Пише: Рајица Марковић

У логору заумница
Спроводи се изродица

Убија се србска клица

Искон клица небесница
СветоСавка златна жица
И лик Божји брише с лица.

Адском ватром ваздух гори
Пород србски кривотвори
Свенародну душу мења
Пали србска поколења.

Војску дигла сва геена
На чупање србског гена
Отац плаче, гледућ сина
Док се губи у туђина.

Притиснути одсвуд јече
Док им србске гене гњече
Души живац док чупају
И за вечност убијају.

Кривотворен ил оборен
Одсвуд стегнут улогорен
Европејац ил Америк
Расчовек и дегенерик.

Он се гена свога стиди
Па се тражи у злој гњиди
Без морала и без лика
У служби свог новчаника.

На ген србски рђа пала
Понестало идеала
Па све пара собом врти
До вратница вечне смрти.

Неправедном, клетом платом
Слизавање се са Пилатом
Са Барабом и са Јудом
Под Балканским бива брдом.

Гробница се србска дуби
Копају је среброљуби
По жељама што се крећу
Из невоље у несрећу.

Тек изласком из човека
Купује се слава века
А сви слави похрлили
Злог ђавола пригрлили.

За земаљске грешне сласти
Што с дрвета беру власти
Дедовину распродају
И народни ген чупају.

Обрисаног Божјег лика
Усини их Америка
Пут Истине погазише
Па по врашки завразише.

О будале паром прелашћене
И ђаволом црним подвлашћене
Бог вам миром срце дотакао
И сатанске власти измакао.

Па вам разум Божји отворио
И са вама светло прозборио
Приупито што сте некад знали
Пре но што сте душе распродали.

КО ЈЕ СРБСКОМ ГЕНУ ДОАКАО
КО ЋЕ СРБЉЕ СВЕСТИ У ПАКАО.