Džon Robles, novinar i bloger, Indijanac poreklom iz Portorika, govori za Geopolitiku

“Na ličnom nivou ja osećam jaku naklonost prema srpskom narodu, i duboku tugu zbog onoga što su arogantne američke geopolitičke arhitekte uradile Srbiji i srpskom narodu.”

Džon Robles je nesvakidašnja ličnost. On je po poreklu Indijanac, koji sedamnaest godina živi u Rusiji, gde je zatražio i dobio politički azil. Džon Robles je saradnik “Glasa Rusije”. Energija sa kojom Džon Robles na blogovima i društvenim mrežama brani Srbiju je zadivljujuća. Na inicijativu naše saradnice Svetlane Maksović, Džon je sa zadovoljstvom prihvatio poziv za intervju Geopolitici.

Poštovani gospodine Robles, Vi ste u poslednje vreme objavili veliki broj tekstova o Kosovu. Šta Vas je motivisalo da sa dosta energije pišete o Kosovu i da stanete na ovu, u svetu, nepopularnu stranu – srpsku?

- Na početku bih želeo da izrazim svoje zadovoljstvo što su moji članci privukli pažnju vaše redakcije i mnogih Srba; ganut sam i veoma srećan. Šta me motiviše veoma je teško pitanje, pošto su moji motivi višeslojni i kompleksni kao što je i situacija koja Balkan okružuje i mahinacije SAD da preuzme i pokori svet. Na ličnom nivou osećam jaku naklonost prema srpskom narodu, i duboku tugu zbog onoga što su arogantne američke geopolitičke arhitekte uradile Srbiji i srpskom narodu.

Situacija ima mnogo sličnosti sa onim što se dogodilo u zemlji u kojoj sam rođen, Portoriku. Najveća razlika je ta što Srbija i srpski narod nisu bili istrebljeni, i što srpski narod nije bio toliko slab i lako potkupljiv kao što su bili Portorikanci.

Moja podrška srpskom narodu, bilo kako bilo, potekla je od 1995. kada je SAD napala Jugoslaviju. NATO napad na Jugoslaviju predstavljao je akt agresije i rat protiv čovečnosti. Srbija, bivša Jugoslavija, nikad nisu napadale ili predstavljala pretnju za NATO ili Sjedinjene Države.

Izgovor za napad bio je zasnovan na navodnom masakru bosanskih muslimana od strane Srba u Srebrenici, što je notorna laž. Sigurno je da se srpska vojska sukobila sa vojnicima, ali je ignorisana činjenica da je nad preko dve hiljade Srba, uglavnom žena i dece, izvršen pokolj pre nego što je ušla srpska vojska. Fabrikovanje koje  je postalo portretisanje srpske agresije u Srebrenici je poprimilo kolosalne razmere. NATO i SAD su ignorisale činjenice jer su imale sopstvene planove za region i već su demonizovale Srbiju, iz jedinog razloga − zato što je bila naklonjena Rusiji.

Američki autor Edvard Herman, koga sam imao priliku da intervjuišem za “Glas Rusije”, do sada je obavio najbolji posao u pogledu otkrivanja istine o Srebrenici i lažima o masakru. Poput laži o 11. septembru bez olupine aviona.

Nije mi jasno kako su Amerika i NATO podržavali bosanske muslimanske ubice. U isto vreme, bilo je veoma čudno za mnoge ljude u SAD zašto Amerika podržava tamošnje muslimane, iako ih bilo gde drugde demonizuje. To je bila prva začuđujuća stvar.

Kada sam bio dete, i nazad 1970-ih, 80-ih i 90-ih, bele bande bi išle unaokolo i tukle muslimane i bilo koga ko bi imao bliskoistočni izgled, mnogo puta ih i ubijajući, i Vlada bi uvek gurala antimuslimansku propagandu da kaže državi koliko su zli i opasni ti muslimani bili. To je važilo za sve manjine, ali naročito za muslimane.

Sve vojne akcije protiv muslimanskih zemalja bile su predstavljene na ovaj način, a takođe se ispostavilo da su bile laži, i laž koju je sprovela američka vlada protiv muslimanskih fanatičnih krvnika postala jasna u Srebrenici kada je sama SAD podržala te iste muslimane.

Srbija je produžetak politike korišćenja muslimana u borbi protiv prijatelja Rusije. To je glavni razlog što je Srbija demonizovana od strane SAD, jer je Srbija na istoj strani ruske geopolitičke šahovske table.

Zašto, po Vama, Zapad tako uporno brani Albance? Kako Vi vidite rešenje tog problema, šta savetujete Srbima da treba da čine kako bi sačuvali ovu za njih istorijski važnu teritoriju?

- Samo zatošto su Albanci popustljiv narod, lako je manipulisati njime, a donose ogroman prljav novac za SAD i CIA, i pomažu SAD u postizanju ciljeva u Srbiji i na Kosovu. Kao i u sve prljave i korumpirane grupe, SAD  je uključena  širom sveta; Albanci su potkupljivi i učiniće sve što Zapad želi. Da su Srbi tako laki za manipulaciju, oni bi bili na istoj strani sa Srbima.

Moj savet Srbima? Mogao bih imati nevolje ako dam savet, ali jedini način za suočavanje sa silom i brutalnim bezdušnim zlom jeste da ga istrebite ili prisilite na pokoravanje. Srpski narod je snažan, ponosan i moralan, i možda je to razlog zbog koga su tako naivno verovali Zapadu i dopustili Zapadu i njegovim agentima da ga prevare. Istu grešku su mnogi narodi načinili.

Teško je da, kada ste dobri, sagledate čisto zlo; kada su ljudi dobri, oni teže da prenesu sopstvenu dobrotu i pogled na svet na druge.

Pa, moj savet Srbima je da se sa vatrom bori – vatrom. Ako Zapad ne poštuje međunarodno pravo, vežite ih za sudove u nedogled, zadobijte međunarodnu podršku i prisilite ih da poštuju zakon i nacionalni suverenitet koji je zagarantovan međunarodnim pravom.

Otkrijte kakvi su to imperijalistički genocidalni manijaci – jer zaista to i jesu. Vatra protiv vatre. Uključite se u skrivene operacije protiv svakoga ko bi da podrije državu i suverenitet Srbije. Organizujte se i ujedinite. Ne verujte nikome.

Ono što je neophodno su masovne mirne demonstracije tokom dana, i “udari − povuci se” tajne gerilske akcije noću. Neka se Albanci dovedu u takvu neprijatnu situaciju da bi odustali od Kosova. Okružite Kosovo fizički i psihološki uskim zidom mirnog srpskog otpora da neće smeti da pogledaju Srbima u oči.

Presecite njihove komunikacije sa spoljašnjim svetom, blokirajte puteve, oporezujte sve što kupuju a prolazi kroz Srbiju, koristite dobru staru propagandu, zasipajte ih noću srpskim pesmama, pravoslavnom muzikom i srpskim baladama, ali to činite mirno i mudro.

Ako se NATO pojavi, sve snimajte stanite ispred njihovih vozila i tenkova, i snimajte sve. Neka svet zna da je Kosovo Srbija i da Srbi nisu narod sa kojim se može igrati tek tako, ali uvek održite visok moralni nivo.

Najvažnije, ponavljajte činjenicu iznova i iznova i iznova da je teritorijalni integritet Srbije sadržan u međunarodnom pravu, dobijte podršku na pravnim osnovama iz zemalja kao što su Rusija, i stotine drugih koje su patile u imperijalističkim rukama. Steknite podršku UN za poštovanje granica Srbije prema međunarodnom pravu, tražite istragu za istragom, sve dok se konačno nešto ne uradi, ali ne trpite i ne ulazite u poslove sa đavolom.

Možete li nam reći nešto o Vašem poreklu? Vi ste indijanskog porekla i naše čitaoce bi zanimalo da nešto više saznaju o Vašem plemenu Taino odnosno Aravak.

- Toje teško pitanje, jer bi bili potrebni dani da se ispriča čitava istorija indijanskih naroda u Americi. Kada je Kolumbo otkrio Ameriku, ako zaista možete otkriti zemlju gde su ljudi vekovima živeli u miru, rimokatolička crkva izdala je ono što su nazvali Doktrinom otkrića.Ovo je omogućilo evropskim okupatorima da kradu indijanske zemlje, počine genocid i pokore one koji bi mogli da se pretvori u robove. Brojke je gotovo nemoguće zamisliti, ali neki tvrde da je desetine i desetine miliona Indijanaca ubijeno u Americi.

CIA je sprovela brojne eksperimente u Portoriku, sa ciljem uništavanja domaćeg stanovništva. Oni su sprovodili programe sterilizacije na našem narodu i načinili zemlju teritorijom SAD.

Kada me je SAD lišila državljanstva, Nensi Pelosi i njena kancelarija rekli su mi da ne zaslužujem američko državljanstvo. To je američki stav prema starosedeocima.

Pošto Amerikanci svima drže lekcije o etničkom čišćenju i genocidu, možete li za čitaoce Geopolitike nešto više reći o istrebljenju Indijanaca u Americi? Koliko je taj proces trajao i da li se zna koliko je plemena uništeno? Da li postoji neki okvirni podatak o broju ubijenih? Kako se taj proces istrebljenja odvijao i koliko je trajao?

- Oličenje je licemerja da ljudi iz države koju su izgradili robovi na ukradenoj zemlji stečenoj posle genocida bilo kome diktiraju išta na ovu temu. Verujem da se ova politika nastavlja i do dana današnjeg i da genocid “Amerikanaca” nad Indijancima neće prestati dok svi Indijanci ne nestanu.

Opet, veoma je teško odgovoriti ukratko na ovo pitanje, a za mene i veoma emotivno, ali mogu reći da je proces istrebljenja počeo sa drugim Kolumbovim dolaskom, i može se reći da je počeo sa mojim narodom. Legenda kaže da je, kada je Kolumbo ostavio posadu gde je danas Portoriko i vratio na sledećem obilasku, otkrio da su svi njegovi Španci ubijeni. Španci su bili ludi od pohlepe i nisu poveli žene sa sobom.Oni su silovali i ubijali Taino žene i praktikovali stvari kao što je primoravanje momaka starijih od četrnaest godina da im donose zlato, a ako oni ne bi to učinili, Španci bi im odsekli ruke i pustili ih da iskrvare na smrt. Ono što su činili ženama je bilo još gore.

Kada je otkrio da je garnizon uništen i da su svi misionari i vojnici mrtvi, izdato je naređenje da se ubiju starosedeoci. Vratio se sa vojnicima i genocid je počeo.

Kada se prvi put sreo sa narodom Taino, 12. oktobra 1492, Kolumbo i njegova posada bili su prvi Evropljani koje su Taino videli. Kolumbo je pisao: “Oni su trgovali sa nama i davali nam sve što su imali, sa dobrom voljom/…/bilo im je veliko zadovoljstvo da nam ugode/…/Oni su veoma pažljivi i nepoznato im je zlo/…/niti ubijaju niti kradu/…/Vaše visočanstvo može biti sigurno da na svetu ne postoje bolji ljudi. Oni vole sebe i svoje bližnje, lepo govore i nežni su i uvek se smeju…”

Kada je Kolumbo stigao, verovalo se da postoji čak milion Taino Indijanaca na Hispanjoli i još pola miliona u Portoriku i Jamajci. To je bilo oko 1492. Ipak, neki tvrde da je broj Taino Indijanaca dostizao i osam miliona. Bartolom de la Kasas je pisao 1508. da je preko tri miliona Indijanaca nestalo između 1494. i 1508. Druge procene su slične, i postoji saglasnost da je do 1510. broj Taino Indijanaca sveden na 50000. To znači da su milioni umrli, a većina njih od bolesti koje su doneli Evropljani.

To je istina za sve Indijance. Indijanci su bili čisti ljudi koji su poštovali Zemlju. Kada su Evropljani došli, najvećim delom su bili prljavi, nisu se kupali, bili pijane ubice i prenosili mnoge bolesti na koje Indijanci nisu imali imunitet.

Španci su bili milosrdniji, oni su uzimali indijanske žene za supruge, tako da su se krvne linije mešale, ostavljajući južni i centralnoamerički indijanski DNK čak i danas. Englezi i Francuzi i drugi Evropljani koji su putovali u Severnu Ameriku bili su umešani u zlokobnu kampanju istrebljenja.

Kao i Španci, i oni su otkrili da Indijanci nisu materijal za robove. Lako su umirali u potčinjenom položaju i pod teretom rada koji im je bio nametan. Zbog toga su Evropljani doveli robove iz Afrike. Oni su bili mnogo čvršći i nisu podlezali evropskim bolestima kao što je bio slučaj sa Indijancima.

Dok su Španci poštedeli deo žena i dece, Englezi, Francuzi i severni Evropljani su ubijali žene i decu kao životinje, ili inficirajući ih bolestima, ili gladovanjem, ili nemilosrdnim ubijanjem.

Teško je reći koliko je plemena bilo; neki indijanski naučnici tvrde da je bilo oko sto glavnih grupacija ili nacija. Ujedinjene nacije nabrojale su 566 priznatih plemena 2012. godine, i otprilike 225 nepriznatih plemena. Tako je samo u tzv. SAD. U Kanadi ima oko 34 nacije, u Južnoj Americi je ostalo oko 250 plemena. Broj koji je u Severnoj i Južnoj Americi istrebljen od strane Evropljana kreće se  u hiljadama.

Genocid nad Indijancima nastavlja se do današnjeg dana, verujem, samo na mnogo suptilnije načine. Ako proučiteistorijuIndijanacaSeverne Amerike, jedan od najboljih primera genocidne prirode Evropljana je zabluda Dana zahvalnosti. Ovo je najbolje rekao jedan Mi’kmak Starac, dr Danijel Paul, koga sam imao čast da intervjuišem.On je opisao kako je pravi prvi Dan zahvalnosti bio u stvarnosti masakr nad Indijancima koji su donosili hranu izgladnelim doseljenicima.Oni su zauzvrat ubili muškarce i silovali i ubili žene i decu. Pravo značenje američkog praznika Dan zahvalnosti je da se zahvali što su Indijanci bili tako lako ubijeni i da je tako lako ukrasti njihove zemlje.

Možete li nam nešto reći o sadašnjem položaju Indijanaca i starosedelačkog stanovništva u Americi? Kakav je status tih rezervata i život u njima?

- Indijancidanas žive vrlo zatvoren i odsečen život. Vi govorite o nacijama i narodima koji su uništeni. Indijanci koji su ostali ne žele da im se smeta i ne želim da dam previše informacija o njima, jer je to nametljivo. U principu, Indijanci i dalje u pokušavaju da povrate neka prava nad zemljom, pokušavaju da spasu i sačuvaju ono što je ostalo od njihovog naroda, kulture i jezika.Svi Indijanci vole Majku Zemlju, i cene nju i Veliki Duh koji vezuju sve nas.Američki Indijanci su bili najviše miran i demokratski narod na Zemlji. U stvari, sama demokratija je naučena od Indijanaca.Evropljani nisu imali demokratiju, imali su monarhije, imali su pohlepu, sejali su smrt i uništili sve na svom putu kao rak.

Srpskom, kao i ruskom narodu, to je teško razumeti.Imatesvojuzemlju, Rusiimaju svojuzemlju. Američki Indijanci imali su svoju zemlju koja im je ukradena, i bili su primorani da žive na najgorim komadima zemlje kojih je bilo, kako bi bili izolovani i zadržani. Moj narod je prvi zemlju izgubio od strane Španaca i Amerikanaca, tako da ništa nije ostalo.

Kada sam bio dete, išao sam u bele američke škole, i iako smo s vremena na vreme živeli u rezervatima, moj otac je uspevao da nas uklopi sa belim Amerikancima. Moj brat i sestra su naučeni da treba da se stide svoje rase i da je kriju. Da, ja imam španske krvi i to je trebalo da bude sakriveno, ali velika je tajna naše porodice, i nešto što nisam saznao sve dok nisam napunio petnaest godina, da je moja baka bila poslednja punokrvna Taino Indijanka na zemlji. Činjenica koju sam bio učen da krijem i da je se stidim tokom svog odrastanja.

Moj ujak, koji je bio komunistički portorikanski “Independentista” tokom kubanske revolucije me je naterao da pročitam “Majn Kampf”, da bih mogao da razumem sa čime smo se borili. To bih preporučio svim mislećim ljudima čije su nacije pod napadom.

Postoji bolestan deo čovečanstva koji je zatrovao svet kao kancer i nažalost oni danas kontrolišu veći deo svega. To je jedan od razloga zbog koga osećam empatiju sa Rusima. Nacisti su klasifikovali Ruse i Srbe i sve ostale za koje su verovali da su inferiorni, pa je Rusija izgubila oko 27 miliona ljudi u odbrani protiv nacista. Šteta što Rusi nisu bili tu da spasu Indijance kao što su spasli Jevreje.

Jedna od stvari koje se dobro sećam jeste da je moj otac rekao: “Moraš da se kriješ jer je današnji svet – svet belog čoveka, i on će te ubiti zbog onoga što jesi”.

Ono što je posebno zanimljivo jeste da Vi sada živite u Rusiji. Kako se snalazite u toj neobičnoj, ogromnoj zemlji? Kako biste mogli opisati Ruse?

- Rusija je bila dobra prema meni i mojoj deci. Iz brige za svoju bezbednost ne mogu previše govoriti o Rusiji i svojoj situaciji, ali mogu reći da u Rusiji imam politički azil. Rusija i predsednik Putin bili su nezavisni i imali su hrabrosti da stanu protiv SAD i zaštite mene i moju porodicu, na čemu sam im veoma zahvalan. Živim ovde već sedamnaest godina, govorim ruski, moja supruga je Ruskinja, jednog dana nadam se da će me ljudi počastvovati nazovu li me Rusom.

“Glas Rusije” je divna organizacija koja se ne boji da kaže istinu. Bez obzira na to koliko daleko bi Zapad išao da tu istinu sakrije. Zato im aplaudiram za hrabrost, moral i iskrenost za objavljivanje i slanje istine u svet.

Dodali bismo i pitanje šta mislite o zahtevanju nezavisnosti Teksasa od SAD.

- Sjedinjene Države su okupirane od strane potomaka genocidnih skvotera koji žive na ukradenoj indijanskoj zemlji, tako da pitanje ima malo značaja za mene. Kao i srpska situacija sa albanskim skvoterima…

Prevod: Katarina Buntić-Marković

Geopolitika/preuzeto sa www.koreni.rs