Наш гост је српски писац и новинар, председник српског културно- информативног центра у Бечу Петар Милатовић Острошки.У СФРЈ, господин Милатовић је 3 пута био осуђиван, за, како он пише у аутобиографији, „Рушење братства и јединства народа“. На својим наступима он је говорио да на челу Југославије стоје неспособни људи и

да је устав из 1974.године- „школски пример правне обмане народа“. А то што је 10 година након тога почео „национални грађански рат“ наш саговорник сматра тек потврдом својих речи. 1983.године након што је 3 пута био у затвору, емигрирао је и живи у Бечу. Са господином Милатовићем смо поразговарали о тенденцијама прекрајања граница на Балкану, о улози Србије у распаду НАТО и 24 европских косова...

Да ли може доћи до нових промена граница на Балкану? Мислим, пре свега, на потенцијал Републике Срспке, а са друге стране, на неко ново "буре барута", као што је Рашко-Полимска област...

Промена граница на Балкану је историјска неминовност после зликовачког силовања историје, јер српском народу је право на Отаџбину од Бога дато и нико некоме није дао право да Србима ускраћује Божије право које је далеко старије од свих каснијих овоземаљских права! Република Српска мора да се уједини са Србијом из економских, културолошких, религијских, политичких и геополитичких разлога Ове неодрживе границе на Балкану наметнуо је великонемачки Четврти Рајх, Црна Католичка интернационала, Билдерберг група заједно са Трилатералном комисијом.

Да подсетим, са рушењем Берлинског зида кренуло се са подизањем нових зидова на Балкану у циљу антиправославног, антисрпског, у првом степену, и антируског, у другом степену, геополитичког преструктуирања простора источне и југоисточне Европе. Ове ставове сам јавно износио на бројим српским масовним демонстрацијама испед аустријскиг парламента, америчке амбасаде, седишта ОЕБС-а у Бечу давне 1991. године, због чега сам био изложен судским и полицијским репресалијама у Аустрији, али сам увек до сада излазио као победник, јер на мојој страни је истина, а против истине су немоћни сви лажови, преваранти и манипулатори.

Ви знате да се, наводни антикомунистички, Запад који је у бившој Југославији одржавао комунизам преко ММФ-а кредитима, свим силама трудио да на силу одржи комунистичку поделу српске територије и српске нације по Титовим границама које се у длаку поклапају са оним Хитлеровим окупацијским границама из 1941. године!

Али да се вратим теми о могућој промени граница на Балкану.

Истовремено са уједињењем Републике Српске и Србије, тећи ће и процес уједињења дела Косова и Метохије са матицом Србијом, а то ће покушати да спречи инструментализовани део такозване међународне заједнице преко милитантног исламског фанатизма у Старом Расу, као и са актуелизацијом такозваног „влашког питања“ у Источној Србији, и такозваног Војвођанског питања преко великонемачке линије рестаурације наводне Дунавске монархије, што је еуфемизам за васкрсавање Аустроугарске на Балкану!

Међутим, све ће то бити Лабудова песма НАТО-а (Нацистичке америчке терористичке организације), јер ја који живим у срцу Европске уније добро видим да је реч о одржавању мртваца у животу.

У отвореном писму за Ангелу Меркел кажете да је Србија неколико пута дала свој допринос распаду "НАТО", као што је Османско царство, Аустроугарска империја... Како видете савремену улогу Србије и шта можете да кажете о значају руско-српских односа у савременом свету?

Историјска је чињеница да је Србија 1912. године, заједно са Црном Гором, Грчком и Бугарском одиграла одлучујућу улогу у рушењу ондашњег „НАТО“ пакта који се звао – Османско царство.

Историјска је чињеница да је Србија 1918. године, заједно са осталим савезницима у Првом светском рату, срушила после само 6 година и други „НАТО“ пакт који се звао – Аустроугарска!

Ја сам убеђен да ће на стогодишњицу пада Аустроугарске, дакле 2018. године, Србија допринети рушењу овог данашњег НАТО пакта, а то ће бити оног тренутка кад данашњи НАТО пакт улети у лудачку авантуру и нападне Русију коју је опколио са послушним натовским сателитима, што ће бити крај зликовачке организације НАТО!

Да би Срби паметно заокружили будуће државно.правно и територијално јединство српског народа у Уједињеној српској држави (УСД), неизоставно треба да се наслоне на чврсту евро-азијску континеталну опцију која ће надживети илузију трансатлантске паучинасте алијансе, која се зове Европска Унија и која неодољиво подсећа на кнтинентални концентрациони логор који чувају наорућани мајмуни!

Што се тиче савремене улоге Србије, треба посебан акценат ставити на неизоставно јачање братских односа Срба и Руса на привредном, културном, верском, политичком и геополитичком плану, тако да чврсти српско-руски односи морају постати респективан чинилац у евроској и светској политици.

Колико год неко нојевски завлачио главу у песак, мораће да се суочи са неминовним историјским руским изласком на Медитеран преко православних савезника, а кад ово кажем мислим првенствено на Црну Гору која има излаз на море, па тек тада на Србију која је континентална.
Европска Унија, као америчка слушкиња, покушаће да спречи ову историјску неминовност, али узалуд, јер у питању је далеко већи геостратешки интерес Русије на Балкану који ће морати сви да поштују!

Косово и Метохија је у политичком смислу, бар за сада, изгубљена. Када се то десило, кад је био почетак овог процеса? И чему води оно, што тренутно ради држава (Бриселски споразум)?

Косово и Метохија, најсветија српска тапија, није изгубљена територија, него је окупирана захваљујућу националном штеточинству политичких дилетаната у Србији којима не пада памет да помену обавезујућу Резолуцију УН 1244 по којој су Косово и Метохија саставни део Србије!

С друге стране, у Србији и дан данас је снази Титов Закон о забрани повратка Срба на Косово који је 1945. године потписао бивши поп Влада Зечевић који је тада био комунистички министар унутрашњих послова.
Албански тероризам на Косову и Метохији прикривали су Титови комунисти, а данас албански тероризам прикрива инструментализовани део међународне заједнице на челу са Немачком, Америком, Енглеском и осталима.

Овај Бриселски споразум упоређујем са Хитлеровим Минхенским споразумом из 1938. године који је био увертира у Други светски рат! Са овим Бриселским споразумом Европска Унија и део српских политичара, који не воде српску него европску и албанску политику, практично ударају темеље Велике Албаније на просторима: Србије, Црне Горе, Македоније и Грчке, што ће се врло брзо обити о главу самој Европксој Енији, јер Европа има равно своја 24 европска Косова!

Српски политичари који прихватају Бриселски споразум отворено крше Устав Србије и срљају у најгору велеиздају, а због кршења Устава и националне велеиздаје сноси се кривична, морална и историјска одговорност и од те чињенице нико неће бити амнестиран!!!

Српски народ на Косову и Метохији живи у концентрационом логору, а чувари тог логора су српски премијер Ивица Дачић и албански терориста Хашим Тачи. Срамота!

Да заокружим по овом питању, овај Бриселски споразум је лицемерно темпирање бомбе коју еврокатија и америкократија може у сваком тренутку да активира и та темпирана бомба неће поштедети никога, ни Србе ни Албанце.

Пишете: "Куда све ово води? -

и Бог се пита,

кад се у Бога сада куну

они који су се клели у Тита".

На кога мислите? И да ли на савременој српској политичкој сцени постоји човек који ужива ваше поверење?

Без увијања, комплетна данашња политичка и национална српска елита изникла је испод антисрпског шињела Јосипа Броза Тита, школског друга Адолфа Хитлера у Кадетској школи у Печују пре Првог светског рата.

У овом тренутку на политичкој сцени у Србији моје поверење уживају два Војислава: Шешељ и Коштуница!

Њих двојица требају да се удруже и да на следећим изборима преузму власт и сами формирају владу која ће спасити Србију!

Кад је реч о Републици Српској као кључну фигуру од појединаца видим Милорада Додика.

Што се Црне Горе тиче, тамо тек треба да се формира јака српска опција и ту би Русија могла да одигра кључну улогу, јер је у Црној Гори русофилство изузетно наглашено вековима!