Осврћући се на недавно признање НАТО-а да је Србија бомбардована без дозволе СБ УН, председник Србије јуче поручио да је оправдано да очекујемо да Србија стане на ноге и уз накнаду штете начињене неправдом
Оценивши да је НАТО бомбардовање Србије 1999. године један нецивилизацијски преседан „за вјек и вјеков”, нешто чега би се постидели и варварски народи из предхришћанског периода, председник Србије Томислав Николић је у јучерашњем говору поводом Дана Војске Србије на централној прослави у Ужицу рекао како оправдано очекујемо да Србија стане на ноге и уз накнаду штете начињене неправдом. Повод за овакав Николићев иступ је недавно признање званичника НАТО-а да је Србија бомбардована без одобрења Савета безбедности.
„Оправдање за бомбардовање једне суверене земље, чланице УН, убијање њене деце и уништавање богатства које су створили њени грађани нађен је у спречавању потенцијалног страдања. Боље да нису измишљали никакав разлог пошто га није ни било. Или је боље да признају да је разлог стварање албанске државе на територији Србије”, оценио је Николић запитавши и да ли међународни судови заиста постоје само зато да би се опрала савест оних који чине неправду и ком суду да се жалимо а да буде непристрасан, објективан и правичан.
Овакав Николићев иступ једна је од најоштријих критика српских званичника на рачун НАТО, то јест Запада, али и међународних судова, у протеклих неколико година. А у сваком случају, први пут је са једног тако високог места изнет став да би Србија, због људских и материјалних жртава требало да добије и ратну одштету.
Реагујући на Николићеву изјаву, Јадранка Јоксимовић, интернационални секретар Српске напредне странке, оцењује да је бомбардовање Србије учињено мимо међународног права, али да ми морамо да се окренемо и сарадњи са свим државама које су данас чланице ЕУ и чланице НАТО-а.
„Не би требало да се у својој спољној политици руководимо таквим односом који је био неправедан у једном тренутку. Времена се мењају, историјске околности се мењају, тако да ипак треба да гледамо у будућност”, каже Јоксимовић за „Политику” .
Уз подсећање да ово није прво признање да је бомбардовање било незаконито, јер је и бивши немачки канцелар Герхард Шредер недавно исто то рекао, Живадин Јовановић, председник Београдског форума за свет равноправних и министар иностраних послова у време бомбардовања, каже да га Николићева изјава охрабрује.
„Покретање питања ратне одштете долази у правом тренутку, када Србија полаже цвеће на гробове жртава НАТО пакта. Ово је позитивна промена и она никако не треба да се тумачи као некакав гест заоштравања односа са важним факторима европске и светске политичке сцене, то јест као кочење европског пута или европске оријентације Србије. Напротив, то може да буде знак да Србија жели да се усправи и да јој је доста клечања на коленима. То је једноставно старање да Србија добије суштинско, а не вербално поштовање. Србији је много тешко кад је тапшу по раменима као неку заосталу трећеразредну земљу и кад јој говоре ’само наставите тако’. Србији је, на крају, доста њених извињења другима. Србији други, укључујући кључне западне земље, дугују и извињење и обештећење”, мишљења је Јовановић.
Он би, како каже за наш лист, волео да овакву политику прихвати и нова влада Србије. То би био сигнал да у Србији постоји спремност да се разумеју нови токови у Европи у политичким односима који су битно другачији од оних из 1999. године.
За председницу Центра за спољну политику Александру Јоксимовић Николићев говор не може се оценити никако другачије осим као популистички. А осим тога, овакав став према њеној оцени није потпуно у складу ни са декларисаним спољнополитичким циљевима Србије у овом тренутку.
„Ових дана се много говори о некаквом признању НАТО-а, али то је историјска чињеница и у тој констатацији нема ничег новог из чега би Србија сада могла вући некакве нове, додатне закључке. Не треба заборавити да су земље чланице НАТО, углавном чланице ЕУ и САД, а будући да ми очекујемо да учлањујући се у ЕУ будемо у заједничком безбедоносном оквиру са тим државама, као и то што смо чланица Партнерства за мир, признање НАТО-а историјска је чињеница са којом у будућности тешко да можемо баратати на било који начин а да сами себи не скочимо у уста”, уверена је Јоксимовић.
Када је реч о правним могућностима да се од држава НАТО-а добије ратна одштета Родољуб Етински, главни правник у Министарству спољних послова Србије, сматра да Србија не може водити судске поступке за накнаду штете узроковане бомбардовањем 1999. године. То питање би, каже, могло да се решава на неформалан начин, уз економску и другу подршку нашој држави. „Међународна заједница у којој живимо није савршена. Она је више политичка него правна заједница и не постоји могућност да правним путем остваримо накнаду штете”, рекао је Етински за Танјуг.
Према његовим речима, државе које су учествовале у бомбардовању би могле да, без формалног признавања одговорности и обавезе на накнаду, помогну да се ублаже последице бомбардовања кроз одређену економску и финансијску подршку или друге облике ангажовања који би унапредили економско-социјалну ситуацију у држави. „На тај начин опоравак Србије би могао да тече брже и лакше, а с друге стране, те државе би задовољиле и неку своју моралну обавезу”, сматра Етински.
С друге стране Бојан Милисављевић са београдског Правног факултета сматра да ипак постоји шанса да се Србија избори за одштету и то уз помоћ међународних организација. „Правни пут којим би Србија могла да покуша да оствари накнаду штете, јесте пример како се радило поводом трговине органа на Косову и Метохији – преко Савета Европе и известилаца и њихових извештаја. Сад смо близу формирања посебног суда који би требало да испитује одговорност за трговину органима на Косову”, рекао је Милисављевић а преноси Танјуг.
Ј. Церовина
објављено: 17.04.2014.
