Није Вучић победио, већ је патриотска опозиција изгубила (и то унапред, пре него што су и ушли у ову неравноправну трку)…

…Да би неко победио у нечему мора да постоје равноправни услови

игре. Цела изборна игра је била унапред режирана (лажирана) и строго медијски контролисана.

Дакле није овде било никакве изборне победе од стране “Вучићеве клике”, већ је у питању било лажирано освајање власти, под строгом контролом западних амбасада и спољних евроатлантских центара моћи.

Улазак разједињене опозиције у такву унапред намештену игру је свакако било политичко самоубиство. Из тог разлога сам у свом пред-изборном чланку заговарао тотални бојкот ових неравноправних избора. Бојкот избора би опозицији дао морално право да их потом накнадно оспорава. Учествовањем у овим “квази-изборима”, само су режимској аутократији обезбедили (наводни) легитимитет.

…И не само пристанак на такве (не)услове, већ и претходна “јајарска свађа” опозиционих лидера, по ком редоследу ће им на изборној листи стајати имена (неспособни да сагледају већу слику) је оставила веома “опор укус” код патриотског бирачког корпуса- Да би на крају ипак добровољно ушли у трку, разједињени, везаних очију и спутаних удова!

То је наравно био рецепт за изборну катастрофу…

… Такође у ситуацији када се држава распада, распродају сви национални интереси и ресурси- већина опозиционих покрета је изашла са врло неамбициозним политичким програмом “освајања цензуса” (пар скупштинских клупа). Ситуација у којој се земља данас налази је захтевала веома радикалан програм, и изборни гол је морао да буде освајање власти, а не цензуса!?

Такву малодушност им нису опростили, не само медијски форматизовано и “фарматизовано” већинско гласачко тело, већ и многи њихови присталице…

Као резултат такве опозиционе поделе и политичке малодушности, добили смо, никад јачу, издајничку скупштину, са чијих говорница ћемо наредних година слушати хор евро-атлантског једноумља.

За фарматизовану већинску гласачку публику, која неће моћи да приушти скупе улазнице за Вучићеву имагинарну Грандиозну оперу “Београда на води”- вероватно ће и такав “скупштински хор једноумља” бити срцепарајућа музика за уши…

…Бар док им се црева не увежу од глади, и стомачна киселина почне да им нагриза мозак- а онда ће “мајданска славина” постати мачји кашаљ за неку нову “теразијску чесму”…

…Таквима сигурно неће требали неамбициозни опозициони вође који се боре само за “цензус”, јер као што смо већ видели на украјинском примеру- Испод шлема, мозга нема.

М. Новаковић