Poslednjih dana, kada je ukrajinska kriza u zenitu, hrvatski mediji se sve više bave problemima u BiH i eventualnim referendumom u Republici Srpskoj, sličnim onim koji je bio na Krimu. Takav jedan tekst, sa očigledno zlim namerama, objavljen je na portalu Dnevno.hr, koji mi prenosimo u celosti:

Je li Dodikova izjava da će Republika Srpska „u dogledno vreme raspisati referendum o otcepljenju“ podstaknuta krimskim referendumom, po sistemu „videla žaba da potkivaju konja pa digla nogu“, ili Dodik zna da može računati na podršku Putina?

Štaviše, je li ovakav Dodikov „coming out“ direktno podstaknut iz Moskve? Dodik je poslednjih nedelja u više navrata bio tamo.

Stoji li Putin iza Milorada Dodika? Otvara li Moskva sukob u Bosni, kako bi umanjila pritisak zbog Krimskog i prebacila fokus zbivanja u evropsko dvorište? Nekoliko stvari upućuje na takvu mogućnost: pre svega, sastanci sa ruskim inoministrom Lavrovom i predsednikom uprave Gasproma Milerom u Moskvi, ali i njegove radikalne izjave i učestali odlasci u Rusiju poslednjih nedelja.

Dodik je oprezan političar, i mnogo puta do sad je dokazao da se ne zaleće, da nije sklon soliranju i avanturizmu. Naprotiv, on je strpljiv čovek koji protiv vlade u Sarajevu ne vodi „blitzkrieg“ nego „sitzkrieg“: onako, po crnogorski, sedi i čeka da Bosna sama padne.

A razvoj događaja mu ide na ruku, i nema potrebe da se žuri. Ovakav „iskorak“ kao pre neki dan, kad je otvoreno najavio referendum za otcepljenje Republike Srpske od BIH, mogao je biti podstaknut povoljnim političkim trenutkom: slični referendumi najavljuju se u Kataloniji i drugde, a takav referendum održan je, kako znamo, i na Krimu.

Ali, to je malo verovatno: treba uzeti u obzir da je taj referendum na Krimu proveden po naredbi i uz punu vojnu zaštitu Moskve, kao što je, uostalom, i sličan na Kosovu, koji Srbiju toliko žulja, proveden uz vojnu zaštitu Amerike, i uz njihovo odobrenje. Da Dodik priželjkuje otcepljenje, nije nikakva tajna, ali on je poslednjih dana izrazito zaoštrio svoju retoriku i mnogo je direktniji.

To upućuje da ima „zaštitnika“, jer samo diletant u politici bi bez ozbiljnog „sponzora“ krenuo u takvu avanturu kao što je otcepljenje, ma kako „trenutak bio povoljan“. Jednostavno, Dodik zna da EU može preko Visokog predstavnika zaustaviti takav razvoj situacije, ako mu niko moćan ne drži leđa.

A leđa mu sasvim sigurno ne drži Srbija, uostalom ona i nije dovoljno moćna da se suprotstavi EU: naprotiv, EU od Vučića očekuje da urazumi i smiri Dodika. Da je Vučić, inače notorni četnik, izabran kao igrač zapada i EU i uz njihov blagoslov, kao onaj koji bi trebao Srbiju okrenuti na stranu zapada i „preoteti“ je Rusiji, nije naročito sporno.

A po svemu sudeći medijator bi u tom „urazumljivanju“ trebala biti i Hrvatska, jer sasvim sigurno da Hrvatska nije svoj predlog rešenja krize u BIH dala na svoju ruku.

Uostalom, Hrvatska je toliko pasivna i nezainteresovana za spoljnu politiku, pa i za ono što joj se u sopstvenom dvorištu dešava, da gotovo nadrealno zvuči tvrdnja da je Hrvatska „jedna od retkih država koja je dala svoj predlog za rešenje političke krize u BiH“. U jednom „non paperu“ koji je podeljen državama članicama, kao i EU institucijama, Hrvatska predlaže da se otvori pristupni proces sa BiH te da se u tom procesu traži rešenje problema, a ne da se čeka njihovo rešenje kao uslov za početak procesa.

????? ?????????-?????-?????To je sasvim na tragu britanske politike, čija je Hrvatska očita marioneta još od dolaska Josipovića na vlast, politike očuvanja BIH kao jezgra budućih balkanskih integracija. Gledati britansku politiku kao isključivo prosrpsku je pogrešno: Britanija, istina, vidi Srbiju kao jezgro „zapadnobalkanskih integracija“, kao jugoslovenski Pijemont, ali upravo zato nipošto ne želi da vidi Srbiju u ruskoj sferi interesa.

Zato podržava ulazak BIH i Srbije u EU, između ostalog i nameštanjem „proevropske“ vlasti u Beogradu, jednako onako kao što je kočila svim sredstvima ulazak Hrvatske mimo ulaska cele „Jugosfere“.

Ukratko, nikom na zapadu u ovom trenutku ne odgovara raspad BIH. Naprotiv, Rusima to i te kako odgovara: time se rat prebacuje u dvorište EU, a Srbija pridobija na stranu Rusije. Srbi će rado perspektivu ulaska u EU kad – i – ako zameniti perspektivom malo veće Srbije, i to je ono čime ih Rusija može uvek „kupiti“. Putin to zna.

A tu hipotezu najbolje potvrđuje sastanak u Moskvi spomenut na početku: Milorad Dodik razgovarao je tamo krajem februara s ministrom inostranih poslova Ruske Federacije Sergejom Lavrovim i predsednikom Upravnog odbora Gasproma Aleksejem Milerom i tom prilikom je nedvosmisleno podržan projekat Južni tok čiji bi krak kroz Republiku Srpsku trebao biti završen do 2016. godine.

A TV RS je javila da je Dodik sa svojim domaćinima razgovarao i o političkoj i ekonomskoj situaciji i međusobnim odnosima RS i Rusije. Tako je memorandumu iz Sočija, kojim su RS i Rusija dogovorile izgradnju dve gasne elektrane, dodata još jedna bitna stavka: formiranje zajedničke kompanije koju bi osnovali ruski div (po hrvatskim projugoslovenskim medijima: gigant) „Gazprom“ i „Gas RS“ iz Republike Srpske. Dogovoreno je da se u narednih nekoliko nedelja sačini predlog ugovora koji će formalizovati odnos Ruske Federacije i RS u vezi gasovoda „Južni tok“.

U svetlu novih odnosa EU i Rusije, malo verovatno da bi Rusi želeli da taj krak južnog toka i njihova ulaganja završe negde u EU. Naprotiv, pojačana sovjetska ulaganja u Srpsku i ubrzanje gradnje gasovoda i gradnje elektrana jasno govore o ruskoj nameri da Srpsku „otrgnu“ od EU. Na takav razvoj upućuje i novo putovanje Dodika u Moskvu, pretprošle sedmice.

Formalni povod za ovo je bila dodela odlikovanja Fonda jedinstva pravoslavnih naroda za istaknutu delatnost na jačanju jedinstva pravoslavnih naroda i unapređenje i jačanje hrišćanskih vrednosti u društvu. Priznanje mu je uručio patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril, na svečanosti u Hramu Hrista Spasitelja u Moskvi.

Je li tom prilikom bilo kakvih političkih neformalnih susreta, nije poznato, ali verovatno je nagrada dodeljena upravo kako bi se imalo formalno obrazloženje za još jednu njegovu posetu Moskvi u samo nekoliko nedelja: nagrada se, naime, dodeljuje u koordinaciji Ruske pravoslavne crkve i Kabineta predsednika Rusije. Dakle – lično Putina!

To je snažna politička poruka, kao i prilika da se u miru obave neki razgovori bez suvišne pažnje medija.

(Dnevno)