Руски ветерани и чланови породица добровољаца, погинулих током рата у БиХ, крајем јуна-почетком јула посетили су места ратних борби.

Атаман Московског градског козачког друштва, пуковник Виктор Заплатин, као и многи Срби, назива тај рат

Отаџбинским. 1993. године он је био на челу Првог козачког одреда. То је био малтене први случај у 20. веку, када су козаци брзо реаговали и помогли Србима, – сећа се он.

- 1992. година је повезана за мене с Републиком Абхазијом. Био сам командант козачке батерије, рањен приликом јуриша на Гагру, буквално тек што сам се опоравио. У Москви сам се састао с представником општине Вишеград, који је испричао шта се дешава у БиХ. Ми смо расправили о томе са козацима и одлучили да идемо тамо, мада ми је било тешко: нисам се могао да нормално крећем због ране на нози. Нисмо имали несугласице – у оно преломно и за Русију доба Козаци су се одазивали на сваку неправду. Људи су кренули у Босну не ради неке вајде, не због политичких идеала – то је било одушевљење.

У Првом козачком одреду су се нашли искусни људи: многи су ратовали у Придњестровју, Нагорном Карабаху, били су одликовани. У Вишеград је 47 руских добровољаца дошло почетком 1993. године. Практично сваки дан, у групама од 10 до 15 људи смо вршили борбено патролирање, учествовали у важним операцијама: заузимању села Твртковићи, бранили на град Горажде. Руски добровољци су дали свој допринос, који се данас високо цени: Вишеград је остао српски, братски српски народ је осетио помоћ руског народа, – каже Виктор Заплатин.

Пуковник је први пут у току 20 година посетио земљу, којој је помагао да се одбрани.

- То је незаборавни догађај, било је много дирљивих сусрета и сећања. Замислите, нашли смо положаје, трагове ровова, делове ћебади, чауре од метака – све је то остало од оног доба нетакнуто. Посетили смо музеј Вишеградске бригаде, где су овековечена имена наших погинулих другова. Делегацију од 15 чланова породица и 6 добровољаца примали су на највишем нивоу: на Видовдан смо посетили председника РС Милорада Додика. Браћа-Срби нису нас напуштали ни за минут, решавали сва актуелна питања. Важан резултат наше посете је чињеница да ће два руска ветерана добијати пензију од месног Министарства рада. Данас се разматра питање о уручивању свим руским добровољцима владиних одликовања Републике Српске.

Уствари се одбрана Републике Српске у неком смислу наставља, – сматра Виктор Заплатин.

- Сматрам да су Дејтонски споразум историјски неправедан, те ограничава РС у многим правима – она нема ни армију, ни пуномоћја на међународној сцени. Осим тога, суочавамо се са једностраним третирањем догађаја из 1990-их година, необјективним односом према Србима и у Хашком трибуналу. Све то омогућује да се тврди да је оцена тих догађаја на међународном нивоу умногоме неправедна: српски се народ бранио, међутим, то третирају као сепаратизам и ратне злочине. Мислим да је независност Републике Српске неизбежна. Српски народ мора да сам одлучује о својој судбини. Веома је важно да је за Србе пријатељство с Русијом увек било првостепено. Морамо бити свесни тога и помагати им на све могуће начине.

Тимур Блохин,