Ваљево – Велико молитвено сабрање поводом преноса моштију Светог Јустина Ћелијског одржаће се данас у манастиру Ћелије код Ваљева, а кивот са његовим земним остацима биће смештен у манастирској цркви. Поводом тог узвишеног чина, како саопштава Епархија
ваљевска, литургију ће предводити патријарх српски Иринеј Гавриловић уз саслужење више српских епископа, свештеника и монаха, као и представника сестринских помесних цркава.
Уочи ексхумације, на појединим сајтовима у Србији кружила је информација, добијена наводно из црквених извора, да се Свети Јустин Ћелијски у сну јавио патријарху Иринеју и рекао му да нипошто не ископавају његове мошти, јер тога нису достојни. И да ће се, ако и поред овог упозорења, приступе ексхумацији, појавити знамење које ће бити немогуће сакрити од народа.
Светитељеве мошти ипак су извађене 12. јуна из гроба у манастирској порти, у присуству надлежног епископа ваљевског Милутина Кнежевића, митрополита црногорско-приморског Амфилохија Радовића, умировљеног владике Атанасија Јевтића, те представника светогорских манастира Хиландара, Симонопетре и Грегоријата, као и изасланика неколико српских епархија.
„Био сам у четвртак својим послом у ваљевском крају и пролазио поред манастира Ћелије. Тог дана током отварања гроба аве Јустина манастир је обезбеђивала полиција. Нико ко није био позван није могао да приђе. Верници, али и неки свештенослужитељи, који су желели да присуствују том несвакидашњем чину, враћани су уз образложење да манастир „данас не ради““, испричао је за „Вести“ калуђер Дамјан, секретар рашчињеног владике Артемија Радосављевића.
Полиција је, додао је наш саговорник, била присутна како у самом манастирском комплексу тако и на прилазним путевима манастиру и околним брдима.
Ава Јустин Ћелијски се јавио у сну патријарху Иринеју и рекао му да не ископавају његове мошти
У манастиру Ћелије „Вестима“ је јуче потврђено да су светитељеве мошти у четвртак извађене из гроба. Монахиње кажу да су мошти очуване у целости, да су после ексхумације умивене, пресвучене и положене у кивот од кедра.
Свети Јустин био је духовни отац владике бачког Иринеја, митрополита црногорско-приморског Амфилохија, те владика Атанасија Јевтића и Артемија Радосављевића коме је најпре на Синоду, а потом и на Сабору СПЦ 2010. одузето управљање Епархијом рашко-призренском.
Исте године, 7. априла, приликом првог обележавања верског празника посвећеног преподобном Јустину Ћелијском, владици бачком Иринеју Буловићу, у то време члану Синода, позлило је у манастиру Ћелије. Владика Иринеј, чије срце функционише уз помоћ пејсмејкера, опоравио се по указивању лекарске помоћи, али је ипак причешће и крај литургије дочекао на тераси манастирског конака.
Тог дана литургију је предводио митрополит Амфилохије, а саслуживали су епископи канадски Георгије, бачки Иринеј, тузланско-зворнички Василије, приморско-барањски и свепољски Лукијан, шумадијски Јован, врањски Пахомије, никшићко-будимљански Јоаникије и ваљевски Милутин.
Противник екуменизма
Подсећања ради, Свети Јустин је био противник екуменизма у православљу називајући га „свејерес“. Своје ставове о томе изнео је у књизи „Православна црква и екуменизам“. Противници актуелног врха СПЦ истичу да је овај светитељ био непоколебљиви противник сарадње са Католичком црквом која је у последње време све видљивија.
Јустин Поповић: Духовник кога су се плашили комунисти
Свети Јустин Ћелијски, рођен је у Врању као Благоје Поповић, 7. априла 1894, а упокојио се у манастиру Ћелије 7. априла 1979. Био је архимандрит манастира Ћелије, доктор теологије, професор Београдског универзитета и духовник. Битно је допринео развоју теолошког концепта светосавља. Теолошки следбеници Јустина Поповића се називају јустиновцима.
Фамилија Поповића је кроз генерације била свештеничка. Благоје Поповић је током Првог светског рата мобилисан у „ђачку чету“ у Нишу и са војском се повлачио преко Албаније. Стигавши у Скадар, Благоје моли патријарха Димитрија за монашки постриг и постаје монах Јустин. Тадашња власт га затим са другим богословима шаље на школовање у Лондон где их прихвата Николај Велимировић. Из Енглеске Јустин прелази у Духовну академију у Петрограду, одакле је 1916. повучен у Енглеску и наставља да студира теологију на Оксфорду.
Критику западног света изложио је у докторској теми „Религија и философија Достојевског“, која није прихваћена. Враћа се у Србију 1919. године. Патријарх Димитрије га потом шаље у Грчку. У Атини стиче докторат теологије, а потом постаје професор на Богословском факултету у Београду, где је предавао догматику и патријарху Павлу.
По избијању Другог светског рата, отац Јустин највише времена је проводио у овчарско-кабларским манастирима, у којима је, као антикомуниста, ухапшен после рата. После притвора, комунистичка власт га смешта у кућни притвор, у манастир Ћелије код Ваљева. У Ћелије је дошао 1948. године, прогнан и са Богословског факултета. Више од три деценије провео је у овој светињи, која постаје место ходочашћа за све који су желели да добију духовне савете.
Оштар критичар цркве и државе
Свети Јусин уређивао је часопис „Хришћански живот“. Оштро је критиковао неправилности у клиру СПЦ и богословским школама, као и у тадашњем друштвеном животу Краљевине Југославије. Са архијерејима СПЦ борио се против увођења Конкордата у Србију 1936. године. Помагао је и хвалио богомољачки покрет владике Николаја Велимировића, мисионарио међу Русима који су избегли у Србију испред црвене револуције. Заједно са Браниславом Петронијевићем основао је Српско филозофско друштво 1938.
Ове године два јубилеја
Пренос светитељевих моштију из гроба у манастирску цркву најавио је владика ваљевски Милутин још 7. априла, после литургије коју је у Ћелијама служио поводом верског празника Благовести.
„У години 2014. Епархија ваљевска прославља два изузетно важна јубилеја за Српску православну цркву и православни свет уопште – 120 година од рођења и 35 година од престављења Господу Преподобног Јустина Новог Ћелијског, једног од најтрудољубивијих и најученијих хришћанских мисионара савременог доба“, рекао је владика Милутин.
Р. Лончар / Вести
