Ниске плате, злостављања, лоши услови рада и свакодневно понижавање. Добродошли на тржиште радне снаге у Србији где се одавно не примењују никакви закони и где радници живе од првог до првог како би зарадили минимално за своју породицу, за коју су спремни и да трпе највећа понижења. А до када, то је већ питање.

Узбуркала се јавност након вести да ће радницима у Максију бити умањене плате по новом Анексу, које су биле принуђене да потпишу овакав папир јер су стављене пред свршен чин. Уколико не прихвате да по систематизацији пређу на плату као да су завршили основну школу, слободни су да се обрате Бироу на ком могу да потраже нови посао.

Није ово први пут да се послодавци опходе према запосленима као да нису жива бића, а ми вас подсећамо на неке од најпознатијих случајева где су се флагрантно кршила права радника, али и основна људска права која су гарантовано уставом али и међународним конвенцијама.

Случај Аптив – Због премора и упале тетива радници на боловању

Летос је тешком и сицрпљућем раду у Аптиву проговорио лесковачки лекар Александар Рангелов. Он је дијагностиковао и нови синдром који је уочио код радница тамошње компаније Аптив – све указује на исцрпљујући рад.

„Улазе тихо, наступају скромно, уздржани су и говоре мало. Имају подочњаке, немају осмех“, тако их описује и детаљно објашњава њихово здравствено стање, због којег би, како тврди, требало да буду на боловању“, рекао је он и додао:

„Углавном су у питању жене. Често младе мајке. Лепе су и достојанствене иако су испијене и скрушене. Делују као да их гризе савест, као да су нешто некоме скривиле, неког разочарале, изневериле. Као да су се бориле и изгубиле. Као да у нечему нису успеле, а успех се од њих очекивао. То су очекивале њихове породице. Њихова деца, њихови стари родитељи, њихови мужеви.Непријатно им је. Болују од упале тетива и тетивних овојница, од упале припоја мишића, од лумбага, ишијаса, компресивних неуропатија. Најчешће пате од хроничне трауматизације тетива које се 12 сати дневно тару о зидове телесних канала безброј пута пролазећи кроз њих у пределу шаке, ручног зглоба и подлактице“, описао је летос тешке последице исрпљујућег рада.

Weltex Чачак – Пријава против директора који не плаћа и исцрпљује раднике

Више од двадесет радника некадашње фирме „Weltex“ Д.О.О.Чачак поднеле су кривичну пријаву против власника тог предузећа Ивана Савића, због, како кажу, неисплаћених зарада, присвајања докумената и психичког терора који су трпеле од њега. Према речима Каролине Стеванић, она је у том предузећу била запослена непуних десет година и до пре пар месеци није ни слутила да ће остати без парчета хлеба.

„Ми се на посао јављамо 1. октобра и уместо да почнемо са радом добијамо нови документ о прекиду истог јер нема производње. Када смо отишле 19. новембра уручено нам је треће решење о продужетку одсуства до даљњег“, испричала нам је Стеванић.

Упркос томе што су биле на одсуству и по решењу имале право на 65 одсто новчане накнаде, радницама ни један једини динар није исплаћен због чега су поднеле кривичну пријаву против њега, а претходно се консултовале са инспекцијом рада.

„Око 80 одсто радника оболело је од ковида и било на боловању. Он је добијао помоћ од државе и баш га брига за нас обичне људе. Чак је и канцеларијске раднике послао на Завод. велики проблем представља чињеница да он држи наша документа и налазимо се у ћорсокаку. Чак нам је једном приликом, када смо само тражиле наша права залупио врата пред носом и рекао – тужите ме, не можете ми ништа“, рекла је раније радница Каролина.

Лознишки „Вали“ – Раднике називали изметом и тукли их

Група радница које су отпуштене из лозничке фирме „Вали“ (Валy д.о.о.) недавно је организовала испред фабрике протест поводом, како тврде, потпуно нејасног процеса смањивања броја радника.

Том приликом једна од радница, која је желела да остане анонимна, рекла да је малтретирање радника у тој фабрици редовна појава, да су људи блиски директору фабрике раднике често вређали, али и да је било „физичког насиља над неким радницима и радницама“.

Ова фабрика је своје раднике називала изметом, а једном приликом чак и отпустила радницу која је самохрана мајка.

Крушик – Здравствене књиживе оверене до избора

Књижице радницима Крушика оверене су у петак и то до априла наредне године, рекао је раније председник синдиката „Независност“ у тој фабрици Драган Живковић.

Он је подсетио да су сва четири синдиката одржала заједничку конференцију за новинаре на којој су још једном указали на проблем неуплаћених доприноса за ПИО и здравствени фонд, због чега претходних пет месеци радници нису могли да се лече а међу најугроженијима били су они са хроничним обољењима, који су морали да плаћају терапију.

Јура – Забрањен одлазак у тоалет, радници користили пелене

Сви су били згрожени када су се сада већ давне 2016. године појавиле информације да фабрика Јура у Лесковцу не дозвољава радницима да излазе у тоалет, већ да раднике присиљава да мокре у пеленама.

„Тукли су их металним палицама, жене су напаствовали сексуално, иако силовања није било. Забрањиван им је одлазак у тоалет и саветовано да носе пелене. Када неком позли, Хитна помоћ се зове у фабрику и уколико радника не одведу у болницу он је дужан да се врати послу након што му је указана помоћ“, поручено је тада из синдиката Слога.

Чак 75 одсто радника у Србији није задовољно својим послом

Последња истраживања у Србији показала су да чак 75 одсто радника није задовољно својим послом. Око 15 одсто запослених у канцеларијама не види сврху свог рада. Уз „burnout“ синдром који одликује изгарање на послу, све је присутнији и „boreout“ синдром када се на послу – досадујемо.

И један и други синдром, кажу стручњаци, код запосленог доводе до осећаја потцењености, исцрпљености и анксиозности.