Главу горе! Страх вас не сме обуздати, не сме савладати нити победити. Ова пошаст је само нешто мало другачија од оне која нас је задесила те сада већ давне 1999. године.

Опасне су и једна и друга, јер су обе невидљиве, а стижу. Обе сам доживео. Те страшне ратне године, зликовце НАТО алијансе нико од нас који смо се добровољно ставили у одбрану отаџбине није видео одакле долазе, нити смо знали када ће доћи и где ће дејствовати, баш као што нико не види Корону, а долазили су и долази свакодневно. Долазили су и ноћу. Једино су били мирни за време облачних дана. Изненада се појаве, загрме из неба, ослободе се терета, а нама су остајале последице и број мртвих, број порушених мостова, фабрика, градова, број убијених и за увек обогаљених душа којих се и  данас сећамо. Ипак, за нас борце данас нема аплауза са балкона, нема поштовања, нема пажње. Захваљујући однародованом режиму Б. Тадића проглашавани смо и називани свакаквим именима. Српска амбасада из Словеније нас је хапсила (Александра Станковић). Ни ова данашња власт се ништа боље не понаша према нама. Ипак, то није разлог да клекнемо духом пред Короном и да нас савлада страх од тамо неке пошасти, јер  страх је први природни непријатељ човека. Ако паднете због страха изгубили сте битку са животом већ на првом кораку... Ако пак победите страх, што би требало, чека вас још три непријатеља.......Не губите поверење у себе, у српство и српски витешки ген.!
Зато главу горе Срби. Не бојте се! Нема  предаје, не очајавајте, не плашите се!
Слушајте заповести све дотле докле сматрате да су у нормали.
За то време  се смејте! Једите  буранију браћо, јер буранија није само буранија, у њој је и снага и моћ....

 

 

       

Ваш Радован Б. Милић
Витез реда Павла Бакића