ЕВРОПА ПОНОВО ДОБИЛА СРПСКОГ ВИТЕЗА
После две године од смрти Рада Живаљевића, српског витеза из Аустрије, Европа је добила новог српског витеза, који ће наставити стопама малог броја
изузетно обдарених Срба са свих пет континената.
Ових дана су Срби из европских земаља поносни да је њихов представник Радован Милић постао Српски витез са свим одговарајућим правима.
Витез је у прошлости био ратник или племић који је следио краља. Данас се титула витеза додељује изузетним особама као признање за испољену част, достојанство, витештво и славу имена српског.
Признање „Српски Витез“ и златну значку „СРПСКЕ КРУНЕ“ добио је за ову, 2012. годину књижевник Радован Милић – председник и оснивач српско словеначког културно хуманитарног друштва СРЕТЕЊЕ из Словенских Коњица
Високо одликовање Културно историјског центра „СРПСКА КРУНА“ из Крагујевца уручено је Радовану Милићу поводом годишњице видовданске битке, а у спомен палим ратницима. На уприличеној свечаности доделе звања српског витеза – Србину који живи, ради и ствара у Словенији, признање је уручила Мирјана Раденковић генерални секретар Културно историјског центра „СРПСКА КРУНА“.
Мирјана Раденковић и Радован Милић
Мирјана Раденковић је том приликом подсетила присутне да Културно Историјски Центар „СРПСКА КРУНА“ носи свето име „Српске круне“, јер је круна овенчана благословом светог Саве и тако освећена стајала на глави Стефана Високог. „Културно историјски центар је основан са циљем да буде чувар историјског и културног наслеђа српског народа, највећег блага националне и духовне баштине“, рекла је Мирјана Раденковић и додала:“ Идеје црпимо из прошлости и наш рад је тесно скопчан са Краљевином Србијом. Србија у свом дугом постојању само два пута није била краљевина: за време турске владавине и у доба социјализма. „Српска Круна“ данас има 18. клубова, међу којима су Књижевни клуб и „Школа иконографије“. Посебно је наглашено, да све што се у Културно историјском центру ради и ствара, чини се из велике љубави. „Негујемо народну радиност, приређујемо изложбе и све то кроз историју.
„Наше велико богатство су наша признања која додељујемо заслужним институцијама и појединцима“, рекла је Мирјана Раденковић, а по том наставила: „Звање Српског витеза и златна значка „СРПСКЕ КРУНЕ“ данас заслужено одлазе у руке нашем Радовану – председнику друштва СРЕТЕЊЕ из Словенских Коњица – Словенија, књижевном ствараоцу и хуманисти који живи далеко од своје Шумадије у Штајерској покрајини Републике Словеније. Ово признање му се додељује за исказану част и достојанство у очувању српског духа, за витештво славу и вечност имена српског које он неуморно и у сваком кораку испољава“.
„Српска круна представља незаобилазни део симбола државности наше земље“- изјавио је Дејан Ристић члан Организационог одбора Владе Србије.
Круна краља Петра Првог има позлату, емајл и синтетичко драго камење и израђена је у „Радионоци браће Пализ“ у Паризу. У њу је уграђен део са топа Карађорђа Петровића.
Доделом овог високог признања културно историјског центра „СРПСКА КРУНА“ из Крагујевца, најмлађи српски витез Радован Милић је стао раме уз раме са председником Русије Владимиром Владимировичем Путином носоцем златне значке „СРПСКЕ КРУНЕ“, коју му је у име Културно историјског центра уручио његова екселенција амбасадор Руске федерације у Србији Александар Васиљевич Конузин. Добитник златне значке СРПСКЕ КРУНЕ и признања Витез златне значке СРПСКЕ КРУНЕ је и Радисав Родић власник дневних листова Курир и Глас јавности који је уједно добио и восоко признање, мајсторско писмо „српске круне“ крунског културног центра. Познати и признати књижевник Ђуро Милекић носиоц ордена „КРСТ СВЕТОГ ЂОРЂА“ за племениту оданост Православљу, члан удружења књижевника Србије и редовни члан Матице српске је такође одликован високим признањем златне значке „СРПСКЕ КРУНЕ“ поневши и звање српског витеза.
Да ивер не пада далеко од кладе, потврђују и народни стихови:
„Кажу људи који право зборе,
да Милића породица има
Српске гусле певају о њима,
Да им није историја мала
Потомци су Орловића Павла
Косовскога младога војводе
Чак од њега традицију воде
Српски књижевник из Словеније Радован Б. Милић, скренуо је посебну пажњу културно историјске јавности Републике Србије на свој рад, дело и личност последњом објављеном књигом СВЕТСКИ РАТ ПРОТИВ ЈЕДНОГ ЧОВЕКА – академик Буровић дисидент бр. 1 која је изазвала бурна реаговања и позитивне критике. То је књига о којој ће се тек чути, и коју би сваки Србин морао имати или бар једном у животу прочитати.
Братство Милића је старо 14 генерација. (седамнаести век)
Забележио: Ђуро Милекић
