској студији (у прилогу) под називом „Крађа српског језика“ овај великан српске мисли и српског историјског наслеђа, аргументовано поткрепљуje сваку своју трврдњу наводима из књига познатих страних и домаћих историчара и језичких стручњака.
Др Лазо Костић у овом свом делу доказује, не само да је већина Хрвата настала покатоличавањем Срба, него да су они украли српски језик и прогласили га својим - хрватским. Ова тема је данас актуелнија него икада. Наиме недавно је у Сарајеву потписана је и проглашена тзв. „Декларација о заједничком језику“ од стране једне групе људи, која са том дакларацијом жели да поново ствара неку заједничку „језичку Југославију“ на том простору, и да се са њом афирмише тзв. „Заједнички полицентрични стандардни језик“.
Иде се на лажно представљање постојећих матерњих језика на овим просторима (и његовог предавања у школама), као главном извору национализма и шовинизма, и на неравноправном положају ученика који припадају мањинама, а којима се намећу туђи језички стандарди. Тражи се поновна правна стандардизација неког заједничког „нашег језика“, као "надјезика", док ће се остали (српски, хрватски, босански и црногорски) морати повиновати новим језичким стандардима. Ту декларацију је потписало већ преко 8,5 хиљада људи, не само из свих држава насталих од бивше Југославије, него и од стране људи пореклом са те територије, а сада расејаних широм света.
Када српске институције које би о овој декларацији требало да проговоре за сада ћуте, Лукић је међу првима стао у одбрану српског језика и у једном веома оштром тексту под називом „Аутошовинистичка багра, потписници декларације о заједничком језику“ разоткрио нечасне намере које се крију између редова у „Сарајевској декларацији“. Открио је наиме његове главне спонзоре (две немачке невладине организације: Allianz Kulturstiftung – Berlin и Forum ZFD – Beograd), као и појединце и јавне личности који су у све ово од самог почетка укључени.
http://vidovdan.org/2017/04/02/autosovinisticka-bagra-potpisnici-deklaracije-o-zajednickom-jeziku/
На питања присутних, како се борити против овог новог напада на српски језик и културу, Лукић је препоручио да треба све своје пријатеље упознати са позадином овог покушаја унижавања српског језика и ћирилице (декларација је написана само на латиници), а „заблуделим овчицама“ који су у Швајцарској потписале из „добре намере“, из незнања или недовољне обавештености ово „кукавичије јаје“ од „језичке декларације“ саветовати да повуку своје потписе.
Само из Швајцарске ову декларацију је потписало већ око 50 људи, и то већином интелектуалци, међу којима има и просветних радника који примају плату од Србије. Ставити свој потпис на декларацију коју је под редним бројем 3322 потписао извесни Анте Павелић, по професији Поглавник НДХ, из институције НДХ , из државе Независне државе Хрватске, не само неозбиљно него и смешно. „Предлажем да им уместо те декларације на читање пошаљемо електронско издање књиге др Лазе Костића „Крађа српског језика“, па ће им то бити довољно да отворе очи и убудуће припазе шта потписују“, рекао је на крају свог предавања Миодраг Лукић.
А овде је објаснио зашто је потписнике назвао аутошовинистичком багром:
http://www.vidovdan.org/2017/04/24/miodrag-lukic-zasto-sam-potpisnike-deklaracije-o-zajednickom-jeziku-nazvao-autosovinistickom-bagrom/
Зденко Нинковић
