Пре него што су привођења због објава на друштвеним мрежама постала уобичајена, Милорад Николић из Црвенке ухапшен је, децембра 2016. године, због СМС порука које је слао комшији, а које су протумачене као претње челним људима у држави. Ових дана навршава се четири године од како је Николић преминуо у болници Окружног затвора у Београду. Породица и даље поставља иста питања - за шта је Милорад био крив и ко је крив за његову смрт?

Старијег брата Милорада, Драган се присећа са сузама у очима.
„Мој брат није псовао, није никога вређао, поготово не неком породицу. Био је много везан за породицу, ево, имамо стару мајку, мислим да она највише сад осети тај губитак“, каже Драган.
Породична кућа сада се продаје. У њој мајка Драга живи сама од 14. децембра 2016. године. Живо се сећа тог дана када је по Милорада дошла полиција.
Због СМС порука које није послао ни Вучићу, ни Стефановићу, него комшији – који га је и пријавио. У време када се већ захуктавала кампања за председничке и локалне изборе, Милорад Николић завршио је у притвору у Сомбору.
„Образложење је било да је он угрозио тадашњег премијера Александра Вучића, и министра полиције Стефановића. И на моје инсистирање шта је то Милорад урадио, отишао сам код тужитељке Јасмине Ђуровић, да питам шта је то мој брат урадио, како је он угрозио председника, тј. премијера и министра, каже – хипотетички. То је било објашњење два пута – хипотетички. Ја питам хоћете ми нешто рећи, каже па рекла сам вам. И ја данас кад ме људи питају, ја стварно бих морао да кажем хипотетички јер ја немам друго објашњење“, наводи Драган.
Све што је уследило најлакше би се могло описати као Кафкин процес.

„Кад сам отишао у четвртак да га посетим, пошто сам чекао једно два сата, сви су завршили посету, мени су рекли да мог брата нема. Прво сам помислио да се тад нешто десило, међутим, онда је као пребачен у Београд“, присећа се Драган.

Пребачен је у специјалну болницу Окружног затвора у Београду, након што му је одређена психијатријска дијагноза. Милорад је подвргнут терапији тешким лековима, а суђење се одвијало без његовог присуства. Његова снаја, Нађа, сећа се како каже „лудила“ које је тада снашло њихову породицу.

„С обзиром да сам тад била трудна покушала сам да заштитим и себе и децу, али сам одлучила на крају да присуствујем једном суђењу. Ја сам поставила питање, нисам могла да се суздржим, зашто Милорад данас није на свом суђењу, судија Ковачевић је рекла да је ту његов брат који му је старатељ, ја сам наравно опет поставила питање и рекла да Милорад није лишен пословне способности, да је он човек као она и као ја, и да он не може да заступа своја права и интересе, и да је његов брат тј. мој супруг није његов законски старатељ, и да то није основано. Ја сам била најтеже нападнута, извређана“, наводи Нађа.

Суђење никада није завршено. После пола године у затворској болници Милорад Николић је изненада преминуо, према званичним извештајима, од емболије плућа. Од тада је прошло четири године, а не прође ни дан да се породица не запита – шта је уопште била Милорадова кривица.