Петар Николић, ауторски чланак/Први пут објављено март 26, 2014
Помаже Бог! Глас којим вапимо и понизно молимо да се једном ријеши коначно стање у нашој епархији, а јос више у нашој Цркви у Љубљани. На почетку имали би хиљаде и хиљаде питања,
али безуспјешно би сигурно било као и све ове године. Ко ставља питање под тепих стање митрополије и парохије у Љубљани? Ко се још поред познатих актера оглушава о каноне и уставе СПЦ? Ко даје потпору безакоњу, неморалу, разврату, власти по којој иде, “Кадија те тужи! Кадија ти суди!”
ЊЕГОВОЈ СВЕТОСТИ ПАТРИЈАРХУ ИРИНЕЈУ, СИНОДУ СРПСКЕ ЦРКВЕ И СВИМ АРХИЈЕРЕЈИМА СРПСКЕ ЦРКВЕ
Петар Николић, Љубљана 25.март. 2014.године, електронском постом
***
Зар је ријешење проблема и немање слуха и љубави према свим парохијанима у Љубљани па чак и шире тако да се проблем оставља у фиоци и не хаје ни на један вапај достојног бар одговора. Разумљиво је ћутање, јер није пријатно читати и слушати о своме супастиру о неморалу. Али сјетите се Св.Николе како је због правде ошамарио Арија? Тај стравствени борац кога нисмо достојни помијенути доказао је како се треба ботити за Цркву Христову. Наравно, не тражи нико на силу да се ријешавају проблеми, али тражимо да се не ћути о проблему који тиња већ дуго дуго година. Што се тиче епархије, у највећем сукобу 90-тих на простору Р. Хрватске нас владика је први дао примјер у беганији, како треба оставити Цркву у не милост. Оставио је свештеника Миленка (кога смо имали прилику упознати у Новом Месту када је долазио и вршио службе божије), да му се стара о Цркви и локалима. И наравно опет му не ваља па га ставио на црквени суд. Зашто? Ради ината једне жене која води епархију? Зашто се ћути и жмури на такав пропуст и дозвољава да један цивил па још жена (а како је кренула па још и благослов од ње ћемо почети узимати) без икаквих квалитета води епархију. Ако се нема снаге, и ако се лако потпада под утицај нечији, сама логика слиједи замена за нешто што је боље и квалитетно. У цијелој епархији нема са киме се нас владика није посвадјао. Говори и сама чињеница да је и јадног оца Гаврила бијесомучно без икакве милости мучио. А не пита се како му је било када је сам остао да брани манастир Лепавину. Без љубави од 4 манастира у епархији је активан само 1 манастир Лепавина. Познат је по прогањању свештеника.
Отјеран је и свештеник Петар Чилерджић брат од владике Андреја. Једино је признавао свештенике из Словеније и са њима је заратио а народ разљутио последњим својим непромишљеним поступком, јер су му свештеници за вријеме рата кеширали сваки његов хир. Па је зато и одликово све у Словенији, а на жалост свештенике у ХР који су очували православље и шакицу Срба, растргао је.
Зар се не доводи питање да ли у таквом човјеку постоји љубави, вјере, прастања, молитве? Бојим се да нема! Проблем у љубљанској парохији које се дешава задњих двије године нико неће и не жели да сагледа, бар да рационално сагледа чињенично стање. До прије двије године нисмо имали богослужбени живот никако. Вјенчања, крштења и остали обриједи вршила су се само суботом, да се могло и сахране би се вршиле само суботом. Акатист нам је једва дозволио свештеник Босковић да вршимо и то сами док је он сједио по љубљанским ресторанима. Владика Јован је жмурио а свештеник Бошковић вршљо и радио шта је хтио. Водице се нису освештавале ником, сем богаташима, тајкунима и утицајним људима. За нас нико није бринуо. Ако се не варам и за наше душе треба неко да брине и једном неко да одговара. Причешће се дозвољавало само у вријеме поста, ван поста иако се поштовала сриједа и петак и живјело како Црква прописује нисмо били достојни по ријечима свештеника Бошковића. А сам примјер оца Бошковића, који је био све само духовник не, није био за похвалити. Почевши од раних 90-тих када се народ окренуо Цркви, не нечијом заслугом, већ ратним притиском, од скупљања помоћи за избјеглице, што у роби а ништа мање и у новцу. Долазили су људи чак из Аустрије, Италије да донесу новац који је на жалост јесноставно нестао.
Такодје приликом осликавањем Цркве у Љубљани, гдје је на мистериозан начин у Цркви нестало преко 200.000 марака. Па ко још чува новац у Цркви још толику суму не знам ко може повјеровати. Тада је и владика Јован присуствовао истрази полиције па је рекао позовите полицију, али у току истраге предомислио се и рекао полицији да напусте Цркву јер ће Црква интерну истрагу покренути. Нит је ко покренуо истрагу, нит је новац враћен, а још горе оста љага и јадни сликар не исплаћен. Такодје почетком 2000 године једна господја је отишла у манастир и напустила овоземаљска уживања и предала се Цркви Божијој, поклонила је стан нашој Цркви љубљанској, на жалост продат је без икаквог објашњења и ичијег одобрења. Наравно владика Јован је опет зажмурио. Питамо како су само објаснили мати (којој на жалаост не знамо име) због чега је продат стан? Вијековима се Црква борила да остави непокретности покољењима,а овде очигледно расипању и разарању Цркве. Ко је такодје крив за не подношење молбе за враћање земљишта црквеног у Марибору и Цељу?
Тад кад су враћали и капом и шаком, постављамо питање да је био проблем бар да се улогује папир па ако врате врате, ако не бар би дали у замену неко друго ријешење односно земљиште ако је постојеће заузето или не ријешиво. Тада је као и сада владика био Јован. Тада је намјесник био Перан Босковиц а свештеник мариборски и цељски био и садасњи свештеник Милан Дудуковиц коме жена опет као и владици води парохију од благајне до распореда служења на парохији а у пензији је и нема јадника ко да замени, а да не причамо о оснивању друге цељске парохије, које, боље прст у око ставити него покренути такво питање а већ сад и намесник је љубљански. Такодје од градње дома како је почела да се врше прве припреме, у старту је дошло огромно донација, Влада Словеније дала је 500.000€, Влада Р.Српске, влада Србије и многи други, па од нас вијерника сваки дан је сакупљано. Подигнут је кредит од 1.000.000(милион €) без ичијег одобрења, иако није било потребе имајући у виду да је доста било прихода и народ прилагао.
Кредит је потрошен еxпресно а дом још затворен. Владика Јован опет жмури. Да нешто није уреду у љубљанскиј парохији, да се за кратко вријеме промјенило 8 свештеника у Љубљани за само годину ипо дана, да је за мање од девет мјеци замењено 4 намјесника говори нам о томе да ипак има неко користи да буде нереда у Цркви, да се не зна право стање а и финансијско. Отјеран је отац Иса из антиохијске цркве са изговором Перановим нема се мијеста. Отјеран је дјакон Почуча који је дао и свога сина Цркви. Отјеран је и Почучин син Саво који је на доктораким студијама. Отјерани су дипломирани теолози браћа Станко и Денис и Радмило који су препуштени на милост и не милост. Отјеран је свештеник Милан Јовановић који је први увео свјежину у нашој парохији почевси од обиласка домова по Љубљани, што наравно није одговарало оцу Бошковићу. Наравно опет мијеста нема у Љубљани. А Срба у Љубљани 25.000 хиљада. Свештеник Славиша Спасојевић је отјеран прије 5 мјесеци који је био освјежење за нашу парохију од уводјења јутрењег и вечерњег служења, до посјета болесним по болницама и старачким домовима. Отјеран је прије 5 мјесеци и свештеник мр.
Жељко Лубарда који је дошао из Загреба са троје дјеце. Народ којег је опет са великим одушевљењем прихватио, онај који је утаначио благајну у цент, онај који је надахнуте проповједи базирао на библијске приче тога дана, а не на хвалисању и ружењу својих вјерника па и до политичких говора. отјеран је са троје дјеце и супругом која је у другом стању са четвртим дјететом. Алал вјера за овакве гестове једног човијека. Ваља мријети, а како ћемо, видјећемо. Све је то учињено на неправедни начин, а мало је рећи и не природни начин и провидан. Свештеник Бошковић је отплаћиво лични лизинг за ауто од Цркве-није кажњен. отплатио кредит са црквеног рачуна-није кажњен. Продо стан црквени-није кажњен. Купио акције лично себи плаћено са црквеног рачуна-није кажњен. Подигао и задужио цркву без одобрења од милион евра-није кажњен. умањиво буджет цркве на годишњем нивоу до 3 пута-није кажњен. отваро личне фирме градјевинске, секундарних сировина-није кажњен, итд итд. Зар треба осијећи воћнак због једног кривог стабла? Долази се до закључка неминовног да је све то сигуран договор са оцем Бошковићем и владиком Јованом тј господјом Снежаном. Играње и поигравање са вијерницима неко има озбољно у плану да разбије Цркву и народ који је једва придобијен, и то мало треба да нас све разјуре. Да ли је природно да владика у друству жене и једног бившег полицајца италије води епархују?
Било је вршења условљавања на свештенике, разне уцијене у већини случајем са знањем владике. Зашто се сва имовина регистровала на страног италијана? Зашто се купила кућа на мору за потребе епархије од за прескупу цифру? Господја није могла продати кућу која не може да се легализује, за цифру која се може купити 4 такве, продаде епархији. Амин.
