Piše: Radovan B. Milić
Zapisano 2011 godine
Sud ili javno izvinjenje? Poštovani čitaoci U prošlu sredu, tačnije 2. februara 2011 godine,
objavljen je moj članak »Ko o čemu baba o uštipcima«. Neočekivano i na moje ogromno iznenađenje uštipci su uzdrmali čitavu javnost Slovenije, toliko snažno da mi ovog trenutka preti opasnost da budem sa njima ugušen, ako se javno ne izvinem. U protivnom uštipak ( sud) će mi zastati u grlu i biću mrtav. Pre nego što vas potpuno i jasno upoznam o čemu se radi, apelujem na sve čitaoce, da još jednom pažljivo i polako pročitaju svaku rečenicu koju sam u članku napisao, i ne samo u članku, već i u dokumentima koja prilažem. Nisam imao nameru da ih obelodanjujem, ali sada sam na to prisiljen.
Naročito bih vam skrenuo pažnju na deo iz članka »Ko o čemu baba o uštipcima« u kome se jasno govori o kojoj ličnosti neću pisati, a o kojoj hoću pisati. Razlika je ogromna. Verujem da vam je svima stalo do istine, potpuno jednako kao i meni. Zbog onih čitalaca koji nisu imali priliku da pročitaju članak »Ko o čemu baba o uštipcima«, od 2. Februara 2011, navešću jedan njegov deo, a koji mnogo spornog objašnjava.
»Da na kugli zemaljskoj ne postoji samo jedan Nikola Janić, jedan Radovan Milić, jedan Peran Bošković, već da postoje ljudi sa istim imenima i prezimenima i to je valjda tako jasno. Ja poznajem jednog Nikolu Janića iz Švedske, a poznajem i drugog Nikolu iz Aranđelovca, a njih dvojica nisu u srodstvu niti se međusobno znaju. Valjda je takav slučaj i sa Radovanom, pa čak i sa Peranom.
Za razliku od mojih prethodnih pisanja o Peranu, Protojereju Stavroforu iz Ljubljane, o ekumenisti i predsedniku saveta hrišćanskih crkava, o popu koji se protivi da Srbi u Sloveniji dobiju status nacionalne manjine, i o onome koji je odlagao mirne demonstracije Kosovo je srce Srbije, o popu koji je obrijao bradu i kome je iz crkve netragom nestalo mnogo para, o popu koji nije hteo prisustvovati osnivanju srpskog saveza, a posle se tom istom savezu žalio da su pare ukrađene, o popu kod kojeg su sveće skupe kao vatra i popu graditelju kulturno pastoralnog centra u Ljubljani vrednog tri miliona evra, danas neću pisati.
Pisaću o onom drugom Peranu Boškoviću, Bosancu, brižnom roditelju, građevinskom preduzimaču u belom svetu i graditelju stanova namenjenih tržišnoj prodaji. Pisaću o Boškoviću deoničaru i uspešnom Srbinu. E, o njemu ću pisati. Znam ja da ste i vi naopaki i da ćete odmah pomisliti da ja to pišem o istom onom popu i optužićete me da sam samo dlaku promenio a da mi je ćud ista, al’ vam poručujem. Niste u pravu, a vi mislite šta god hoćete, jer ovog puta ja zaista pišem o onom drugom Peranu«. (Kraj navoda).
Uprkos jasnoći napisanog, trećeg februara 2011 u 14:07h, dobio sam pismo upućeno sa elektronske pošte a od g. Protojereja Stavrofora Perana Boškovića iz Ljubljane. Na izričit i kategoričan zahtev Protojereja Stavrofora Boškovića, a pod pretnjom zemaljskim sudom, njegovo pismo upućeno meni, prosleđujem časopisu NOVINAR.DE, a i vama poštovani čitaoci. Pismo koje vam predočavam je u integralnoj verziji – ćirilicom pisano i u njemu nije izmenjena ni jedna reč, ni jedna tačka ni zapeta. Ono glasi:
xxxxxxxxxx
Поштовани господине Милићу!
Незнам са чиме сам Вам се смртно замерио да тако бездушно јуришате на мене па сада и моју породицу. Ја сам Вас само једном видео на једном састанку на коме признајем да би боље било да нисам био, тада подржао већину ваших примедби на предлог знате кога текста. После мог позива да се не свађамо него ухватимо озбиљног посла на очувању језика и писма код наше деце и завршимо градњу нашег дома у Љубљани где живи готово трећина свих Срба у Словенији, Ви сте јурнули на мене као нико до сада у ових мојих тридесет и пет година свештеничког рада. Ово што Ви радите нису радили ни комунисти у Хрватској и Словенији, сви националисти оних деведестих година и нико до данас. Критику сам сматрао увек добродошлом а ово што Ви радите није критика него блаћење и увреде па сам одлучио да заштиту од Вас потражим на суду. Тужићу Вас за навод да ја градим станове за тржиште и продају а то је само породична кућа од 180 м. квадратних за потребе једанаест чланске породице. Тамо је двојни објекат а власник Вам је знан. Тужићу вас посебно због навода о власништву у неким шваајцарским фирмама и свим оним небулозама које сте навели. Тачно је једино да је моја ћерка у Брчко удата и да је имала фирму која већ годинама не ради. Мораћете на суду доказати моје широкогрудост по казиноима, локалима и незнам где све. Од оног дана давне 1969 године када сам отишао у богословију па до првих дана облачења свештеничке одежде стално сам се морао као и већина мојих колега нешто правдати а да ћу овако нешто доживети од Србина Шумадинца и то Словенији небих могао ни ни сањати. У животи никада и никога нисам тужио нити на суду правду тражио а на ово сте ме присилили господине Милићу. Ако ми се господине Милићу извинете за све ове увреде и клевете, свима и свуда објавите где сте ме клеветали заједно са овим мојим писмом одустаћу од тужбе и све Вам опростити. Они који су Вам суфлирали у овој нечасној работи мисле да ће сви проблеми Срба у Словенији бити решени мојим одласком су највећа опасност за Србе и Српску цркву у Словенији. Кад би се тиме решио макар мали део наши проблема још ове недеље ја би се спаковао из Љубљане.
Иако бескрајно увређен и жалостан Вас искрено поздрављам и свако добро Вам желим. (Kraj pisma)
xxxxxxxxxx
Kao izuzetno odgovoran čovek, a koji ne želi da se povlači po sudovima Republike Slovenije, odlučio sam da se javno izvinem Protojereju Stavroforu Peranu Boškoviću iz Ljubljane, Grubarjevo nabrežje 20.Uradiću to tačno po njegovim navodima i želji. Izvinjenje ću poslati na sve adrese, i svima koji su na bilo koji način bili u dodiru sa člankom »Ko o čemu baba o uštipcima«.
+++
MOJE JAVNO IZVINJENJE
Na Vašu želju i zahtev iskreno Vam se izvinjavam. Izuzetno mi je žao da ste ubeđeni da sam u članku »Ko o čemu baba o uštipcima«, pisao o Vama. U objavljenom tekstu sam jasno stavio do znanja da ne pišem o Peranu Boškoviću Protojereju Stavroforu iz Ljubljane, već da pišem o poslovnom čoveku Peranu Boškoviću, koji najverovatnije i slučajno nosi ime isto kao i Vi. Stvarno mi je žao da ste moje pisanje doživeli kao lični napad na Vas. Iznenađen sam i nikako ne mogu razumeti da ste se u članku prepoznali, jer kao što i sami tvrdite ništa od napisanog u članku nije tačno, a ipak me prekorevate da Vas ja klevetam. U prkos nerazumevanju Vašeg zahteva za izvinjenjem, ja Vam se još jednom iskreno izvinjavam.
+++
Poštovani čitaoci. U članku »Ko o čemu baba o uštipcima« zaista sam pisao o poslovnom čoveku i deoničaru u firmi Tara precision Works, a nikako o Protojereju Stavroforu Peranu Boškoviću. Iskreno mi je žao u koliko se još neko od vas bude prepoznao, jer se moje pisanje odnosi na biznismena Perana Boškovića, vlasnika deonica u jednom od najatraktivnijih preduzeća sa čijim akcijama se trguje na crnogorskom tržištu kapitala. Tvrdnju dokazujem sledećim dokumentima.
1. Dokaz o registraciji trgovine u BiH.
http://webcache.googleusercontent.com/search?q=cache:I_hFCepKAmQJ:www.sluzbenilist.ba/oglasi/2009/glasnik/broj047/broj.htm+peran+bo%C5%A1kovi%C4%87+%C4%8Dadjavica+bijeljina&cd=1&hl=sl&ct=clnk&gl=si&client=firefox-a&source=www.google.si
2. Dokaz o postojanju akcija nalazi se na 40.strani od 154. postojeće. – Lista 10 najvećih vlasnika po simbolu HOV
http://www.reportingproject.net/PeopleOfInterest/documents/Darko_%C5%A0ari%C4%87_Companies_563.pdf
3.U donjem linku ćete videti prikazanu dozvolu za uvoz otpada datoj firmi Montenomaks iz Podgorice, a koja zastupa firmu Tara Precision Works iz Mojkovca.
http://www.epa.org.me/index.php/me/component/content/article/156-uvoz-otpada
