Председник Србије Томислав Николић разговарао је синоћ у Бечу са српском дијаспором позвавши је на јединство и поручио да ће Србија ускоро добити нову владу која ће бити посвећена европским интеграцијама, али и сарадњи са свим пријатељима у свету.
Николић је, обраћајући се Србима у Бечу, рекао да ћемо за двадесетак дана имати нову владу, „која ће бити посвећена европским интеграцијама, сарадњи са пријатељима у свету, и остати неутрална у спору“ око Украјине. Николић је указао да би мешање у спор око Украјине само нанело штете. „Ово није време да се Србија одлучи за једну страну, већ да буде свуда. Од Другог светског рата није Србија никада била ни на једној страни. Можда је само 2000. постојао суров заокрет ка западу, и видело се да то не ваља“, указао је он. Председник Србије је казао да никоме у ЕУ не одговара да престане да извози у Руску Федерацију, као ни да Русија престане да извози енергенте и сировине у Унију.
Николић је рекао да у разговорима са аустријским властима није могао чути да се било ко жали на српску дијаспору, додајући да је Србија дужна да се брине да се Срби осећају добро у Аустрији, и да одржава добре односе са земљом домаћина која их је примила.
Он је истакао да Београд Аустрија сматра важним партнером и подсетио да је Беч други по величини после Чикага нама важан град због великог броја Срба. Николић је истакао да је у овој години веома битно да покажемо да немамо никакав спор из прошлости са Аустријом. Николић је позвао Србе у Аустрији на јединсво, рекавши да није имао честе прилике да наиђе на сложне Србе у иностранству, а као пример навео је да у „малој“ Македонији има осам удружења, која не говоре међу собом. Истовремено је изразио жаљење што нема пуно времена да се види са нашим људима.
Председник Заједнице српских клубова у Бечу Борислав Капетановић, у изјави Танјугу, оценио је да је посета председника Николића Аустрији веома битна за Србе у тој земљи. Он је указао да се из обраћања види да је председник са аустријским званичницима разговарао о српској дијаспори, која је похваљена од Аустријанаца као група са којим нема проблема. „То значи да је председник у разговорима са аустријским званичницима изнео и проблеме које имамо. Проблеме за које је потребна помоћ матице, а то су питање очувања језика, учење језика у систему аустријског орбазовања, и одржавање културе“, објаснио је он, додајући да сарадњом институција две земље може да се поспеши положај српске дијаспоре.
Председник Србије Томислав Николић завршио је дводневну радну посету Аустрији обиласком Меморијалног центра Маутхаузен где је положио венац на спомен обележје југословенским жртвама и обишао музејску поставку. Маутхаузен је био највећи концентрациони логор на територији данашње Аустрије, у којем је било затворено око 200.000 људи од којих половина није преживела машинерију смрти.
Међу заточеницима је било око 7.000 Срба, а више од половине није дочекало ослобођење логора. Први заточеници српског порекла стигли су у Маутхаузен октобра 1940. То су била четворица шпанских интербригадиста који су дошли са групом од 40 бораца републиканске армије из шпанског грађанског рата. Друга већа скупина из Србије упућена је у Маутхаузен октобра 1942. године, а последња је стигла поћетком новембра 1944. године.
Поред та два, било је још 18 транспорта затвореника из нацистићких логора у окупираној Србији.
извор: Танјуг
