“Neću izaći na izbore! Pokazalo se, do sada, da dijaspora nema nikakav uticaj na promene u Srbiji. Nikome nismo interesantni osim našoj policiji koja nas već od granice čeka u zasedama i kažnjava za prekoračenu brzinu od pet kilometara na sat, dok beogradski mafijaši obilaze grad vozeći 200

na sat, a policajci im otpozdravljaju u znak prijateljstva”, razočarana je Dragica Pejić iz Beča.

izbori- Naša lepa država je, nažalost, u rukama onih kojima je do nje najmanje stalo. To ni ovi izbori neće promeniti – konstatuje razignirano Pejićeva kad smo je ovih dana pitali da li namerava da glasa na predstojećim vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji, zakazanim za 16. mart ove godine.

Rokovi za prijavu i upis u birački spisak u dijaspori su, kako su “Vesti” već pisale protekle sedmice – kratki! Do 22. februara mora se obaviti prijava u najbližem konzulatu ili ambasadi Srbije ako dijasporac hoće da se u martu pojavi na biračkom mestu.

Glasamo zbog budućnosti

Penzioner Miodrag Topalović (79) iz Pariza, a rodom iz Kosjerića, nakupio je 45 godina francuskog staža. Naravno, maticu voli, nikad je se neće odreći, ali priznaje da je dugo daleko od nje i da mnogo šta ne poznaje ili ne razume.

- Za koga da glasam? Hoću, glasam u dijaspori i glasaću, ali se ni približno nisam opredelio, čekam više informacija. Iskreno, svejedno mi je na koji se način glasa. Star sam ja čovek, neću ništa promeniti, a važno je reći i po tome se ponašati. Na mladima svet ostaje!
Milorad Kozić je žitelj pariskog predgrađa Olne su Boa, političku situaciju u matici prati i drži se svojih stavova.
- Glasaću, savestan sam i odgovoran građanin. Moram da učestvujem u budućnosti moje dece, a i da za mene ne biraju drugi, već ja sam.

Za većinu to je nemoguća misija. Mnogi su od glasačkog mesta udaljeni i po 300 kilometara u jednom pravcu, što iziskuje i vreme i novac. Sve vlasti u Srbiji, od Miloševića pa do danas, obećavali su dolaskom na vlast mogućnost da dijaspora glasa putem pošte, kasnije, razvojem tehnike, elektronskim putem, ali je to ostalo još jedno od brojnih neispunjenih obećanja naših vlastodržaca, da li zbog toga što im do glasova dijaspore nije stalo, nemaju uticaja na ishod izbora ili je u pitanju nešto treće, pitali smo čitaoce “Vesti” širom Zapadne Evrope.

Danilo Maletin iz Štutgarta se boji da će “i ovoga puta kao, i ranijih godina, dijaspora biti zanemarena.

- Umesto da dozvole dijaspori da glasaju putem putem pošte – obične ili elektronske – svejedno je, i time zaista vide koliko nas ima i ko želi da doprinese nekoj promeni ili potvrdi aktuelno stanje, i ovog puta moramo ponovo da se prijavljujemo. Još se lomim da li da se uopšte prijavim za glasanje – konstatuje Maletin.

Danijel Milošević iz Beča kaže da će glasati na izborima, ali ne zna “da li će to biti u Austriji ili u otadžbini”.

- To mi je građanska obaveza. Možda sam naivan, ali stvarno mislim da na izbore treba izaći jer onda imamo pravo da tražimo odgovornost od političara ili ih nagraditi na sledećim izborima, ako dobro rade – kaže Milošević.

Moji prvi izbori

Nekim mlađima u dijaspori 16. mart je prilika za prvo glasanje u životu.
- Prošle godine sam postao punoletan i sada imam pravo da izađem na izbore. Za mene je zato 16. mart veliki dan jer ću se naći u novoj ulozi u svom životu. Znam odranije da se u Nemačkoj može glasati i putem pošte jer smo o tome učili tokom školovanja, pa se pitam da li bi i naša država mogla da organizuje takav način glasanja jer mnogo državljana Srbije živi rasuto po svetu. Meni je konzulat relativno blizu, ali mnogima nije – konstatuje Bojan Golemović iz nemačkog Bremena.

Njegov sugrađanin Dragan Nikolić iz Beča, međutim, već zna da ne izlazi na predstojeće glasanje jer mu je “procedura upisa u birački spisak komplikovana” i sve to mu oduzima mnogo vremena oduzima. A kako nam reče ne zna i kome bi dao svoj glas.

- Izlazim obavezno zbog toga što je to ne samo građansko pravo nego i građanska dužnost. Glasaću zbog toga što želim da pobede političke snage koje će našu Srbiju voditi ka svetlijoj budućnosti i Evropi gde nam je i mesto – kategoričan je Momčilo Jovanović iz Beča, mada i o smatra da je procedura za glasanje u inostranstvu komplikovana i da treba da se uvede glasanje putem pošte ili imejlom.

- Kao i svakog puta do sada, izaći ću i na ove izbore. Glasaću da nam bude bolje, da i tamo ljudi žive kvalitetnije nego do sada, ali i zato kad odem u otadžbinu da se osećam sigurnije i bezbednije. Tačno je da se do sada već više puta govorilo da ćemo i mi koji živimo u inostranstvu moći da glasamo poštom, ali do sada se to nije desilo i mislim da to država treba da uvede, danas živimo u elektronskoj eri, pa bi najbolje bilo kada bi putem elektonske pošte to svi mogli da obavimo. Lakše je, ali i jeftinije – kaže Milica Petrović iz Bira u Švajcarskoj.

Neću na put zbog Vučića!

- Kad bih hteo da idem na izbore, trebalo bi verovatno da idem u konzulat u Diseldorf koji je 220 kilometara udaljen od mog mesta boravka. Zar da se toliko mučim i izlažem troškovima samo zato što bi Vučić želeo da sam vlada?! Kao da će posle izbora biti nešto drugačije. Svejedno ko je na vlasti, Srbiji nikako da krene. Kad bi se moglo glasati poštom glasao bih, ali da oni hoće naše glasove, onda bi nam to i mogućili – kaze Mirko Čibukovac iz Bad Oenhauzen u Nemačkoj.

- Do sada sam uvek izlazio na izbore i glasao s nadom da će nova vlast doneti promene koje će mojoj familiji, prijateljima i mom napaćenom narodu u Srbiji doneti bolji i sigurniji život. Glasaću i ovaj put, ali ako se ne promeni odnos partija koje budu na vlasti prema nama u dijaspori, verovatno će ovo biti poslednji put. Umoran sam kao i svi mnogi koji žive van matice od obećanja da ćemo moći da glasamo kao sav normalan svet – pomalo je rezigniran Zoran Jovanović iz švajcarskog Soloturna.

- Od 1999 živim u Hamburgu, na severu Nemačke. Konzulat Srbije mi je “pred vratima”, ali nikad do sada nisam izlazila na glasanje. Glasala sam nekoliko puta dok sam živela u Jagodini i uvek se nadala da će se desiti velike promene, na bolje naravno, ali koliko vidim sve je samo gore – kaže Olivera Ilić i dodaje:
- Ne mogu više da slušam ni ta silna obećanja koja političari daju pred izbore. Sumnjam da moj glas može nešto da doprinese, a ne može ni da upropasti. Mnogi zemljaci koje ovde znam obavezno izlaze na glasanje, samo pre dve godine nisu ni oni glasali, jer u Hamburgu nije bilo otvoreno biračko mesto. Trebalo je da idu za Berlin i to im je bilo daleko i skupo – kaže ona.

Vlast se vrti ukrug

- Da im je stalo da mi u dijaspori glasamo, omogućili bi nam glasanje poštom, kako to rade i duge demokratske zemlje. Oni se plaše glasača iz dijaspore. Ne, neću ići na izbore. Neću da gubim vreme oko toga . Oni se na vlasti vrte ukrug, a narod nema šta da jede – kaže Bato Spasojević iz nemačkog Hanovera.

Minimum poštovanja

- Izlazak na izbore nije samo pitanje volje glasača. To mnogo zavisi od naših diplomatskih predstavništava, odnosno naše države da li je spremna da poboljša uslove glasanja. Nephodno je da država konačno pokaže makar minimum poštovanja prema nama u resejanju. Smatram da bi mi svi sa srpskim državljanstvom koji živimo u inostranstvu trebali da izađemo na izbore jer imamo pravo i obavezu da utičemo na budućnost naše zemlje – ističe Milan Rajković iz Trauna, u austrijskoj opštini Linc.
Prema njegovom mišljenju, neophodno je da se glasačka mesta organizuju, makar u većim gradovima Austrije gde ima naših klubova jer bi tako više zemljaka izašlo na izbore.

Vesti