Ако има сличности са њим, добро видите! (Фото преузет са гугла)

Пише: Радован Б. Милић
Чујем неки дан, да куповином метра квадратног земљишта у некој шкотској регији купац добија и валидан цертификат носиоца лордовске титуле која му доноси низ погодности и олакшица у целој европској унији.

Помислим и појадам се пријатељу како ни у својој земљи немам никаквих олакшица, а камо ли у Е. У, и шта ли сам се Богу замерио, па да се никако не могу докопати неког писменог уверења о звању магистра или професора, а камо ли, Боже ми помози, неког докторског цертификата или ти академске титуле.
   Сазнадох да ни Словенија није мачији кашаљ, да је то балканска Швајцарска, пуна могућности, и да у њој само требам покуцати на она права врата – српска.

   
   Схватићете наравно, да се овде ради о најобичнијем шаљивом тону, али и истини, да поједини Срби из Словеније, све чешће испред својих имена знају „достојанствено“, по сопственом избору и афинитетима додавати и титуле, а питање је да ли су и основну школу завршили? Ако јесу, када и где?
   Следи наставак чланка објављеног 16. јануара 2025. године који, ради подсећања, можете прочитати у приложеном линку: http://www.tragovi-sledi.com/index.php/vesti/14-rasejanje/3811-pi-r-dj-v-n-b-ilic-bg-sv-s-v-rn-p-ludj-ljudji

  СОЦИЈАЛНА СТРАНКА СРБА СЛОВЕНИЈЕ, ЈЕДНОМ РЕЧЈУ, БРУКА!

Углавном, особе које су сплетом непознатих околности смуљали нека звања која им служе као улазнице у „високо друштво“, постали су мушке старлете „академске“ српске сцене у овој подалпској земљи.
   Знајући и шта су и ко су, покушавају створити привид у друштву, да они нису ти који јесу, већ да су они неко други, да су исти као људи на које би се желели угледати и који би желели постати, а чије домете ни за два живота не могу достићи.
Притом заборављају да нити шта знају радити, нити имају талента за било шта, осим за сплеткарења у заједници. Њихов привид о сопственoj узвишености и значају ће, по њиховом мишљењу, бити још успешнији, нарочито ако им је мотив поткрепљен новчаном мотивацијом словеначких институција, (о чему ће тек бити речи) као и лагаријама на друштвеним мрежама како у случају регистрације - Лихт роза Социјалне странке Срба Словеније, тако и о свему другом уопште.
   Да би политичка партија могла бити регистрована, по словеначком закону је потребно не само двеста оверених потписа пунолетних грађана, већ и одржавање партијског конгреса.
   Прикупљање потписа за регистрацију странке, међу Србима у Словенији је ишло врло слабо и никако. Одзив је био поражавајући. Узрок је лежао не само у непостојању чланства, већ и у непопуларности и самовољи „лидера“, који  ће тек после регистрације Лихт Роза странке себи пришити звање професора, а верним сарадницима звања према њиховим жељама.
   Углавном, предузимљив какав јесте, што му се не може оспорити, оснивач свега и свачега, долази на идеју да сакупљање преко потребних потписа за регистрацију обави преко већ постојећег Савеза српске дијаспоре Словеније.
   Стари офарбани препредењак расписује међународни песнички конкурс, а који је по његовој замисли и био реализован 26. августа. 2016. године и то под називом „Весели дани српске дијаспоре“. Учесници конкурса су били у обавези да „жирију“ за избор нај - нај- ничега, доставе  потписану изјаву са личним подацима укључујући фотографију, име и презиме, име родитеља, ЈМБГ, адресу становања, адресу, е- поште, број телефона, занимање и степен образовања. Опоменут да крши закон о Заштити података личности, Саша Гајић у каснијим конкурсима додаје да ЈМБГ није обавезан, али и условљава да таква пријава ипак неће бити сматрана комплетном.
   На манифестацији „Весели дани српске дијаспоре“, тачно зацртаног датума, руководилац савеза је искористио не само личне податке учесника већ и бројност присутних песника на забави, фолклориста и музичара, обративши им се речима: „Ваше присуство данас, у виду делегата на Конгресу Социјалне странке Срба Словеније, улива нам додатну снагу и енергију...!“  
   Наравно да је такво његово обраћање изазвало и револт појединаца - учесника, посебно Словенаца и Хрвата који су истог момента напустили просторију схвативши да је њихово присуство „културној“ манифестацији злоупотребљено и да су испали најобичнији корисни идиоти у стварању неке српске Лихт Роза партије.
   Остали присутни из Р. Српске, загрејани ракијом која се увелико точила, задовољни, не знајући о чему се ради и не марећи шта ко прича, насумице су потврдили Сашу Гајића за председника, Игора Митића за потпредседника, а Давида Тепића за генералног секретара партије.
   Следећег дана, била је субота двадесет седмог августа 2016. године, у порти православног храма Ћирила и Методија у Љубљани, по речима новопостављеног секретара Давида Тепића, отпочела је „борба“ за права Срба у Словенији, како је нагласио: - на челу са „Истакнутим српским интелектуалцем професором Сашом Гајићем“.
   Непосредно после тога, оно што су формирали, уписали су у регистар под ред. бројем: 2153-3/2016/6 Ob-3586/16, страна 2815, не понудивши доказ где је, када и како, лидер „српске“ Лихт Роза странке стекао звање професора и истакнутог интелектуалца?
   Пажљиви посматрачи, српска интелигенција у Словенији састављена од универзитетски образованих људи није била вољна за било какву сарадњу са будућим, „лидером“. О разлогу некооперативности се нису изјашњавали, али је било очито да узрок лежи не само у самовољи „лидера“, већ и у његовој све уочљивијој суманутој психози болесних идеја о прогањању, покушају убиства на пешачком прелазу у центру Љубљане, подметању прислушних уређаја, због чега је у просторијама инсистирао на разговору уз помоћ пантомиме и мимике којом је најчешће исказивао или страх или неповерење. За  такве поступке је тврдио да има доказе, али те доказе нико никада није видео, нити их је он било коме и било када показао.  
   Додатно к томе, учесталост вођења судских спорова са словеначким институцијама, понашање праћено елементима ширења забуне и панике, прикривени презир према онима који другачије мисле, довели су до тога да „српска“ Лихт Роза партија, поред Саше Гајића никада није имала ни једног члана више, па ни данас, осим Давида Тепића и Игора Митића.
   „Делегати“ су већ давно били отишли својим кућама у Р. Српску и никако нису могли помоћи својом бројношћу.
   Програм новоформиране „српске“ Лихт Роза странке по речима њеног председника, сада већ професора Гајића, који је изрекао тог августа у порти цркве, је да осуђује „сиву“ економију и како је навео „сва против правна добијена средства“, да осуђује дискриминацију, лаж, корупцију и нетрпељивост према другима. Обећао је да ће Лихт Роза странка формирати државну комисију која ће прегледати (спорне) дипломе посебно у судству, тужилаштву и полицији.
   И док је Давид Тепић, секретар странке, у сопственој узвишености и заносу бунцао пред присутнима о уласку у словеначки парламент, и коначном решењу будућности српске заједнице и српске деце у Словенији, нешто умеренији железничар Игор Митић, који је аванзовао до места председника жирија за избор „лепотица Балкана и Европе“, у организацији оног, сада већ старог Савеза српске дијаспоре Словеније, није пропустио прилику, а да не каже:    
   „Пишемо историју, баш ме брига, да ли се то допада некоме или не, желимо преузети одговорност за српску заједницу у Словенији! Тек смо почели господо!“
   Од свих обећања, изгледа да им је оно „баш ме брига“ највише прионуло за срце.
   Тројац: Саша Гајић, Давид Тепић и Игор Митић су заиста почели у стилу баш ме брига, али као најобичније аналфабете, и остаће упамћени по срамном придруживању иницијативи упућене Синоду Српске Православне Цркве, и писму  од 25.09.2012, у које су они упутили истом том Синоду, да су сагласни са иницијативом стварања самосталне љубљанске епархије, издвојене из целине СПЦ, а која би имала и свог, новог владику.
   Да ли је то тај најављени почетак, којим се заштитнички стављају на страну попа Перана Бошковић, против којег је управо тих дана, на темељу основане пријаве, била покренута судска процедура због, како је наведено, проневере 800.000 евра црквеног новца?
   Биће пре да је код те тројице превагнуло незнање у форми „баш ме брига“, не марећи притом што ће се и подршком и писмом, чувајући кожу јеретика, директно сврстати у коло идејних заговорника против Светосавља и Српске Православне Цркве, каквих је уосталом већ бивало и раније, отварајући врата шанси за стварање Словеначке Православне Цркве.
   Да ли су у опште били свесни, да су гестом подршке иницијативи, са циљем спашавања  „редова Рајана“, покушали приграбити целокупну баштину Српске Православне Цркве на простору Словеније, стварајући код верника привид о наводној историјској утемељености постојања Словеначке Православне Цркве. Није ли сличну улогу одиграо и Анте Павелић (3. априла 1942.) када је по наређењу немачких власти основао Хрватску Православну Цркву, или пак што је учинио и Мираш Дедејић у Црној Гори 1993. године успоставивши Црногорску Православну Цркву?  

Подршку Савеза можете прочитати у приложеном линку
https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=65372 а, како објаснити „професору“ Гајићу да је број 3 природни број и да је за преко две хиљаде пута мањи од броја 6.500 колико је навео да његова организација има чланова? Како му објаснити и значење старе изреке: са ким си такав си?
 
   У знак захвалности за подршку упућеној Синоду,  Перан Бошковић ће 25. септембра 2020. године, освештати просторије Савеза српске дијаспоре Словеније.




   После чина освештања, очекивати би било, да је у просторије савеза призван Божији благослов како би тројац био дариван умношћу и разборитошћу одлука, али на жалост, то се није догодило.
    Данас када су српски студенти дигли глас у снажном масовном и мирном протесту, захтевајући правду због невино побијених грађана у Новом Саду, дванаест папирнатих друштва и шест организација које је регистровао Саша Гајић ћуте. Њихова подршка студентима, за разлику од подршке јеретицима је изостала.
   Да ли ћуте због тога што бунт младих у Србији не позива на отцепљење, већ на уједињење народа против самовоље чипуљићког усташоида, шефа мафије, Оскара и хуље, велеиздајника и уставокршитеља Александра Вучића који је отео целу једну државу на Балкану, и то целом једном народу – српском? Не ћуте ли можда и зато што су управо они његови доказани следбеници, ботови па чак и лојалисти, забункерисани у рововима, кукавички сакривених лица и лажних мејлова»,  спремни да се напију крви оних који су против њихове накарадне политике?



Лојалистички чин Социјалне странке Срба Словеније можете погледати у приложеном линку.
https://www.youtube.com/watch?v=4lHxM_o7hCA

   Углавном, после низа учињених неопростивих грешака руководилаца Социјалне Странке Срба Словеније, и свега што су регистровали, ти људи су у многоме допринели штетности и смањењу угледа Срба у Словенији, изазивајући оправдан гнев словеначког народа, земље у којој сви скупа живимо.
   Јасно је, да у сваком друштву или заједници мора постојати слобода говора и то се подразумева, ипак то не даје за право наведеним лицима, нарочито не „професорима“, и нарочито не „истакнутом српском интелектуалцу професору Саши Гајићу“, како рече његов следбеник Давид Тепић, да може и сме безобзирно и дрско, некажњено, измишљајући лажи, газити достојанство других, као што је то јавно, а „професорски неписмено“, учинио 4. октобра 2018.  у чланку под насловом „Demant neistina u Tragovima internetne stranici Radovana Milića“ пласираног путем гласила Савеза српске дијаспоре Словеније и Социјалне странке Срба Словеније!
   Зар му није доста, и зар им није доста као зрелим људима, а питање је да ли су зрели кад су кадри тако нешто чинити у ситуацији када су одавно прозрете њихове намере, па упорно и даље, настављају путем друштвених мрежа ширити панику и уносити забуну покушавајући изазвати сукоб, не само са појединцима, већ и са народом земље која нам је пружила гостопримство.
   Да је дотичнима до мира стало, не би измишљали и писали читаве есеје попут: „Словеначка полиција објавила рат српском православљу у Словенији“, не би писали о некаквом повезивању Срба из Словеније са Египтом, не би писали о српској припреми атентата на британску краљицу, о полицијском застрашивању православних верника у цркви Ћирила и Методија у Љубљани, до тога да ће Словенија забранити исповедање православне вере. Не би писали ни о словеначкој полицији којој нико у Словенији не верује и која би могла покушати негде у „ћошак црквене порте бацити дрогу“, и да би све то наравно, могло резултирати немирима, за које би били окривљени Срби.
  

  Да ли ће неко у Словенији, због свих тих и других објава, ускоро позвати на разговор ауторе чланка Сашу Гајића, Давида Тепића и Игора Митића, -  „водство“ Социјалне странке Срба Словеније и Савеза српске дијаспоре Словеније, који су ту лаж пласирали у часопису Корени у Шведској, а који се чита у целом свету, остаје да видимо?
https://www.koreni.rs/jeli-slovenacka-policija-objavila-rat-srpskom-pravoslavlju-u-sloveniji/

   На шта то ови људи позивају, о чему то они пишу, ником од Срба није јасно?
Не ради ли се у свему наведеном о давно познатим радикалским форама прекодринских Срба, у којима би да се преставе као жртве како то чини, Давид Тепић генерални секретар Социјалне Странке Срба у Словенији који је 2. јула 2019. године јавно узвикнуо: Питам вас, шта су нашли, и чији обавештајци обијају и преврћу по нашим аутима?
   Аман бре људи!
Коме се ви то бре обраћате, коме постављате питања, какав је смисао таквих питања, од кога очекујете одговоре, кога се плашите и због чега?
   Ко бре коме у Словенији преврће по аутима, зашто би то чинио, ко вас бре прати, ко вас покушава газити, због чега, коме сте бре ви уопште интересантни? Маните се лажи, живите својим, а не туђим животима, окрените се својим личним, свакодневним, земаљским проблемима. Не правите од себе жртве, већ се за све ваше дилеме и болести хитно обратите за помоћ др Андреји Пшенични, или пак др Леониди Залокар. Оне ће стручно установити шта вас мучи, и сигурно ће знати да вам препишу одговарајућу терапију, уколико није већ касно, а не да на своју руку, измишљотинама и лажима, покушавате лечити своје давно изгубљене душе.
   Ред је да коначно пред законом Републике Словеније поновите све те силне лажи и измишљотине које сте до сада неуморно и некажњено ширили европским простором, а  „Зло чинити од зла се бранећи“, у овом тексту „нечовештва нема никаквога“.

Јуна 2024. године, Социјална Странка Срба Словеније избрисана је из регистра политичких организација.

У наредном броју читајте о Удружењу европске академије српских знаности и уметности (УЕАСНУ) из Љубљане.

Радован Б. Милић
Словенске Коњице
31. 1. 2025