Мића Јовановић: Као ментор тврдим да је ово оригинални научни рад. – У Србији не постоји прецизна процедура којом би се утврдило да ли је нечији рад плагијат

Тројица научника нашег порекла који тренутно раде на универзитетима у Енглеској, изазвали

су академску буру тврдећи да је докторска дисертација Небојше Стефановића, актуелног министра полиције и некадашњег председника Народне скупштине Србије – плагијат.

Многи су јуче похитали да захтевају оставку Стефановића, а било је и оних који су затражили од министра просвете да свој останак у влади услови оставком министра унутрашњих послова, који је до доктората дошао за две године, док је, рецимо, Вербићу било потребно 13 година, што је уобичајено време за израду докторске тезе.

Овим питањем ће се наредних дана бавити и Одбор за науку, који ће заказати посебну седницу, како је јуче најавила председница тог одбора Александра Јерков.

Стефановић и његов ментор, власник и ректор Универзитета „Мегатренд”, јуче су рекли да је реч о оригиналном научном раду, да је у истраживању учествовало 200 испитаника и да сви они могу да буду сведоци уколико је то потребно. Мића Јовановић најављује и кривичне пријаве против оних који тврде да је рад плагијат.

На страним универзитетима, уколико се утврди да је неко плагирао научни рад, губи се углед и посао. У Србији је проблем већ то што не постоји прецизна процедура којом би се утврдило да ли је нечији докторски рад плагијат, нити постоје законске последице ако је тако, каже председница Националног савета за науку др Вера Дондур.

Према речима професорке Дондур, то остаје на нивоу етичких тела самих универзитета, а по њеном мишљењу, које дели и велики број других истакнутих научника, у плагирању научних радова не постоји велика разлика између приватних и државних универзитета.

Да подсетимо – др Угљеша Грушић са Универзитета у Нотингему, др Бранислав Радељић са Универзитета Источни Лондон и Слободан Томић, докторанд Лондонске школе економије и политичких наука, објавили су у недељу на сајту Пешчаника, анализу докторског рада Стефановића, у којој су устврдили да је рад далеко испод стандарда доктората у погледу садржине и научног доприноса и да не испуњава ни минималне техничке стандарде.

Они наводе да докторске студије обично трају од три до пет година, да докторанд мора да ишчита на стотине научних чланака и књига, да посећује научне конференције, да учествује у животу научне заједнице, и постављају питање како је министар све то успео у кратком периоду, када смо га свакодневно гледали на телевизији како руководи Народном скупштином.

Осим што наводе конкретне примере, како кажу, плагијата на великом броју страница у овом раду, они истичу и да тема доктората не одговара у потпуности ономе што је у њему и написано. У наслову дисертације град Београд је наведен као студија случаја, али ниједно поглавље није фокусирано на град Београд.

Стефановић је 2011. године стекао звање магистра економских наука на Мегатренд универзитету, а јуна 2013. године је на истом универзитету одбранио докторат. Тема докторске дисертације била је „Нова улога стратегијског менаџмента у управљању локалном самоуправом (пример града Београда)”.

Професор др Мића Јовановић, ректор и власник Мегатренд универзитета, каже за наш лист да ова прича има политичку конотацију и да као научник иза којег је 39 година богате универзитетске каријере, одговорно стоји иза овог доктората.

– Теза ових, назови стручњака, а довољно је да се погледа да један од њих има објављених свега неколико радова у неким часописима, пада у воду већ у старту: не може да се плагира емпиријски рад. Стефановић је сам спровео истраживање међу 200 испитаника, сам је делио упитнике, сам их обрадио и има 200 сведока који ће то да потврде – изричит је Јовановић.

Он подсећа да је рад био пет недеља на увиду јавности, као и да је одбрана била јавна и да јој је присуствовало 60 људи, укључујући и представнике медија. Упитан ко је био у комисији за одбрану докторског рада, Јовановић одговара – еминентни стручњаци са универзитета у Греноблу и Берлину, Снежана Ђорђевић, професорка Факултета политичких наука, професор Мегатренда Мијат Дамјановић и он, као ментор.

Иста комисија је, навео је и Небојша Стефановић, у писаном облику изузетно повољно оценила дисертацију и дала сагласност да се приступи јавној одбрани. „Имајући у виду чињеницу да сам одбранио магистарски рад, по закону немам обавезу да докторске студије похађам у трајању од шест семестара, као они који су бранили мастер рад”, објаснио је Стефановић за Танјуг.

„Референце које сам користио током писања дисертације су јасно наведене, што је уобичајени поступак у писању свих докторских дисертација, при чему премисе утврђене методологије писања научног рада налажу и указују на неопходност надградње нових емпиријских сазнања на постојећу чињеничну грађу и претходно дефинисане теоријске постулате”, рекао је он.

Према његовим речима, тема стратешког менаџмента у локалној самоуправи на конкретном примеру града Београда, с обзиром на то да у претходном периоду није обрађивана, нити су пружана конкретна пројектна решења, у овом тренутку представља оригиналан искорак у правцу побољшања радне перформансе и практичних решења. Марина Рајић-Кокс, која предаје Српски језик на Универзитету у Нотингему, каже за наш лист да је плагијат овде озбиљан прекршај и да о томе постоје предавања, као и компјутерски програм за детектовање плагијата кроз који пролазе сви академски радови. Студенти такође имају обавезу да потпишу да предају рад који је оригиналан.

Хиперпродукција докторанада

Према подацима Завода за статистику, број студената докторских студија повећао се пет пута у последњих пет година; само у Београду, број докторанада је од 405 достигао готово три хиљаде. На новосадским факултетима је за последњих осам година, од увођења Болоње, докторске дисертације одбранило чак 1.600 студената, што је више од трећине доктора наука изашлих са Универзитета у Новом Саду од његовог оснивања.
Сандра Гуцијан